U Honoluluu, na „Havaji Pacifik“ univerzitetu, 1994. diplomirao je menadžment i internacionalni biznis. Trinaest godina živeo je u ovom „raju na zemlji“, a onda se vratio u Srbiju, gde je sada pi-ar menadžer u Razvojnom centru američkog „Microsoft softvera“. Hobi mu je umetnička fotografija, pa je na konkursu „Srbija – nacionalna revija“ za seriju najlepših fotografija „Lepo lice Srbije 2008.“ dobio i specijalnu nagradu.

Pre nego što pitamo Mišu Ognjanovića zašto se vratio iz raja na zemlji, nameće se pitanje – otkud uopšte Srbin na Havajima.

Čujemo da mu je u tome najviše pomogao sport.

– Svako muško dete u moje vreme htelo je da bude nalik na Divca, Paspalja, Đorđevića... Košarku sam, kao junior, igrao u kraljevačkoj „Slozi“ i „Mašincu“. Potom me odvela u „Zvezdu“, u Beograd, u vreme njenih zvezdanih trenutaka 1989. godine – priseća se.

Dolaskom u „Zvezdu“ shvatio je da se košarka igra na stvarno visokom nivou, pa je mislio da mora da se opredeli za sport ili za studije. Mnogo je putovao sa timom, i posle jedne turneje po Americi dobio stipendiju od Univerziteta na Havajima da tamo studira i igra za njihov tim. Na studije u beli svet je otišao 1991, što je njegovim roditeljima palo teško, a njemu – sve je bilo interesantno. Bio je bezbrižan, radoznao, sa osećanjem nezavisnosti stečenim u stabilnoj, harmoničnoj porodici. Stariji brat je nekadašnji  prvak Jugoslavije u fizici, matematici, astronomiji. Iz škole za talente u Petnici, obreo se u – Americi. Brat mu je u svetu i otvorio vrata i pomogao da se oseća još sigurnije.

Sport, škola života

Ostalo je naučio baveći se sportom, koji je ključ za otvaranje svih vrata, jer, kako kaže, na taj način naučite da pobeđujete, gubite, borite se, istrpite grdnju, da radite i razmišljate timski, bez čega nema uspeha ni u jednoj velikoj firmi. Priliku da se ogleda u poslu u velikoj firmi Miša je dobio čim je završio studije u Honoluluu.

– Tamo, „na kraju sveta“, sve je za nas drugačije – priseća se Miša svojih prvih utisaka.

U državi ima 1.200.000 ljudi, od kojih milion živi u glavnom gradu koji blešti neviđenim sjajem. Pravi raskošni megapolis: oblakoderi, supermoderne građevine... Poseban „šmek“ mu daje to što je na moru, a uz to je uređen kao veliki park za turiste, primećuje naš sagovornik. Klima izvrsna, čitave godine vlada umereno leto. Havaji su vulkanska poluostrva u samom centru Pacifika, obrasla zelenom džunglom, izolovani vekovima od sveta ali i od svega otrovnog, pa nema čak ni zmija. Ali ima aktivnih vulkana.

– Plodna zemlja, tropsko voće i prijatna klima omogućuju lagan život. Tamo čak ni kiša nije kao kod nas – ne pljušti, već samo rosi i „fajta“, a zbog obilja sunca nebo je često išarano dugama. Uz vodopade i dosta pijaće vode, Havaji deluju kao raj na zemlji, privlačeći turiste iz čitavog sveta, pa je turizam osnovna delatnost. Većina radi u turizmu, ugostiteljstvu ili trgovini. Zbog turista dubljeg džepa, ima butika svih renomiranih svetskih brendova poput „Prade”, „Šanela”...

U zemlji u kojoj je najviše ljudi azijskog porekla, ali i svih ostalih, vlada velika konkurencija, jer mnogi žele da žive na Havajima.

O Havajima i njegovim ljudima mogu samo najlepše da kažem – prenosi nam svoje utiske Miša Ognjanović. – Uklopio sam se lepo, bio prihvaćen i na neki način, egzotičan njima kao i oni meni. Tamo su nas proslavili košarkaši, a kasnije, u negativnom smislu, rat. Imao sam prijatelje svih boja, ali i naše koji su tamo studirali.

Mišin prvi posao bio je u kompaniji „Najki“, potom u firmi „Lude košulje“. Na Havajima se, kao i svuda u svetu, radi dugo, i to uvek sa osmehom, radno vreme je fleksibilno a traje i do 12 uveče. Privatni život mora da se udene negde između.

Kako je Miša tada bio u svojim dvadesetim godinama i prednost davao karijeri, to mu nije teško padalo. Uz to su i njegov brat i snaja sa decom došli na Havaje, pa je deo porodice bio sa njim. Mnogo je putovao po Americi i Aziji. To je bio prijatniji deo boravka u belom svetu.

 Povratak iz raja

Za razliku od prijatelja koji su, bežeći od inflacije i rata, stigli na Havaje, on tamo nije otišao s namerom da ostane. U međuvremenu je, ipak, postao američki državljanin, tako da je sada u Srbiji „Microsoftov“ menadžer u – inostranstvu. A vratio se jer mu je nedostajala familija, „Zvezdine“ utakmice na Marakani, prijatelji sa kojima je odrastao, anegdote iz mladosti koje može da deli sa onima koji ih razumeju.

Kad je bio na Tajlandu, gde je impresivno, setio se da nije posetio Petrovu crkvu u Srbiji, ni Đurđeve stupove, a da bismo razumeli sebe, moramo najpre dobro da shvatimo svoj svet. Kako Miša doživljava i vidi svoju zemlju, najbolje ilustruju njegove fotografije.

Fotografijom je počeo da se bavi još na Havajima, kada je bio direktor marketinga u firmi „Lude košulje“. Stvarajući imidž za novu sezonu, za reklamne spotove je angažovao najbolje fotoreportere i od njih je, u hodu, na plažama učio zanat.

Posao kojim se sada bavi u „Microsoftu“ pomaže mu da uz pomoć najmodernijih kompjuterskih programa u digitalnoj fotografiji ostvari ono što želi. Teme njegovih slika su priroda, srpska tradicija, male i velike radosti...

– Iako mislimo da život čine grandiozne stvari, čine ga fini detalji kao što su magla na zrelim šljivama, rosa na listu, karmin na šolji kafe, osmeh mojih sinova blizanaca koji se spuštaju niz gelender, ravnica u Vojvodini, seno, suncokreti, stare vodenice s mahovinom... To „hvata“ i objektivom svog fotoaparata.