Ослушните себе, скупите храброст за промене, поново откријте како је чудесно бити жив. То и није тако тешко поручујe на десетине аутора бестселера популарне психологије, довољно је да схватите да је „чудотворна сила подсвести” у стању да доведе до излечења и поврати животну снагу.

Већ деценијама многобројни писци популарне психологије труде се да нам мање или више духовито и поучно објасне зашто жене говоре много, а мушкарци мало, зашто мушкарци воле секс, а женама треба љубав, зашто жене примећују увек више детаља, а мушкарци боље виде на даљину, али и на много озбиљнији начин како да разрешимо сукобе у себи и отклонимо разлоге за бригу и страх, осећање потиштености и туге. Поруке су увек охрабрујуће и недвосмислене, заговарају позитивна и одстрањују лоша осећања и непрестано нас уверавају да сви можемо да постанемо срећни – треба само да читамо дела популарне психологије.

Већ месецима на самом врху листе најчитанијих књига је типично дело овог жанра „Калуђер који је продао свој ферари“. Према подацима Библиотеке града Београда која има 12 примерака ове књиге аутора Робина Шарме за првих десет месеци ове године била је 98 пута на читању, а ако се има у виду да Библиотека града Београда има седамдесет објеката и да једну изнајмљену књигу читају и остали чланови породице, то је онда неколико хиљада читалаца, не рачунајући оне који су купили књигу или је изнајмили у другим библиотекама у Србији.  

И за новом књигом истог аутора „Ко ће сузе да брише кад тебе не буде више”, влада велика помама, а популарне су и „Тајна” од Ронде Берн, приче о отклањању болести, постизању богатства, превладавању препрека и „постизању онога што би многи сматрали немогућим”. Омиљен је и Џозеф Марфи, „Моћ подсвести за 21 век“, па су читаоци почели да се интересују и за његове старе наслове: о моћи излечења и моћи богаћења. Међу најозбиљније ауторе овог жанра спадају Скот Пек са бестселерима „Пут којим се ређе иде”, „Људи лажи” или Дезмонд Морис, „Говор тела”, а показало се и да је људима нарочито занимљиво да читају примере из клиничке психологије, ако се занимљиво представе.

Неопходна селекција

Број читалаца у Србији се повећава из године у годину. Тако је само у главном граду прошле године из библиотека узето два и по милиона књига, а ове године за пола милиона више. Популарну психологију читају сви, и родитељи и деца, мада ипак више жене којима је ова литература истовремено и потрага за срећом и нека врста бекства од стварности, кажу библиотекари. Србија је све већа читалачка мека јер стално расте број издавача и број преведених и објављених наслова, па је избор широк а цене приступачне без обзира на кризу.

Популарна психологија била је тражена и на Београдском сајму књига, али и популарна филозофија чији је најпознатији представник Фридрих Ниче.

Верица Јеремијевић, директорка „Феникс Либриса” каже да су се на њеном штанду највише тражили популарно писани приручници за децу о насиљу, тучама, свађи, оговарању, који помажу да се не дође до таквих ситуација. Од класичних дела популарне психолошке литературе ова кућа штампала је књиге „Вештина бити човек” и „Васпитање воље” француског аутора Жила Пајоа у тиражима од 500 до 1000 примерака. Ипак, наша саговорница истиче да се само од популарне психологије не може опстати на тржишту.

И Сајам у Суботици показао је да је најпопуларнија белетристика, али да публика радо тражи и дела из популарне психологије и дечје литературе. И на интернетским форумима читаоци једни другима често препоручују дела из ових области. Занимљиво је да је и даље актуелан Емил Куе, један од пионира идеје о примени аутосугестије у лечењу и васпитању, и његов сада већ класик „Како господарити собом“, у којем заговара идеју да се све може излечити само снагом воље коју поседује људско биће.

Шта о популарној психологији кажу психолози? Да ли су ова дела вредна читања, или су то ипак само књиге које трају колико и мехури од сапунице.

Кроз подсвест до излечења

Психолог Весна Кондић из Удружења „No mobbing” залаже се да се књигама из ове области приђе на опуштенији начин, све те савете не треба узимати здраво за готово, не морају сви да буду тачни, али када се прочита више књига онда и читалац шири своја сазнања и постаје довољно верзиран да направи неку своју селекцију.

– Дела популарне психологије смањују страх од одласка психологу, јер читаоцима приближавају тај свет душевног и психичког. Она су први корак на том путу да се човек ослободи и одлазак на разговор и терапију не схвати као нешто страшно, а могу и да замене психолога зато и јесу толико популарне, добијете савет а нисте морали да пређете ту баријеру. Човеку је понекад потребно мишљење друге особе, нека врста консултације, па популарна психологија дође згодна и због тога, да у мноштву књига пронађе нешто за себе, неки проблем у коме се може препознати. Такви примери могу нам помоћи при доношењу сопствених одлука, каже Вера Кондић.

