Некад двадесет, сада већ тридесет – важе као још „добре године“ за рађање првог детета, али шта кад и тај воз буде пропуштен, па жена тек са четрдесет коначно има све услове да роди бебу? Статистичари потврђују да је пре четири деценије проценат жена које су „касније“ рађале износио само пет одсто, а сада у европским земљама готово свака четврта трудница би се могла назвати старијом прворотком. Зашто је дошло до померања границе рађања? Школовање, па посао, брига за стан и кола и проналажење оног „правог“… и када се све то сложи – ето четрдесетих. У 35. или 38. професионално остварене још увек младолике, лепе жене, здраве и психички спремне за материнство, коначно су стекле све услове да буду мајке, али беба не долази. Са том ситуацијом суочава се данас много жена и упркос личним настојањима, великој жељи и напретку науке не успевају да затрудне. Питали смо проф. др Миодрага Јеремића из ординације „Етерна“ зашто старије жене теже постају мајке?

– Раније се сматрало да је идеално време за рађање период између 20. и 26. године, а према садашњим медицинским ставовима горња граница за прву бебу је померена на 29 година. Од 25. до 30. жена би требало да роди бар једно дете, а до 35. без последица за здравље може да изнесе још две трудноће у размаку од две године. После 35. циклуси без јајне ћелије су све чешћи, па се и могућност зачећа знатно смањује – упозорава доктор.

Старењем жене неповратно губе јајне ћелије, сазнајемо од нашег саговорника, за разлику од мушкараца код којих се свака три месеца обнавља производња сперматозоида и то све до 70. године. Утврђено је да од 16. до 43. године сазри само 400 до 500 јајних ћелија и то сваког месеца по једна. У тим процесима сазревања потроши се понекад и пет-шест јајних ћелија, али само једна постаје способна за оплођење. То није континуиран процес, будући да с годинама све мањи број ових ћелија сазрева, или уопште не стижу до фазе зрелости. Смањена могућност зачећа се не испољава никаквим видљивим знацима. Жена и после 35. има месечне циклусе, не осећа никакве здравствене сметње, још увек је пуна енергије, па ипак у тим годинама само осам до 10 одсто жена спонтано затрудни.

С природом се не може играти, она има своја правила која се морају поштовати ако желимо здраво потомство, упозорава професор Јеремић и саветује женама да рађају док су млађе и зато што с годинама неповољни чиниоци из спољне средине смањују квалитет јајне ћелије.

– Што је јајна ћелија старија, то је и већи ризик да ће током развоја ембриона настати аномалије због хромозомских неправилности – упозорава професор Јеремић. – Трудноћа после 35. представља и већи напор за организам жене, јер осим јајника и сви други органи старе, посебно срце, јетра, плућа и крвни судови. Повећава се и ризик од превременог порођаја или пренесене трудноће, превременог истицања плодове воде и других компликација, као што су спонтани побачај, крварење, мања тежина новорођенчета или превремени порођај. Код старијих трудница је и гестацијски дијабетес чешћи, повишен притисак такође. Старењем и материца губи снагу, еластичност свих ткива се смањује, па су и повреде и расцепи на порођају чешћи. Положај плода у материци је често неповољан за рађање и порођај старијих жена се чешће завршава царским резом.

Зашто вештачко оплођење не даје резултате код свих жена? Тешко је имитирати природу, каже проф. др Јеремић, јер не само да се губи број јајних ћелија, већ и ткиво јајника и друга ткива постају мање осетљива на дејство хормона. Вантелесном оплодњом, код млађих жена се постиже успех код 30 одсто, а само 8 до 10 одсто жена од 35. до 43. године успева да затрудни.

Докторка Александра Шарановић, иначе породични лекар у поменутој ординацији, додаје да је психофизичка припрема често неправедно занемарена, иако је изузетно важна, а односи се на одговарајућу исхрану и стручно вођену физичку активност. Циљ ових припрема је постизање предуслова који су оптимални за зачеће, трудноћу и порођај. За исход порођаја је најважније да се жена ослободи страха, а то је могуће ако научи да препозна све порођајне етапе, како да се у њима понаша и дише, јер начин дисања доказано смањује бол и повећава издржљивост, па је и рођење детета безбедније. Наша саговорница истиче да многе жене старије од 35. године успевају психофизичким припремама да затрудне, придржавајући се стручно одабраних дијета, вежбања и успостављањем емоционалне равнотеже.

Вера Бошковић

--------------------------------------------------

Славне труднице

Савремена наука не прихвата биолошки сат, а жене се не одричу своје тешко стечене самосталности. Многе су прво постале славне, а у познијим годинама за рађање и мајке, мада јавности није сасвим познато да ли су њихове касне трудноће биле праћене компликацијама и колико је савремена медицина помогла у остварењу њиховог позног материнства.

Са тешкоћама или без њих, Мадона је родила прво дете са 36 година, док је друго добила са 42. Клаудија Шифер и Синди Крафорд су постале мајке у 35. и 36, док је Џулија Робертс донела на свет близанце са 37 година. Никол Кидман је родила здраву бебу у 41. години живота. Рашида Дати, бивша министарка правосуђа у влади Николе Саркозија, у 43. години је родила здраву бебу Зорају. Само пет дана након порођаја се вратила на посао! Ема Томсон, британска глумица, родила је дете у касним четрдесетим годинама живота. Шери Блер, супруга Тонија Блера, родила је четврто дете у 45. години. Холи Хантер је родила близанце у 47. Супермодел Иман, жена Дејвида Бовија, родила је ћерку у 45. години. Сузан Сарандон је другог сина родила у 45.

Па ипак, тврди професор др Миодраг Јеремић, ово су само срећни раритети, а мање је познат онај велики број жена које нису успеле да остваре материнство.