Маслац узвраћа ударац

У једној типичној филмској сцени прослављеног америчког режисера и писца Вудија Алена, „одмрзнути“ јунак који се пробудио у далекој будућности згражава се кад га лекари уверавају да треба да једе хамбургере и пржене кромпириће. „У моје време то се сматрало најнездравијом храном“, каже овај лик, на шта га стручњаци уверавају да је у међувремену наука утврдила супротно, па су зачињена, масна јела од меса, пржене намирнице, маслац и маст – главни извор корисних састојака!

Филм је снимљен давно, и добро нас је насмејао, али би се и сам аутор изненадио кад би схватио колико је брзо почело да се остварује његово „пророчко“ виђење промена у вредновању савремене исхране. Ни лекарима ни нутриционистима више не делује смешно могућност, потврђена новим истраживањима, да су – на пример – маслац и маст здравији од некада толико хваљеног маргарина. Ко зна, можда се покаже и да су пржени кромпирићи бољи за наш организам од, рецимо, интегралних житарица.

Дотле би, ипак, требало да се држимо онога што нам стручњаци препоручују као проверено. Сада су то свеже воће (у умереним количинама) и поврће, разно „зрневље“, барена плава риба и морски плодови, док су многе врсте меса, месних и млечних прерађевина на „црној листи“, али не све: јунеће месо се препоручује због обиља беланчевина које садржи, а јогурт са пробиотицима због очувања здраве цревне флоре, а тиме и имунитета.

Занимљиво је и поучно погледати како су се савети за здраву исхрану мењали у последњих стотинак година. Почетком века је предност имала, широм Европе, само традиционална домаћа кухиња. За неке је то значило „што калоричнија – то боља“. Двадесетих година је популаран био повратак „сиротињској“ храни – једноставним јелима припремљеним на масти, затим сланини и пасуљу и свежем поврћу.

После „гладних“ ратних и поратних година, средином прошлог века у кухиње „на велика врата“ улазе месо и месне прерађевине и разноврсни млечни производи, који задржавају примат све до касних седамдесетих. У Италији, рецимо, потрошња јунетине расте са 7,7 килограма у 1920. години на чак 19,6 килограма у 1970. години, потрошња сирева са 4,2 на 9,3 килограма, а маслаца са 0,8 на 1,8 килограм по особи годишње!

Са растом стандарда, успоном потрошачког друштва и променом улоге жене, која је све мање класична домаћица, а све више презаузета својом новооткривеном слободом и пословним плановима, мења се и начин исхране у породици. Преовладава обиље индустријске, конзервисане и полуготове хране, разних грицкалица и вештачких освежавајућих пића. Све чешће једе ко кад стигне, с ногу или испред телевизора, уместо у кругу укућана, за трпезаријским столом.

(/slika2)Овај тренд је достигао врхунац почетком осамдесетих, кад су такозвана брза храна – хамбургери, пржени кромпирићи, сендвичи, чипс – потпуно завладали већим делом планете, а научници, забринути све већим бројем гојазних особа (међу којима је значајан проценат деце) и порастом малигних и кардиоваскуларних болести доказано везаних за лош начин исхране, почели да упозоравају и позивају на промену.

У годинама које су уследиле, као противударац нездравој индустријској храни, никао је читав низ покрета за подршку органски гајеним намирницама и макробиотици, ојачали су вегетаријанци и вегани (они не конзумирају никакве намирнице животињског порекла) и постало је скоро непристојно јести печење и шницле.

Од деведесетих година наовамо поново смо открили лепоту и вредност једноставне и лаке „народске” кухиње, разноврсних салата са семенкама и ароматичним травама, медитеранске исхране са маслинама и маслиновим уљем, доста рибе и понеком чашом благотворног црвеног вина, а можемо се засладити и црном чоколадом. Брза храна је до краја 20. века дефинитивно прогнана из свих јеловника (као што је и пушење протерано из већине ресторана) и прокажена као главни кривац за неквалитетан живот, а 21. век је почео позивима на одбацивање свих врста шећера и прерађевина, ограничено уношење угљених хидрата и повратак „корисних“ масноћа (омега 3) које уништавају „лош“ холестерол.

Поново можемо мирно да једемо маслац, без гриже савести и страха да ћемо тако себи скратити живот. Можда се ускоро покаже да и цигарете имају неких предности...