На питање може ли популарна психологија бити штетна, она одговара:

– Човек цео живот трага како да себи олакша живот, и у том трагању наилази и на бољу и на лошију литературу. Ја саветујем да свако заузме критички однос и да има према свему неку резерву, и сами аутори граде свој стил на основу свог искуства, истраживања и рада са пацијентима, па им не треба априори поклонити поверење. Зато све то треба профилтрирати и пропустити и кроз властити мозак, али и кроз разговор и са другим људима који читају, па и са стручњацима, што да не.

Уместо популарне занимљива

Психолог др Жарко Требјешанин написао је доста критичких текстова о популарној психологији али каже да је временом схватио да је то узалудан посао. Људи нису престајали да читају нити су се обазирали на критике да је то шунд литература.

– Има и у популарној психологији сасвим добрих књига, али има и оних које само дају лажну наду, пропагирајући самопомоћ за све и свашта, или наводно уче како да престанете да будете зависник од овога и онога. Како успети, како пронаћи праву особу, нема од читања таквих књига пуно вајде, то је само подгревање илузија, а све се завршава још већим разочарањем, па људу посумњају да психолози могу било шта да помогну и почну да верују да смо сви ми шарлатани, каже Требјешанин. 

Из тих разлога саговорник „Магазина” покренуо је са Заводом за издавање уџбеника библиотеку под називом „Психологија за радознале”. То су озбиљна дела која су тако написана да их могу разумети и лаици. У едицији су објављене књиге „Убијање душе” Бруна Бетелхајма и Виктора Франкла, „Језик саосећања” Маршала Розенберга, „Будућност једне илузије” Сигмунда Фројда, „Заборављени језик” Ериха Фрома, „Женска сексуалност” Жанин Шасгет Смиржел…

– Кад прочитате пет таквих књига ви после можете сами да препознате која је књига вредна, а која не, истиче др Жарко Требјешанин.

Писци популарне психологије појављају се и код нас, и наши психолози све чешће добијају савете да приближе ову науку лаицима.

Једна од оних која је у томе успела је клинички психолог Спомена Милачић, писац награђене књиге „Како да опасно добро научите лекције” која је имала два издања по хиљаду примерака.

Као бивши уредник библиотеке за популарну психологију она каже да је овај жанр јако заступљен и чини око 10 до 15 одсто укупне продукције, а то значи и да се пуно чита, ако се има у виду да се нека издања појављују и на дивље, на Интернету, читаност је и већа.

– У нашим књижарама има јако пуно књига углавном англосаксонске продукције које су несумњиве вредности па до књига које су збрзана варијанта како да будете успешна домаћица, новинар или психолог за петнаест дана, каже Спомена Милачић и закључује:  

– Психолози обично сматрају да је довољно написати књигу „па ко хоће нек је чита”, а мени се чини да читаоца мораш да забавиш да би те слушао. Неки психолози који су били сјајни никада нису успели да постану и забавни, али ако не испровоцираш нешто у човеку, колико год паметно писали нећете ништа постићи. Популарна психологија мора да испуни два услова, да вам говори паметне ствари и да то чини на забаван начин.

Популарно, али не и популистички.

-------------------------------------

Успех на послу, срећа у животу

Ведре књиге и лака штива увек су били омиљени читалачкој публици. Протоком времена Фројд, Фром, Адлер, Јунг добили су своје пандане, попут Американца Дејла Карнегија, који је у својим књигама „Психологија успеха”, давао практичне савете и учио вештинама како да будемо успешнији на послу и у животу, или Ога Мандина, човека који је дошао до ивице самоубиства, али је кроз „радосни и спасоносни процес преобразио себе у једног од најинспиративнијег аутора на свету“, како се наводи у реклами за његове књиге.

Порука је увек иста: мислите позитивно и бићете успешни

Његово најпознатије и најпопуларније дело „Највећи продавац на свету“, написано је још крајем шездесетих година и продато у тиражу од девет милиона примерака. Своје „следбенике“ Мандино учи да су сав успех, срећа, љубав, душевни мир и богатство садржани у десет древних свитака које су мудраци, чувари тајне света, хиљадама година преносили до наших дана. „ …Снага мишића може сломити оклоп, или уништити живот, али једино невидљива моћ љубави може отворити срца људи, истрајаћу док не успем, нисам на овај свет дошао да бих био поражен, нити неуспех струји мојим венама, ја нисам овца која чека да је њен пастир подстакне, ја сам лав који одбија да живи као овца, проживећу овај дан као да ми је последњи...“ неке су од његових основних порука, преведених на 17 светских језика.

------------------------------------------------------- 

За зреле године

Истраживања су показала да се литерарни укуси мушкараца и жена веома разликују, јер иако читају слична дела они то чине у различитим деловима живота. Жене раније сазревају и још као младе читају класичне књиге, а у познијим годинама прелазе на лакше теме. Док се заљубљују читају Достојевског, у средњим годинама плачу уз Хосеинија и Муракамија, а у златним годинама гутају љубиће. Мушкарци имају обрнут читалачки ритам: као млади читају „треш” романе попут јефтине фантастике, кримиће, у зрелим годинама популарну психологију, а кад поседе не испуштају из руку историјске романе, националне и друге класике.