Где би била ових дана Јелена Јанковић него међу светском тениском елитом у Мелбурну на Отвореном првенству Аустралије, првом „грен слему” ове сезоне? Осма играчица света жутим лоптицама и рекетом наравно као и остали спортисти настоји да „узме” нове бодове и „не даје нам да мирно спавамо” због десеточасовне временске разлике. Срећом многим овдашњим гледаоцима остало је новогодишње кондиције са дочека... Где је Јелена била у најдужој ноћи?

−Нову годину сам дочекала на Флориди са породицом, дечком пријатељима, волим прославе, волим када су људи весели, срећни, расположени и ту срећу деле са другима – одговара.

Ипак, био је то кратак предах за професионалца високог ранга, јер, како каже припреме за сезону2010, а самим тим и грен слем у Аустралији, који је први од четири највећа турнира која играмо током године, одрадила је у Америци.

Припреме се подразумевају

− На Флориди сам тренирајући провела нешто више од месец и по дана у циљу да се припреме за наступајућу 2010. одраде тако да ће након њих, у току такмичарске године стићи и жељени резултати, а то је освајање највећих такмичења и повратак у сам врх светског тениса – признаје Јелена. − Радила сам на побољшању свих елемената игре, кондицији, али посебно је акценат дат појачавању сервиса. Пораз у Сиднеју у првом колу нисам очекивала, али није ме обесхрабрио јер је било очигледно да су ми недостајали такмичарски мечеви. Наставила сам да вредно радим и спремам се за Мелбурн. Све је то спорт, увек мораш ићи даље, тражити нове шансе и градити нове победе.

Прве кораке у „белом спорту” начинила је у ТК Црвена звезда. У клуб на Карабурми је дошла са девет година, на предлог старијег брата Марка. Уследиле су тешке године рада у Београду, у време када је било готово немогуће обезбедити све адекватне услове за бављење тенисом на највишем нивоу. Ипак, захваљујући првенствено породици, Јелена из тог периода излази као једна од најбољих младих тенисерки у источној Европи. Запажени наступи у млађим узрасним категоријама били су само увод у врхунске јуниорске наступе.

Добар глас се далеко чује, па био он и из далеке Србије. Јеленин потенцијал приметио је и чувени тренер Ник Болитијери. Млада Београђанка постаје члан чувеног Болитијеријевог кампа на Флориди. Од тог тренутка почиње њен успон ка светском врху, кулминирајући освајањем титуле на јуниорском „Аустралијан опену” 2001. Када је 2002. ступила на сениорску сцену била је на 361. месту, годину је завршила на 194. позицији, а већ 2003. је ушла међу 100 водећих тенисерки WТА листе, играла је мечеве главног дела „грен слем” турнира и освојила свој први сениорски трофеј. Било је успеха и озбиљних криза.

– Пресудна је била подршка мојих родитеља и одлука да по свету са мном путује мајка Снежана. Она ми је најбоља другарица, психолог, саветник... Осећај да је уз мене део породице с којим могу да поделим и лепе и ружне ствари, да се посаветујем, да му побегнем у крило када је најтеже, то ми је улило сигурност – каже Јелена.

Сарадња са „Моном”

Јелени је кроз читаву каријеру породица увек била на првом месту: отац Веселин, браћа Марко и Стефан, а нарочито мајка Снежана, која Јелену често прати на турнирима. Јеленини родитељи су економисти, а браћа студенти. У породици има рекреативаца, али се нико пре Јелене није професионално бавио тенисом.
– Не желим да Јелена буде тениска милионерка без сопствене среће и младалачког живота – рекла је својевремено мајка наше тениске звезде.

И заиста, Јелена није роб тениса. Успешан је студент на Мегатренд универзитету, има своју модну линију, повремено је у манекенству, у којем се опробала и на њујоршким модним пистама, а има и нескривену жељу да се бави глумом. Недавно је, додуше, одбила такву понуду из Холивуда.

Дар за креирање одеће открила је сарађујући с београдском модном кућом „Мона” чији је ексклузивац, и која јој је промовисала нову, трећу по реду колекцијупод називом „Џеј Џеј стар колекшн”.

