Кад неког волимо, преплављени смо осећањем топлине и блаженства. Томе „кумују” допамин, исти онај хормон који утиче да наркоман жуди за дрогом, и хормон среће ендорфин. Са још неким сличним супстанцама, они стварају опојну „љубавну мешавину”. У супротном, када се страсна веза двоје људи напрасно прекине, превласт преузима адреналин и отуд је исто толико јака и траума.

 Многи стручњаци се слажу да је тада ниво стресних хормона висок као и у ситуацијама у којима човек реално може да доживи срчани удар, рецимо смрт блиске особе, па су сматрали да ово стање треба дефинисати као синдром сломљеног срца.

– Мада је у физиолошком смислу срце и даље у једном комаду, многима се чини да је заиста препукло. У интензивној патњи осећа се јак бол у грудима, јављају се и тахикардија, односно прескакање срца, и аритмија. Услед тог сталног притиска долази до поремећаја ритма дисања које изазива одређене слабости, вртоглавицу, несвестицу, главобољу, несаницу и стање опште малаксалости, а некад чак апатију и депресију – објашњава Милица Петровић, психолог у Дому здравља „Др Ристић” у Београду.

Шта после бродолома?

Иако ови симптоми веома личе на симптоме срчаног удара, наша саговорница истиче да су они привремени и изразито психогеног карактера. Будући да интензиван бол који се осећа нема органско порекло, с тога је и сваки лек сувишан. Ако се изузму антидепресиви, који су се током клиничких испитивања показали добрим у ублажавању симптома сломљеног срца код појединих пацијената, Милица Петровић истиче да је време ипак најбољи лек.

Туга је потпуно нормална и очекивана реакција када се оконча емотивна веза. Пожељно је да људи себи дају одушка тако што ће допустити да пате одређено време. У почетној фази сузе имају изузетан терапијски ефекат. Плакање истовремено доноси олакшање, а може бити и недвосмислена порука пријатељима да вам је потребна подршка. Изолација никако није добро решење, јер када сте окружени пријатељима, створићете осећај припадности који је мали, али значајан помак у отварању простора за нове љубави. Погрешно је, међутим, упозорава наша саговорница, након једне неуспеле везе спас одмах тражити у другој, јер су шансе за опстанак мале.

– Још сте рањиви и вучете за собом своја негативна искуства и ако препознате било какву сличност, одмах ћете заузети исти став. Човек је створен да изнова воли и решење јесте у новој љубави, али уколико сте и даље привржени претходном партнеру, нико вам неће деловати као довољно добра замена. Зато је пожељно одболовати и у нову везу ући потпуно емоционално сређен и спреман за ново давање и међусобно прилагођавање – каже Милица Петровић.

Ни обнављање везе која је једном пукла се не препоручује. То има смисла само под условом да су оба партнера свесна зашто је веза прекинута и да су обоје спремни да исправе оно што није ваљало. Али, ако се веза обнавља само да би вам тренутно било лакше, онда будите спремни да поново доживите исту ситуацију, а можда и гору.

Промена средине као удаљавање од извора стреса такође није решење. То је, практично, само бежање.

Само опуштено

Дакле, будите стрпљиви, доћи ће дан када ћете се пробудити и схватити да сте преболели раскид и да сте из патње изашли јачи. Добар део синдрома ће проћи сам од себе. Ипак, то су тегобе са којима не може свако лако да се носи, па наша саговорница саветује да сам човек процени како се опоравља.

– Код неких особа то стање потраје дуже и постане сметња за нормалан живот. Каткад могу да се јаве стомачне тегобе које некад прерасту у гастритис, а може да дође и до промена крвног притиска. Постоје, мада ретко, ситуације у којима се заиста може појавити и душевно обољење, међутим то се не догађа због синдрома сломљеног срца, већ што за тако нешто постоје одређене предиспозиције, а синдром је само њихов окидач. Тада је заиста неопходно потражити стручну помоћ како би се лакше „саставили комадићи сломљеног срца” и избегле трајне последице. Зато психотерапија и постоји.

Емотивна веза која је пукла често се доживљава као лични неуспех. Један од ризика је и то да се може створити страх од емотивног везивања. Да би се избегла евентуална патња због неког будућег раскида, у нове везе се не улаже много, већ им се прилази површно – каже Милица.

На крају поручује:

– Свако ко је волео, бар једном је прошао кроз те муке. У случају синдрома сломљеног срца превентиве нема. Једина би била уздржавање од љубави. А ако нисмо волели, онда као да нисмо ни живели.

-----------------------------------------------------------

Имају разумевања за сломљено срце

Јапанска традиционална медицина одавно зна за синдром сломљеног срца и зове га „токатсубо”. Савремена медицина прихватила га је тек недавно и то стање названо је стрес кардиомиопатија. Неке велике јапанске фирме чак су омогућиле боловање својим радницима кад им неко сломи срце. Што су старији, имају више дана, јер, како објашњавају, они млађи имају шансе да се поново заљубе, док средовечнима то мало теже полази за руком, па су њихови емотивни ломови много трауматичнији.

Дана Станковић