Каже се: „Кад видиш човека да иде улицом и прича сам са собом – сигурно гради кућу”. Већина би се кладила да се до крова над главом најлакше долази куповином монтажне куће, али то не мора да буде баш тачно. Јер када се на тас стави најважнија предност – брзина градње и с друге стране количина пара који тај важан посао подразумева, требало би заиста добро размислити и одмерити.

Да се позабавимо оним првим, монтажом која траје 10 до 12 дана, мада ће сви продавци објаснити клијенту да је рок израде кућа највише месец дана, а да од поруџбине и склапања уговора до коначног усељења не прође више од 60 дана. Топлотна изолација за зид од 18 центиметара је, кажу, иста као да се ту налази зид од опеке са изолацијом од око пола метра.

Поглед у ценовник: квадратни метар стаје 160 евра, али шта се добије за те паре? Голи зидови, јер темељ поставља будући власник  (око 3.000-4.000 евра), уз обавезу да се побрине и за унутрашње радове, а то је додатних 10.000 до 15.000 евра. Када се све то  сабере цена квадрата стигне до 300 –350 евра по квадрату, а за те паре, ако их бескућник има на гомили, може да сагради и кућу од чврстог материјала. Разликоваће се само по жидовима и темељу. Све остало је исто: кров, прозори, врата, подови... и остали унутрашњи радови.

Цена зидане куће зависи од материјала (да ли је прве, друге или треће класе), а ту су и радници и мајстори. И њихова традиционална спорост, литре испијених пива… Може се договорити и систем „кључ у руке”, предузимачка маржа је 25 до 30 одсто, или ангажовати мајсторе „на дневницу”. Два добра мајстора могу да подигну приземну кућу од 90 квадрата за три недеље, тврде упућени. Најчешће се ти послови погоде ђутуре, а не на дневницу. Додатна уштеда је и сопствени труд, засукани рукави и руке у малтеру, што је наравно терет који није лако прихватити јер изградња тражи доста времена и сигурно доноси главобољу.

Е ту се сад вратимо на градњу монтажне куће: предност су познате цене и рокови израде, тако да нема одступања између планиране и коначне цене. Данас има доста извођача, а да не би било преваре и сумњиве штедње на материјалу требало би за сваки случај тражити сертификат.

Постоји и варијанта звана „руска дрвена кућа”. Прави се од дрвених облица сибирских четинара које се увозе из Русије. Иако се брзо монтира, убрајају је у тврду градњу. Цена квадрата је око 400 евра, у зависности колико је кубних метара грађе утрошено, тачније да ли су облице пречника 19 или 22 центиметра, и од чега су унутрашњи преградни зидови.

Како се определити

Пре него што се човек определи за кућу, монтажну, дрвену, зидану... требало би да види једну такву, да уђе у њу, после тога ће лакше одлучити. Уколико ће будући купац већ на први поглед схватити да ће живети у монтажној кући и осећати тескобу (лошија звучна изолација, танки зидови...) не би требало ни да размишља о овом решењу. Али ако је монтажна кућа ипак његов избор, додатна погодност је узимање типске, која се ради по каталогу и јефтинија је (о лепоти је излишно причати) од наменске код које се изглед и распоред просторија раде по жељи купца.

Технологија је напредовала последњих четврт века, тако да се променио и рок трајања кућа, од 30 до 50 година. На трусном терену и клизишту оне су чак боље од чврсто зиданих јер не пуцају. Данашње монтажне куће су од модерних материјала, конструкција се штити од пожара, инсеката... На Интернету су „изложени” готово сви домаћи произвођачи и продавци монтажних кућа, претражујући њихове странице може се доћи до свих потребних података, од цене до рока израде.

Савет оних који имају типске монтажне куће је да се зидови купатила и кухиње зидају од тврдог материјала и то уклопи у конструкцију, пре свега због мале носивости зида.

– Бесмислено је расправљати о односу квалитета и трајности ове две категорије јер људе који су за монтажну градњу не занима будућност исте након 100 година, а квалитет обе категорије пре свега зависи од извођача и материјала коришћених приликом градње – каже Горан Бабић са Архитектонског факултета у Београду. Уколико је добра локација, зидана има предност над монтажном кућом. Притом је највећа предност зидане куће осећај да је солиднија, боља, дуготрајнија...