– То ми је једноставно хоби,произишао из чињенице што имам особен укус, не патим за модним лудостима познатих светских креатора,а опет волим да се лепо и модерно обучем. Стога сама бирам гардеробу, понешто и креирам,за кинеску компанију „Анта” спортске моделе за тенис,а за „Мону” кожне колекције за свечане прилике. Не верујем да ће било шта од тога ући у неку серијску производњу за тржиште,али ме је обрадовала најава да ће колекцију приказати часопис „Вог”. Елегантне хаљине које прате линију тела и наглашавају женственост, тунике са шљокицама и кожне јакне са „Сваровски” кристалима, звезда белог спорта креирала је за даме које су храбре и спремне на сваки изазов, баш као што је и она. Нова модна линија, како је објаснила Јелена, инспирисана је веселим осамдесетим годинама, а осмишљена да измами уздахе.

– Желела сам да креације пробуде женственост и дамама дају снагу да кроз необичан спој шика, гламура, елеганције и оригиналности корачају самоуверено и свугде оставе траг за собом – каже популарна „Џеј Џеј”.

ДраганПејић

--------------------------------------------------

Шта би уписала у лексикон

Јелена обожава да путује, да чита и гледа ТВ. Воли да се модерно обуче, али не у моделе славних креатора – већ по сопственом избору, често и у своје креације. Омиљени су јој књига „На Дрини ћуприја”, филм „Титаник” и комедије (нарочито „Ружна Бети”), глумац Кијану Ривс, песма „Simply the best” Тине Тарнер, тенисер Марат Сафин, град Рим, парфем „принцес” Вере Ванг. Њен модни детаљ су минђуше, а амајлија – крстић који носи на врату.

Јелена говори енглески и француски језик, похађала је дипломатску француску школу у Београду, а својевремено је ишла и на часове клавира. Има кућу на Флориди, а недавно је купила плац у Сан Дијегу, где је почела да гради кућу по свом укусу. Ипак, још није сигурно где ће живети.

--------------------------------------------------

Како је то бити на врху

– Остварила сам свој дечји сан, постала „број 1” у свету, и због тога сам бескрајно срећна, али је, нажалост, све то прекратко трајало. Волела бих репризу, али битније од тога ми је да дуго трајем у самом светском врху, достигнем свој играчки тениски максимум, сачувам здравље, имам среће у љубави, формирам породицу и негде се за стално настаним... – каже Јелена Јанковић, која је 2008. завршила на првом месту, а сада је осма играчица света.

– Када сам проглашена за најбољу тенисерку, сетила сам се дана када сам ишла на тренинг у „Звезду” у шест ујутру, играла у хладном балону, са једним рекетом ... Од малих ногу сам знала шта желим –  искрена је наша позната тенисерка.

---------------------------------------------------------

Млађан није на трибинама

Јелена и њен дечко Млађан Јановић, ватерполиста, с којим је заједно од Олимпијаде у Пекингу, наилазе на симпатије свуда где се појаве, прошле године бодрио је неколико пута са трибина.

−На турнеји у Аустралији сам у пратњи оца и мојих тренера. Млађан је у Италији где се такмичи за свој клуб Савона. И он као и ја има своје професионалне обавезе и због тога не можемо често да будемоједно поред другог, али смо у сталном контакту и једно другом велика подршка и инспирација – одговара Јелена.

---------------------------------------------------------

Где би живела

− Рим је, поред Београда, град који највише волим, он у мени увек буди најлепше успомене, јер у њему сам освојила своју прву међународну титулу када сам имала 10 година. У „вечном граду”, чија је лепота вечна и неописива, пре неколико година доживела сам прекид лоше серије резултата који су мемучили месецима, затим освојила два пута заредом титуле из Мастерс серије... Не бих могла да се одлучим за један град у којембих живела, вероватно ће ми по завршетку каријере када се будем посветила неким другим стварима и позивима, базе бити у Београду и Сан Дијегуу коме градим велику кућу.

Београд је мој родни град и њему се увек враћам. Волим његове улице, Калемегдан, Народно позориште, његову енергију и душу коју поседује. Не могу га упоредити ни са једним градом на свету, јер Београд је Београд.

----------------------------------------------------

Нови јеловник за нови изглед

Нови начин исхране ми изузетно прија. Мање једем слаткиша, кока-колу сам избацила потпуно и ефекат је сјајан. Узимам пуно воћа, мед сваки дан, рибу, салате. Скинула сам неколико килограма, на терену се осећам као лептир, могу пуно да трчим и да се не замарам превише, једноставно осећам се здравије.

Ништа посебно не носи

Шта Јелена ставља прво у торбу када полази на меч, постоји ли нешто посебно што носи?

− У торбу прво стављам свеже нашпановане рекете, грип, тениску капу и енергетско пиће. Не носим ништа посебно, само оно што ми је тог момента потребно – открива нам.