Мала кућа Велике школе

Када се каже Велика школа многи помисле на данашњи Музеј Вука и Доситеја у Господар Јевремовој улици 21. У овој згради Велика школа је заиста и била смештена од 1809. до 1813. године, али је мање познато да је високо школство у Србији започело свој двовековни живот у другој, знатно мањој кући, у Господар Јевремовој улици 22, преко пута Вуковог и Доситејевог музеја .

У тој, данас обновљеној и проширеној кући, скупиле су се умне српске главе 31. августа 1808. године и отвориле Велику школу, док је устанак још трајао. Свечаности је присуствовао и Вук Караџић и записао да су „у највећој просторији, оџаклији, седели или стајали присутни ученици у свечаности догађаја”.

Просторију је освештао митрополит Леонтије, уз присуство председника и чланова Совјета, будућих ученика и њихових родитеља, већином устаничких војвода, и Доситеја Обрадовића који је потом пригодним говором отворио нашу прву високошколску установу.

Извори кажу да је та зграда подигнута крајем 18. века и да је у њој живела нека турска породица све до ослобођења вароши 1806. године. Школа је у овој згради радила од 1. септембра 1808. до пролећа 1809. године. Занимљиво је да је млађи Карађорђев син Александар доцније откупио ову кућу од Турчина којем је припадала и живео у њој вероватно од 1841. до 1842. године. Објекат данас чине две приземне зграде: дворишна, у којој је отворена Велика школа, и улична која се у изворима помиње од 1862. године.

- Прва зграда Велике школе представља изузетан споменик културе, просвете, писмености и наслеђеног урбанизма. Као дом у коме је од 1808. до 1813. године живео оснивач и први предавач Велике школе Иван Југовић, где је почео да учи Вук Караџић, где је испред државе и народа школу отворио Доситеј Обрадовић, и не мање битно, објекат преко кога је успостављена династија Карађорђевић, спада у ону малобројну групу објеката који су први откупљени од Турака непосредно након доношења царског хатишерифа 1830. године - каже Гордана Гордић, историчар уметности.

Доситејев лицеј

(/slika2)Друга зграда велике школе, „Доситејев лицеј”, најстарија сачувана турска кућа у Београду, подигнута је још средином 18 века. У њој је пред Први српски устанак био отворен француски конзулат. Велика школа је у њој била од пролећа 1809. до 1813. година када је дошло до пропасти Првог српског устанка и повратка Турака у Београд.  

Зграда је поново прешла у турско власништво и то остала све до четврте деценије 19. века, када је откупио трговац Никола Kутула. Ово имање национализовано је 1853. године и стављено под заштиту као културно-историјски споменик. После реконструкције, отворен је Музеј Вука и Доситеја, од Вукове заоставштине и од сакупљених предмета везаних за Доситејев живот и стваралаштво.

Велика школа је обновљена у Крагујевцу 1838. године и ту је остала до подизања Капетан Мишиног здања на Студентском тргу у Београду.

Палата „дунавског капетана“

Треће зграда Велике школе саграђена је 1863. као приватна палата Мише Анастасијевића (1803-1885), „дунавског капетана“ и најбогатијег човека у Србији тога времена.

(/slika3)Палату коју је подигао да буде кнежевски двор његовог зета Ђорђа Карађорђевића и ћерке Саре, завештао је 12. фебруара 1863. године „свом отечеству“ за смештај школских и просветних установа. У овом здању некада су биле смештене Велика школа, Гимназија, Министарство просвете, Народна библиотека, Народни музеј и Друштво српске словесности.

У највећој и најлепшој београдској палати деветнаестог века, која је грађена од 1857. до 1863. године према пројекту чешког архитекте Јана Неволе, данас се налази Ректорат Београдског универзитета.

Ових дана, Задужбина Доситеја Обрадовића и Београдски универзитет у оквиру „Дана европске баштине” низом манифестација обележавају два века Велике школе и високог образовања у Србији.

- Један од циљева нам је и да ђаке и студенте, све Београђане упознамо са историјским местима која су одиграла кључну улогу у развоју српског образовања - каже Мирјана Драгаш, управница Задужбине Доситеја Обрадовића.

Драгољуб Стевановић

--------------------------------------------------------

Полазници

Алекса Карађорђевић, син Карађорђев, припада првој генерацији ђака који су 1. септембра 1808. године почели да похађају Велику школу. Похађали су је и Вук Караџић, Милан и Иван Стојковић, Николче Карапанџић, Милосав Здравковић, Макса Ранковић, Милоје Божић, Јовица Миловановић и други, касније познате личности које су се укључиле у политички, привредни и судски апарат кнежевине Србије. У Великој школи су се у почетку изучавале правне, филозофске и техничке науке.