Лековите вибрације

Уживајмо у музици, живот ће нам бити лепши и здравији! Научници су утврдили да пријатанe мелодијe, делујући на мозак, подстичу лучење природних аналгетика – ендоморфина и „хормона среће“. Музика, као што је познато, растерује тешке мисли, ублажава патње и лечи, доноси ведро расположење, разиграва машту, даје енергију, јача вољу. Њена позитивна деловања су и научно потврђена. Истраживачи лондонске болнице „Chelsea and Westminster Hospital“ потврдили су да може да побољша здравље, јер утиче на телесне процесе који олакшавају излечење.

Слушање омиљене мелодије снижава крвни притисак и повољно делује на рад срца. Професор др Мајкл Милер, директор превентивне кардиологије Универзитетске болнице у Мериленду, годинама истражује шта је добро за срце и већ је доказао позитивно деловање смеха. У следећем експерименту испитивао је деловање музике на срце. Учесници су сами бирали музику, наравно ону која им се највише допада. То су најчешће били кантри (амерички фолк), реп, класичан рок. Слушали су је око пола сата, а затим су обављена мерења пречника крвних судова и утврђено је да се код девет од десет испитаника повећао за 26 одсто.

Резултате својих истраживања др Милер је представио на годишњем скупу Америчког друштва кардиолога.

 „Омиљена музика проширује крвне судове на исти начин као и смех, вежбање или лек за снижавање притиска“, објаснио је. Ширење крвних судова подстиче циркулацију и смањује ризик од настанка крвних угрушака и других компликација атеросклерозе. Када су учесници овог експеримента слушали музику која их раздражује (углавном хеви метал), забележено је сужавање крвних судова за шест одсто. 

Амерички професор истиче да не би требало свакодневно слушати исту музику зато што долази до засићења и губитка лековитог учинка. Додуше, упозорава, слушање омиљене музике не може да поправи негативне последице узимања масне хране, али сигурно може да буде део здравог начина живота сваког од нас.

Питање мере

Колика је дневна доза омиљеног музичког лека? Свакодневно получасовно слушање може знатно да смањи крвни притисак, потврдили су и научници Универзитета у Фиренци. Доза „лека“ се повећава када треба умирити нервни систем и смањити осетљивост на бол. Сат музике дневно може знатно да смањи осећај бола код хроничних болесника с реуматском упалом зглобова или болом у леђима. У овом случају је неважно да ли је „лек“ омиљена музика или су то неки релаксирајући звуци. Показало се да су испитаници који су је свакодневно слушали били мање депресивни.

(/slika2)Два сата стимулативне музике дневно предвиђено је за болеснике који су у различитим стањима сужене свести. Према истраживањима финских научника, њено слушање може да помогне пацијентима који се опорављају од можданог удара. Одабрана музика пре и после хируршке интервенције смањује оперативни стрес и постоперативне болове. Код оболелих од малигних болести умањује емотивни бол и повећава квалитет живота. Свакодневно слушање смањује депресију и повећава осећај самопоштовања код старијих особа.

Музика није само лек за оболеле већ и стимуланс за здраве, децу и одрасле јер успоставља синхронизацију леве и десне стране мозга, јача ментално и телесно здравље, смањује стрес, побољшава памћење, концентрацију и сан. Пут музичких вибрација у мозгу је исти као ионај процесазапамћивања.Примера ради, кинески истраживачи су утврдили да учење музике помаже организацију левог дела мозга у којем су смештени центри за интелектуалне способности. Музика новорођеној и малој деци помаже у говорном и емоционалном развоју а касније им олакшава учење језика и повећава математичке способности.

Негативан набој

Музика је као лек – може да лечи душу и тело, али може и да нашкоди, нарочито кад је нежељена, јер тада за слушаоца постаје насиље. Стручњаци научног тима Медицинског факултета у Београду за проучавање биолошких ефеката буке, под акронимом BETBEN (Belgrade Team for Biological Effects of Noise), имали су неколико судских вештачења у којима је предмет спора било узнемиравање музиком из ресторана или суседних станова у време дневног и ноћног одмора. Проблем је још већи уколико је у питању болесник којем је неопходан мир.

(/slika3)Поменути стручњаци указују да су професионална оштећења слуха чешћа код симфонијских музичара, посебно код дувача, у поређењу са рок музичарима. На рок концертима, публици у непосредној близини бине слух је веома угрожен због јаких звучних удара. Зато BETBEN саветује организаторима рок концерата да публика буде одвојена од сцене најмање 10 метара, а младима из првих редова препоручује да понесу чепиће за уши чиме им ни најмање неће бити ускраћено уживање у музици. Младима се, такође, препоручује да на сваки сат слушања направе паузу од пет минута да би им се уво одморило и опоравило. Утврђено је, такође, да слушање превише гласне музике током јела повећава унос хране и течности, а уз рок се пије више алкохола.

Музика чији је садржај набијен негативним емоцијама и текстовима пуним насиља, као што је то понекад у реп музици, појачава лоша осећања, изазива напетост и агресивно реаговање. Ово су резултати истраживања које је обављено на 500 младих особа који су слушали Сајпрес Хил, групе Ран Ди Ем Си или Самоубилачке тенденције.

Важно је и како се музика слуша. Две трећинемладихслуша МП3 плејере толико гласно да могу да оштете слух, упозоравају британски стручњаци, апелујући да се јачина звука сведе на половину максималне снаге. Акослушатемузикуутрамвајуили у бучнојулицииморате да појачате тон да небисте чули околне звуке, набавите слушалицекојеимајумогућностсмањивањазвукаизоколине.