Kaže se: „Kad vidiš čoveka da ide ulicom i priča sam sa sobom – sigurno gradi kuću”. Većina bi se kladila da se do krova nad glavom najlakše dolazi kupovinom montažne kuće, ali to ne mora da bude baš tačno. Jer kada se na tas stavi najvažnija prednost – brzina gradnje i s druge strane količina para koji taj važan posao podrazumeva, trebalo bi zaista dobro razmisliti i odmeriti.

Da se pozabavimo onim prvim, montažom koja traje 10 do 12 dana, mada će svi prodavci objasniti klijentu da je rok izrade kuća najviše mesec dana, a da od porudžbine i sklapanja ugovora do konačnog useljenja ne prođe više od 60 dana. Toplotna izolacija za zid od 18 centimetara je, kažu, ista kao da se tu nalazi zid od opeke sa izolacijom od oko pola metra.

Pogled u cenovnik: kvadratni metar staje 160 evra, ali šta se dobije za te pare? Goli zidovi, jer temelj postavlja budući vlasnik  (oko 3.000-4.000 evra), uz obavezu da se pobrine i za unutrašnje radove, a to je dodatnih 10.000 do 15.000 evra. Kada se sve to  sabere cena kvadrata stigne do 300 –350 evra po kvadratu, a za te pare, ako ih beskućnik ima na gomili, može da sagradi i kuću od čvrstog materijala. Razlikovaće se samo po židovima i temelju. Sve ostalo je isto: krov, prozori, vrata, podovi... i ostali unutrašnji radovi.

Cena zidane kuće zavisi od materijala (da li je prve, druge ili treće klase), a tu su i radnici i majstori. I njihova tradicionalna sporost, litre ispijenih piva… Može se dogovoriti i sistem „ključ u ruke”, preduzimačka marža je 25 do 30 odsto, ili angažovati majstore „na dnevnicu”. Dva dobra majstora mogu da podignu prizemnu kuću od 90 kvadrata za tri nedelje, tvrde upućeni. Najčešće se ti poslovi pogode đuture, a ne na dnevnicu. Dodatna ušteda je i sopstveni trud, zasukani rukavi i ruke u malteru, što je naravno teret koji nije lako prihvatiti jer izgradnja traži dosta vremena i sigurno donosi glavobolju.

E tu se sad vratimo na gradnju montažne kuće: prednost su poznate cene i rokovi izrade, tako da nema odstupanja između planirane i konačne cene. Danas ima dosta izvođača, a da ne bi bilo prevare i sumnjive štednje na materijalu trebalo bi za svaki slučaj tražiti sertifikat.

Postoji i varijanta zvana „ruska drvena kuća”. Pravi se od drvenih oblica sibirskih četinara koje se uvoze iz Rusije. Iako se brzo montira, ubrajaju je u tvrdu gradnju. Cena kvadrata je oko 400 evra, u zavisnosti koliko je kubnih metara građe utrošeno, tačnije da li su oblice prečnika 19 ili 22 centimetra, i od čega su unutrašnji pregradni zidovi.

Kako se opredeliti

Pre nego što se čovek opredeli za kuću, montažnu, drvenu, zidanu... trebalo bi da vidi jednu takvu, da uđe u nju, posle toga će lakše odlučiti. Ukoliko će budući kupac već na prvi pogled shvatiti da će živeti u montažnoj kući i osećati teskobu (lošija zvučna izolacija, tanki zidovi...) ne bi trebalo ni da razmišlja o ovom rešenju. Ali ako je montažna kuća ipak njegov izbor, dodatna pogodnost je uzimanje tipske, koja se radi po katalogu i jeftinija je (o lepoti je izlišno pričati) od namenske kod koje se izgled i raspored prostorija rade po želji kupca.

Tehnologija je napredovala poslednjih četvrt veka, tako da se promenio i rok trajanja kuća, od 30 do 50 godina. Na trusnom terenu i klizištu one su čak bolje od čvrsto zidanih jer ne pucaju. Današnje montažne kuće su od modernih materijala, konstrukcija se štiti od požara, insekata... Na Internetu su „izloženi” gotovo svi domaći proizvođači i prodavci montažnih kuća, pretražujući njihove stranice može se doći do svih potrebnih podataka, od cene do roka izrade.

Savet onih koji imaju tipske montažne kuće je da se zidovi kupatila i kuhinje zidaju od tvrdog materijala i to uklopi u konstrukciju, pre svega zbog male nosivosti zida.

– Besmisleno je raspravljati o odnosu kvaliteta i trajnosti ove dve kategorije jer ljude koji su za montažnu gradnju ne zanima budućnost iste nakon 100 godina, a kvalitet obe kategorije pre svega zavisi od izvođača i materijala korišćenih prilikom gradnje – kaže Goran Babić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Ukoliko je dobra lokacija, zidana ima prednost nad montažnom kućom. Pritom je najveća prednost zidane kuće osećaj da je solidnija, bolja, dugotrajnija...

