Данас, када смо преплављени информацијама, умети учити је прави капитал, улазница за успех у животу! Ако знамо како се учи штедимо време, ослобађамо се страха од неуспеха, не излажемо исцрпљивању и постижемо добре резултате чак и када су наше способности сасвим просечне, истиче Ивана Станковић, истраживач приправник у Институту за педагошка истраживања. Она је за читаоце „Магазина” припремила неколико основних препорука према принципима педагошке психологије проф. др Лидије Вучић, психолога.

Како почети? По речима наше саговорнице за учење би се требало припремити. Уџбеник би требало најпре прегледати, полазећи од садржаја, да би се добила општа слика градива, затим прочитати предговор где се објашњава намена књиге и излажу основне идеје, после тога прегледати сва поглавља, да би се добила мисаона целина. У следећој етапи требало би пажљиво прочитати наслове, поднаслове и закључна разматрања, као и погледати слике и графиконе. Потом би требало уочити места у тексту која су истакнута курзивом и поделе означене словима и бројевима. Добро је прочитати и првих неколико реченица сваког поглавља, јер се у њима обично скрива основна мисао. Истраживања су показала да су студенти који су током учења имали овакав преглед градива боље памтили и знања су била трајнија.

Значај открића у сазнавању

Следећа етапа, наводи Ивана Станковић, састоји се од постављања питања, и то у вези с насловом, поднасловом, или неким важним појмом у тексту. Боље се памти градиво када током учења добијемо одговор на питање које смо себи претходно поставили. Касније, за време учења, одговори на питања имају значај открића и чине градиво занимљивијим. Када све ово прођемо, прелазимо на читање текста.

Читање је као путовање кроз шуму, објашњава наша саговорница, на које крећемо када имамо општи преглед терена или мапу (градива). Путокази и стазе су, у ствари, наша питања преко којих откривамо интересантна места. Када се пролази истим путем за време преслишавања, или испита путокази нам олакшавају да брже пређемо градиво или га јасније изложимо.

Посебно треба обратити пажњу на наглашене речи и реченице, односно важне појмове и принципе. Уколико нам нису познати, важно је разјаснити их помоћу речника или енциклопедије.

Током ове фазе, ученик би требало да запази и издвоји оно што је важно у тексту: значајне идеје и битне детаље. Како? Пасуси као најмање целине градива обично садрже само једну основну замисао, о њој треба размислити и проучити је. Посебно су важни први и последњи пасус поглавља јер се у њима износе основне идеје. Значајни су и детаљи или групе чињеница, будући да су они примери за главну идеју, који је илуструју, аргументују, или указују на њену примену у конкретном животу. Откривају се питањем: „Да ли је баш то најбољи пример или доказ за ову идеју?” које нам помаже да разликујемо важне од неважних података.

Ништа без преслишавања

Наша саговорница је истакла и значај подвлачења, са којим почињемо кад други пут читамо градиво, јер се у првом не може проценити шта је важно. Подвлаче се само основне идеје, значајни детаљи и важни термини.

После читања градива треба прећи на преслишавање. Спроводи се дословно када се учи неповезано градиво (стране речи, формуле, историјски датуми), а у свим другим случајевима резултати су бољи када градиво понављате сопственим речима, чак и кад га организујете на други начин. Уколико бисмо остали само на прочитаном градиву, стекли бисмо утисак да га знамо иако га, заправо, само препознајемо. Када треба почети с преслишавањем? Лекцију би прво требало прочитати неколико пута, а затим креће преслишавање, уз повремену проверу.

У фази преслишавања можемо да се служимо прављењем белешки, извода или резимеа. Извод је скица структуре, организација градива која укључује различиту нумерацију у бележењу основних мисли и принципа, као и важних мисли и чињеница које их поткрепљују. Самостално прављење скица подстиче на размишљање о структури градива и омогућава боље разумевање. Резиме се обично састоји из основних закључака.

На крају је завршни преглед градива, који не би требало оставити за последњи дан. Пре испита је добро бар два или три пута поновити теже делове градива.

В. Бошковић

--------------------------------------------

Приступ градиву

Градиво које није повезано смислом, као што су речи страног језика, учи се у краћим временским периодима, од пет до петнаест минута, а затим се прави исто толика пауза. За приче и песме погоднија је метода учења целине (глобална метода). Уколико је градиво тешко и дугачко, треба га читати све док се не ухвати смисао, а затим га поделити у мање целине и учити по деловима. Задатак наставника, али и родитеља, јесте да ученике науче да уче, односно дају конкретна упутства како да самостално, помоћу уџбеника, савладају градиво.