Магазин
Стил
Лепе жене пролазе кроз град...
Са првим сунчаним данима, на улицама главног града прошетају нове генерације лепих девојака, али и оне се попут жена облаче по неком шаблону, чини се стилисти Ашоку Муртију
Неке ужурбане даме пролазе београдским улицама. Свеже и веселе девојке делују са првим сунчаним данима као цветак који извири испод последњих трагова снега. Свесне да је природа најдобронамернија према њима и да су младе и најчешће лепо грађене, неке смело најављују да је зими дошао крај. Судећи по ономе што је приметило око нашег фоторепортера, и ове сезоне ће бити актуелан стил који истиче атрибуте женствености. Ко може рећи да то не изгледа одлично? Свако ужива кад види згодну и атрактивну девојку. Мушкарци „паре очи”, жене „скидају капу”.
Оно што у томе стилиста Ашок Мурти не подржава јесте то што све оне помало личе једна на другу.
– Тај тренд поистовећивања са вршњацима кроз одевање није код нас ништа ново. Памтим такозвани „ер-макс” период, када осим најскупљег пара „најк” патика на тржишту ниједан други није долазио у обзир. Знам многе породице које су претрпеле страшне финансијске проблеме, јер су њихове ћерке и синови захтевали да им купе искључиво тај одевни предмет – подсећа наш саговорник и враћа се у нашу свакодневицу.
Мало је оних који одступају од тог клишеа и који се много креативније односе према ономе што облаче, осим ако не желе да оду у другу крајност и од себе направе креатуру, само да би били другачији од осталих и да би показали свој индивидуализам. У сваком случају, остајемо друштво у којем било какво искакање из шаблона, макар било и привлачно, није много пожељно – констатује Мурти и објашњава зашто је то тако.
– За то постоји једна врста социолошког и психолошког одговора. Да би биле прихваћене од својих вршњака, младе особе имају потребу да се идентификују са групом. Пошто то свакако нису њихове маме, тетке или професорке, јер су оне сврстане у табор некаквог ауторитета, ствара се заједнички модел који се зове генерацијски изглед, односно визуелни „код” у који се сви уклапају и препознају.
Наш познати стилиста се овом приликом пита какво је друштво које пропагира и фаворизује само ону врсту изгледа који жену буквално ставља у улогу објекта, визуелно спакованог тако да постаје примамљив и лако доступан, и покушава да нађе оправдање зашто оне желе и пристају баш тако да изгледају.
– Њихов је проблем што живе у друштву и у времену у којем је доминантна естетика везана за онај део естраде који се највише експлоатише, а који у културолошком смислу носи ниже вредности. Не мислим да је то много другачије у свету, али је сигурно вулгаран изглед који намеће нешто, што се зове естрада, ипак тамо мало коригованији и мање очигледан него што је код нас – сматра наш саговорник.
Дана Станковић
------------------------------------------------------
Где нестану тако брзо
Ашок Мурти се слаже да је сексепил нешто од чега свакако не би требало бежати. Стилисту, у ствари, много више брине нека друга појава.
– Заиста се сваког пролећа појави чудо једно од лепоте у Београду, верујем и у целој Србији. Али, питам се где нестану све те жене после неколико година? Чини ми се да многе од њих сагоре већ са шеснаест, седамнаест година. А кад пређу тридесету, начисто забораве на тај младалачки изглед и еротику коју су умеле да истакну и одустају од икаквог покушаја да себе учине атрактивним.