Drvena kuća

„Kolevka” montažnih kuća je Amerika, a koren je u načinu gradnje drvenih kuća – brvnara koje se danas u skladu sa zdravim načinom življenja sve češće grade i u urbanim sredinama.

– Razvojem i poboljšanjem tehnika i kvaliteta gradnje ove drvene kuće izlaze iz okvira ruralnih, planinskih područja i sve češće su zamena za klasične zidane kuće – objašnjava arhitekta Aleksandar Malinić iz „Studija Atrijum ideja”. – Prave se od oblica sibirskih četinara: lariksa, kedra i bora, koji su zbog surove klime u kojoj rastu izuzetnog kvaliteta. Drvo je kvalitetan izolator, tako da je trupac debljine 20 centimetara poput zida od opeke sa izolacijom debljine 40 centimetara.

Zahvaljujući načinu spajanja oblica, bez eksera, osim što dobro dihtuju, otporne su na zemljotres. Kuća se projektuje po potrebi i želji kupca, a onda „kroji” u Rusiji i šalje na montiranje, koje traje desetak dana. Zatim treba sačekati još pet-šest meseci da se građa slegne, stavljaju se prozori i vrata i kuća je spremna za stanovanje.

Kuća od drveta ima iste protivpožarne standarde kao i klasična gradnja, pa ipak:

– Kuće brvnare su ukorenjene u našoj tradiciji, zdrave za življenje, dugovečne, ali nisu za urbane uslove – rekao nam je mr Aleksandar Videnović, docent na Arhitektonskom fakultetu, i dodao da uz male izmene u projektu i to može da se premosti. Spajanje modernog i nasleđa, i njihovo pretapanje u osobeno je najteže, ali zato najvrednije u kulturi jednog naroda.

Kada dakle neko odluči u kakvoj kući želi da živi preostaje mu uz sve ostale obaveze i prikupljanje potrebne dokumentacije: građevinska dozvola, priključci za struju, vodu i kanalizaciju...

Gradsko građevinsko zemljište ima svoju tarifu, u zavisnosti od lokacije i kategorije. Pri čemu montažne kuće nisu nikada dobrodošle u užem gradskom području, a i za taj poduhvat neophodno je obezbediti barem tri ara placa. Kada je sve završeno podrazumeva se dolazak komisije na teren koja treba da konstatuje da je sve urađeno po planu, na osnovu toga se dobije upotrebna dozvola na koju se uknjiži objekat ... I sve to treba platiti. Gotovo kao i zidanu kuću!

Slavica Berić

-----------------------------------------------------------

Ništa tako dobro kao drvo

Prednost kuća od drveta je mnogostruka: drvo nema štetna zračenja, nema potrebe za hemijskim tretmanom, prijatnog je mirisa, dobre zvučne izolacije i prijatna za življenje. A cena je prihvatljiva. Drvo je savršen građevinski materijal, propusno je i diše, tako da osigurava povoljnu vlažnost i toplinu. Drvo sprečava i statički elektricitet i strujanje prašine po prostoriji.

-------------------------------------------------------------

Mislite i na unuke!

Božidar Petrović, penzionisani profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, navodi da su naši dedovi i pradedovi ostavili tragove svojih htenja i svoje energije. Od nas, njihovih potomaka, bilo bi i moralno i dužnički da ne podržavamo tuđu pamet kao neuki potrošači, već da gradeći svetski put gradimo i svoj na nama svojstven način. Kuća treba da zadovolji dva osnovna uslova: potrebe korisnika i zahteve podneblja. Takve kuće su postojale sve do 20. veka, a onda je polako započela njihova dekadencija i svi su postali „modernisti”. Usled brzih promena navika i potreba, treba da pravimo kuće kratkog veka, najviše za jednu ili dve generacije. A mi pravimo kuće za narednih 300 godina, kao što su, recimo, one betonske zgrade na Novom Beogradu, za naše čukununuke koji će ko zna kako živeti i želeti da žive.

--------------------------------------------------------

Životna energija

Stara srpska kuća, na četiri vode, naš je pečat. Okrenuta tako da ima najviše svetlosti, građena od materijala koji su bili pri ruci, a koji čuvaju zdravlje čoveka: kamen, cigla, drvo... Naši preci nisu znali za radiosteziju, ali su imali rašlje i tačno određivali smer podzemnih voda kako bi izbegli gradnju na tom mestu. Zatim su gledali gde planduju ovce. Ne u vlažnom šumarku već na sunačnoj livadi. Kuće nema bez izvora života. Zato su postavljali kamenje i ostavljali ga nekoliko dana. Onda su ga okretali i gledali. Ako je suvo, tamo nema energije, života. Ukoliko su se pod njim nasele bubice, gliste, znači život, to je mesto za temelj. Danas seljaci grade kuće bez trema, ali sa balkonom. Naši klimatski uslovi, a sa njima i seoski način rada dozvoljavaju seljaku svakodnevni život pod tremom od aprila do novembra, dok za taj period nijedanput neće koristiti balkon.