Дрвена кућа

„Колевка” монтажних кућа је Америка, а корен је у начину градње дрвених кућа – брвнара које се данас у складу са здравим начином живљења све чешће граде и у урбаним срединама.

– Развојем и побољшањем техника и квалитета градње ове дрвене куће излазе из оквира руралних, планинских подручја и све чешће су замена за класичне зидане куће – објашњава архитекта Александар Малинић из „Студија Атријум идеја”. – Праве се од облица сибирских четинара: ларикса, кедра и бора, који су због сурове климе у којој расту изузетног квалитета. Дрво је квалитетан изолатор, тако да је трупац дебљине 20 центиметара попут зида од опеке са изолацијом дебљине 40 центиметара.

Захваљујући начину спајања облица, без ексера, осим што добро дихтују, отпорне су на земљотрес. Кућа се пројектује по потреби и жељи купца, а онда „кроји” у Русији и шаље на монтирање, које траје десетак дана. Затим треба сачекати још пет-шест месеци да се грађа слегне, стављају се прозори и врата и кућа је спремна за становање.

Кућа од дрвета има исте противпожарне стандарде као и класична градња, па ипак:

– Куће брвнаре су укорењене у нашој традицији, здраве за живљење, дуговечне, али нису за урбане услове – рекао нам је мр Александар Виденовић, доцент на Архитектонском факултету, и додао да уз мале измене у пројекту и то може да се премости. Спајање модерног и наслеђа, и њихово претапање у особено је најтеже, али зато највредније у култури једног народа.

Када дакле неко одлучи у каквој кући жели да живи преостаје му уз све остале обавезе и прикупљање потребне документације: грађевинска дозвола, прикључци за струју, воду и канализацију...

Градско грађевинско земљиште има своју тарифу, у зависности од локације и категорије. При чему монтажне куће нису никада добродошле у ужем градском подручју, а и за тај подухват неопходно је обезбедити барем три ара плаца. Када је све завршено подразумева се долазак комисије на терен која треба да констатује да је све урађено по плану, на основу тога се добије употребна дозвола на коју се укњижи објекат ... И све то треба платити. Готово као и зидану кућу!

Славица Берић

-----------------------------------------------------------

Ништа тако добро као дрво

Предност кућа од дрвета је многострука: дрво нема штетна зрачења, нема потребе за хемијским третманом, пријатног је мириса, добре звучне изолације и пријатна за живљење. А цена је прихватљива. Дрво је савршен грађевински материјал, пропусно је и дише, тако да осигурава повољну влажност и топлину. Дрво спречава и статички електрицитет и струјање прашине по просторији.

-------------------------------------------------------------

Мислите и на унуке!

Божидар Петровић, пензионисани професор Архитектонског факултета у Београду, наводи да су наши дедови и прадедови оставили трагове својих хтења и своје енергије. Од нас, њихових потомака, било би и морално и дужнички да не подржавамо туђу памет као неуки потрошачи, већ да градећи светски пут градимо и свој на нама својствен начин. Кућа треба да задовољи два основна услова: потребе корисника и захтеве поднебља. Такве куће су постојале све до 20. века, а онда је полако започела њихова декаденција и сви су постали „модернисти”. Услед брзих промена навика и потреба, треба да правимо куће кратког века, највише за једну или две генерације. А ми правимо куће за наредних 300 година, као што су, рецимо, оне бетонске зграде на Новом Београду, за наше чукунунуке који ће ко зна како живети и желети да живе.

--------------------------------------------------------

Животна енергија

Стара српска кућа, на четири воде, наш је печат. Окренута тако да има највише светлости, грађена од материјала који су били при руци, а који чувају здравље човека: камен, цигла, дрво... Наши преци нису знали за радиостезију, али су имали рашље и тачно одређивали смер подземних вода како би избегли градњу на том месту. Затим су гледали где пландују овце. Не у влажном шумарку већ на суначној ливади. Куће нема без извора живота. Зато су постављали камење и остављали га неколико дана. Онда су га окретали и гледали. Ако је суво, тамо нема енергије, живота. Уколико су се под њим населе бубице, глисте, значи живот, то је место за темељ. Данас сељаци граде куће без трема, али са балконом. Наши климатски услови, а са њима и сеоски начин рада дозвољавају сељаку свакодневни живот под тремом од априла до новембра, док за тај период ниједанпут неће користити балкон.