Како су теленовеле освојиле свет? Сентименталношћу, пре свега. У центру заплета је млади пар који се заљубљује на први поглед, али њихова љубав не може одмах да се оствари. На путу ка њиховој срећи стоје бројне препреке и неприхватање средине (девојка је обично из сиромашне породице или је сироче, а момак из богате), али се најчешће последња епизода завршава венчањем. Осим заљубљеног пара, у заплет су укључене и личности у потрази за несталим чланом породице (најчешће или родитељ или дете), слуге (сарадници или сплеткароши), чланови породице који неког желе да преваре у вези са наслеђем, побожна комшиница или рођака, лик свештеника, у некима је и гатара, а понекад „залута” и дух покојника...  

Гледају свој живот

Популарност ових серија је изузетна. У Венецуели су, како је својевремено пренео британски канал Би-Би-Си, жене изашле на улицу да протестују против мужа који је варао жену у једној серији. Сценариста серије планирао је да жена опрости мужу превару у последњој епизоди, али је након претњи побуњених гледатељки изменио сценарио и „дозволио” јунакињи да се разведе.

Неки данас виде теленовеле и као средство за социјалне промене. Бразилске серије су специфичне јер се у њима помињу многе контроверзне теме (хомосексуалност, дрогирање, клонирање, љубав између хришћанина и муслиманке…). Серија „Породичне везе” (емитована и код нас), у којој је једној од јунакиња било потребно пресадити коштану срж, променила је став нације према овој трансплантацији што је резултирало и драстичним повећањем броја давалаца.

– За гледаоце, теленовела је као њихов живот – континуирани процес који ствара осећај припадности и идентитета. Психолошки посматрано, ове серије се могу објаснити као један од механизама одбране од сурове животне реалности и тешкоћа које имамо у свакодневици. Гледаоци, најчешће жене, имају могућности да пет пута недељно побегну у бајковити свет где се стално дешавају чуда лепоте, доброте и правде. Тај свет нам помаже да заборавимо на наше муке, страхове, личне дилеме и да се препустимо маштању о љубавној причи. Оне су прави мелем за нашу душу јер се у њима сиротице удају за богаташе, кривце увек стигне заслужена казна, а љубав тријумфује упркос свим препрекама – каже Љиљана Филиповић, психолог и породични терапеут.

– Теленовеле се увек завршавају хепиендом, односно свако на крају добије оно што је заслужио. Гледаоци желе да верују да је све то могуће и те им серије поткрепљују наду да ће се можда и њима у животу нешто слично догодити. Међутим, бајке се и у животу догађају, али изузетно ретко – наглашава наша саговорница.

Плачу са својим јунацима

Истовремено, уживљавајући се у судбине јунака које су понекад и трагичне, гледаоци доживљавају и својеврсну катарзу. Поистовећујући се са ликовима у свакој новој епизоди и саосећајући са њима, радују се заједно са својим јунацима, тугују, стрепе и плачући се ослобађају сопствених непријатних осећања.

Зашто нам је још потребна ова идентификација? Када се већ ништа значајно не догађа у нашем животу, гледајући серију добијамо могућност да учествујући у животу својих јунака ублажимо монотонију сопственог живота.

Ко су љубитељи ових серија? Жене највише у њима уживају  јер добију теме за разговоре са суседима и пријатељима. Усамљени посредством ових живописних серија превазилазе недостатак социјалних контаката и лакше подносе самоћу.

– Животне приче главних јунака су сличне нашој свакодневици без обзира на то где су снимљене. У њима су заступљене норме традиционалног патријархалног друштва. Захваљујући томе наши гледаоци неретко добију илузорну сатисфакцију за неправде које су учињене њима или њиховим најближима. У серијама су и деца послушна, будући да су традиционално васпитана да поштују све ауторитете, у породици, школи, на улици, нарочито старије особе – наводи Љиљана Филиповић.

– Теленовеле идеализују живот: сви су лепи, лепо одевени, у пријатном амбијенту, чак и када су сиромашни беспрекорно су чисти, умивени, достојанствени и не пате од зависти према онима који су богати. Гордо носе своје сиромаштво, зато није срамота бити сиромашан. Насупрот томе, негативни јунаци су зли, подмукли, бескрупулозни, агресивни и спремни на све да би постигли своје циљеве. Кроз ту дихотомију ликова гледаоци навијају за позитивне јунаке, дају им подршку, а све то подсећа на исконску борбу добра и зла – истиче наша саговорница.

Вера Бошковић

---------------------------------------------

Из Латинске Америке у свет

Према неким листама гледаности, више од две милијарде људи стално или повремено гледа неку теленовелу. Иначе, реч „теленовела” потиче од речи „телевизија“ и „роман“, односно представља телевизијски роман у више десетина епизода. За њих се користи и термин „шпанске серије” јер су настале на шпанском говорном подручју Латинске Америке, али будући да је и Бразил међу највећим произвођачима, ту су и серије на португалском језику. Интересантно је да је прва теленовела и снимљена у Бразилу давне 1950. године, под дирљивим називом „Твој живот припада мени”.