Etnoselo „Moravski konaci” udaljeno 90 kilometara od Beograda, počelo je da se gradi pre tri godine, a već ima crkvu, dvadesetak kuća, dve vodenice... Nalazi se na kilometar od autoputa, na magistralnom putu ka Požarevcu, tik iza ciglane. Do prostranog parkinga vodi zemljani put, dalje se ide pešice, lagano, da se udahne spokoj ovog mesta u kojem se, osim cvrkuta ptica, žubora vode i kloparanja vodeničnog kamena, čuje još samo šum vetra u krošnjama. Doduše, rekoše nam da vikendom i nije tako: sjati se raja sa svih strana, odzvanja dečija graja, a s muzikom se zora čeka.

Selo je novo, niklo kao pečurke posle kiše, na površini od 4,5 hektara. U posedu je ciglane „Progres“ iz Velike Plane, u čijem sklopu i posluje.

Sve je i počelo privatizacijom stare ciglane 2003. godine.

– Ovde su vadili zemlju za potrebe ciglane. Nastale rupe su popunjavale kiše, sneg i podzemne vode, stvarajući močvaru i žabokrečinu sa trskom i šibljacima, korovom i muljem. Za neke je to bilo povoljno mesto za smeće, pa je nikla i divlja deponija. Godinama se dovlačio i šut i raznorazni otpad, objašnjava naš domaćin Dragan Kostjerčević, idejni tvorac i arhitekta „Moravskih konaka”.

Očistili močvaru

– Radili smo bagerima, iskopali tone smeća, sloj visine 13,5 metara, dok nismo stigli do „zdrave zemlje”. Ono što smo iskopali prebacivali smo u kopove gline na kojima će posle rekultivacije biti teniski i tereni za mali fudbal, ističe Dragan.

Udubljenja nastala posle čišćenja popunila je podzemna voda na površini od 1,5 hektara. Danas ovo vodeno ogledalo krasi devet ostrvca povezanih sa 11 drvenih mostova. Na jednom je poslastičarnica, na drugom kafedžinica. Duž obale jezera je staza osvetljena za večernju šetnju, uz nju dve vodenice i amfiteatar na otvorenom. Tu je i marina za čamce koji se mogu iznajmiti tokom letnjih meseci. Dozvoljen je i sportski ribolov na soma, amura i šarana.

Jezerom dominira restoran napravljen od kamena i drveta, pod čijim krovom ima mesta za 300 gostiju. Ambijent krase veliki kamin, stolice, stolovi, klupe od masivnih komada drveta sa jagnjećim kožama...

Autentične srpske kuće u kojima se nekada živelo sada su deo etnosela.

– Brižljivo su odabrane i preseljene, objašnjava nam Dragana Milanović, turizmolog. – Sasvim su autentične spolja, a iznutra...

Otvorila nam je vrata jednog od šest apartmana i imali smo šta da vidimo: komfor kakav se ne viđa ni u luksuznijim hotelima. Mislilo se na gosta koji voli tradiciju, ali bi i da popije hladno piće iz frižidera dok gleda satelitski program na televiziji. Spojio se tako duh prošlosti sa savremenim tekovinama.

Ktitor s ordenom

Vođen mišlju da nema sela bez crkve, Dragan je podigao i crkvu brvnaru sa zvonikom i kućicom za sveštenika koja dominira „Moravskim konacima”.

– Ovo je sada parohijska crkva braničevske eparhije, tako da je svakodnevno otvorena, naglašava njen ktitor i nosilac ordena Svetog Save, rodom iz Malog Zvornika, gde inače ima firmu za međunarodni transport robe.
– Ali, ni to nije sve, zagonetno će Kostjerčević, zadovoljan što u njegovo selo hrli sve više gostiju iz grada.

Ove godine će biti gotov i sportsko-rekreativni deo. Mali akvapark sa bazenom za odrasle, bazenom za decu i velikim toboganom sa spiralom dužine 75 metara.

Poput dečaka koji se igra slagalicom, Dragan „uklapa“ deo po deo svog sela: pored crkve je šumica u kojoj je, na pola hektara, u planu izgradnja malog „životinjskog carstva“. Tu će životinje biti slobodne, a staza za posetioce ograđena. Biće mogućnosti i za jahanje.
Dalje se nismo raspitivali. Draže nam je da ponovo dođemo i zabeležimo šta ima novo, a da će novotarija biti ne sumnjamo, jer ovde na svim poljima rade kao da nisu čuli za „seku“ – svetsku ekonomsku krizu.