Planinski masiv Kopaonika pokriva 2.758 kvadratnih kilometara centralnog dela Srbije. Oivičen je rekama Lab, Toplica, Rasina, Ibar, Sitnica i Jošanica. U svom najvišem delu je zaravnjen, tako da vrhovi Gobelja i Pančićev vrh ne deluju dominantno, srazmerno svojoj visini. Iako ovaj drugi sa 2.017 metara nije najviši u Srbiji, visoka i prostrana površ Ravnog Kopaonika čini, vizuelno, ovu planinu najmarkantnijom u tom delu Balkana.

Masiv Kopaonika je izgrađen od granita, serpentinita i peridotita sa manjim primesama krečnjaka. Snegovi na Kopaoniku počinju rano da padaju, a debeo snežni pokrivač se lagano topi do početka leta, pa je planina bogata vodenim tokovima. Zahvaljujući geološkom sastavu te vode su često mineralizovane, ponekad i termalne. Na istočnoj strani planine se nalazi veći broj termalnih izvora od kojih nastaje reka Toplica. Najpoznatije banje ovog kraja su Lukovska i Kuršumlijska. Na zapadnoj strani je, pored istoimene reke, Jošanička banja.

Zadužbine Nemanjića

Sam naziv planine ukazuje da se ovde nekad dosta kopalo, a toponimi Suvo Rudište i reka Samokovka su najbolji dokaz rudarske aktivnosti i u vremenima o kojima nema pisanih podataka. Veliko rudno bogatstvo Kopaonika je bilo razlog što je reka Ibar bila kičma i glavna žila kucavica srpske srednjovekovne države. Gradovi Maglič, Koznik, Brvenik, Zvečan i Ras su čuvali rudnike i puteve koji su vodili do njih.

Veliko bogatstvo stečeno zahvaljujući kopaoničkim rudnicima, Nemanjići su trošili na stalno uzdizanje države i podizanje velelepnih zadužbina u kopaoničkoj podgorini. Tako su nastali manastiri Žiča, Studenica, Gradac, Stara i Nova Pavlica, Sopoćani i Đurđevi stupovi u dolini Ibra (i Raške). Na istočnim padinama, u dolini Toplice, veliki župan Stefan Nemanja podigao je svoje prve zadužbine, crkve posvećene Bogorodici i Svetom Nikoli kod Kuršumlije.

Pomenimo da se tragovi Nemanjića nalaze u blizini ili se poklapaju sa tragovima Vizantije, Rima ili nekih još starijih civilizacija. Na samom Kopaoniku, ispod Pančićevog vrha, na lokalitetu Nebeska stolica nalaze se ostaci crkve Svetog Prokopija iz sedmog veka. Kultno mesto je Metođe, crkvište u pećini, u blizini puta koji od Brzeća vodi ka vrhu planine. Metođe je omiljena destinacija posetilaca Kopaonika jer se u blizini svetinje nalazi nekoliko metara visok gejzir.

Značajan spomenik iz bliže istorije je grobnica Josifa Pančića, koja se nalazi na najvišem vrhu planine. Pančićev vrh je i dobio ime po ovom naučniku koji je dobar deo života posvetio Kopaoniku i njegovim posebnostima.

Reliktne biljke

Nacionalni park Kopaonik dele opštine Raška i Brus. U okviru njega se nalazi 12 rezervata. Lokalitet Kozje stene je zanimljiv sa reliktnim četinarskim zajednicama, vresom i kopaoničkom ljubičicom. Na Jankovoj bari se nalazi najveća planinska tresava na Kopaoniku. U pukotinama stena na Gobelji može da se pronađe alpski runolist, a u Jelaku su dobro očuvane bukovo-jelove šume u kojima ima i tise. Svetilište Metođe čine mističnim i mešane listopadne i četinarske šume. Samokovska reka je zanimljiva jer se tresavska vegetacija prepliće sa šumama smrče. U njenoj neposrednoj blizini se nalazi Markov kamen, gomila gigantskih stena koje neobično podsećaju na pagansko svetilište. Semeteško jezero je poznato po plovećem ostrvu a zanimljivi su i lokaliteti Borovik i Banjski borjak.

O veličini, prostranstvu i klimatskoj raznolikosti Kopaonika najbolje govori činjenica da je to jedina planina na kojoj je moguće u toku jednog dana jesti mladu jagnjetinu, sveže trešnje i tek sazrelo grožđe rashlađeno u prirodnom ledu. Pri tome je potrebno naglasiti da su jagnjetina sa Kopaonika i vino Župske podgorine san svakog gurmana.

Pijaca u turističkom naselju je dobro snabdevena proizvodima meštana Kopaonika. Tu su pre svega beli mrs – kajmak i sir, dobar pršut, rakija klekovača, šljivovica i ona od borovnice, pekmezi i slatka od šumskih plodova. Sakupljači mogu na Kopaoniku dobro da napune svoj špajz ili kućnu apoteku. Borovnica ima i u neposrednoj blizini samog naselja. Meštani pričaju da se na Kopaoniku nekad bralo i po dvadeset vagona ovog lekovitog ploda.

Idealan za sport i turizam

Karakteristika Ravnog Kopaonika je visoka osunčanost – ima 200 sunčanih dana godišnje. Istovremeno, 160 dana u godini temperatura ne prelazi nulti podelak, pa se visok snežni pokrivač zadržava do maja.

Padine Gobelje, Pančićevog vrha i Karamana su idealne za skijaške terene tako da je gradnja velikog sportsko-turističkog centra bila dobar poduhvat. Stalno popunjeni kapaciteti proteklih godina su najbolji pokazatelj da je Kopaonik idealna planina za sport i turizam. Setimo se da su posle priprema na njemu fudbaleri Crvene zvezde otišli u Japan i postali prvaci sveta. Na njemu su se pripremali i košarkaši, atletičari i drugi.

Ova planina je savršena za visinske pripreme zbog svog zaravnjenog bila sa prosečnom visinom od 1.700 do 2.000 metara. Zahvaljujući razređenom vazduhu, sa smanjenim parcijalnim pritiskom, njena klima ima lekovitiji efekat od primorske. Naime, dublje se diše što utiče na povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Značajno se povećava odavanje vode preko pluća a smanjuje preko bubrega i kože, što primetno povećava kondiciju sportista, pre svih fudbalera i dugoprugaša. Ova klima pogoduje astmatičarima, maloj deci, pušačima i stanovnicima vlažnih podneblja.

Tekst i snimci Dragan Bosnić

------------------------------------------------------

Smeštaj

Posetiocima Kopaonika smeštaj nudi dvadesetak hotela i pansiona na Sunčanim vrhovima i u Brzeću. Najatraktivniji i najskuplji je hotel „Grand”, a najpovoljniji smeštaj nudi vila „Radigost” u Brzeću. Za grupne posete je najpovoljnije iznajmljivanje apartmana. Jatovi su zgodni jer se nalaze u središtu hotelskog kompleksa, što je naročito važno zimi zbog blizine žičara i skijaških terena.