Планински масив Копаоника покрива 2.758 квадратних километара централног дела Србије. Оивичен је рекама Лаб, Топлица, Расина, Ибар, Ситница и Јошаница. У свом највишем делу је заравњен, тако да врхови Гобеља и Панчићев врх не делују доминантно, сразмерно својој висини. Иако овај други са 2.017 метара није највиши у Србији, висока и пространа површ Равног Копаоника чини, визуелно, ову планину најмаркантнијом у том делу Балкана.

Масив Копаоника је изграђен од гранита, серпентинита и перидотита са мањим примесама кречњака. Снегови на Копаонику почињу рано да падају, а дебео снежни покривач се лагано топи до почетка лета, па је планина богата воденим токовима. Захваљујући геолошком саставу те воде су често минерализоване, понекад и термалне. На источној страни планине се налази већи број термалних извора од којих настаје река Топлица. Најпознатије бање овог краја су Луковска и Куршумлијска. На западној страни је, поред истоимене реке, Јошаничка бања.

Задужбине Немањића

Сам назив планине указује да се овде некад доста копало, а топоними Суво Рудиште и река Самоковка су најбољи доказ рударске активности и у временима о којима нема писаних података. Велико рудно богатство Копаоника је било разлог што је река Ибар била кичма и главна жила куцавица српске средњовековне државе. Градови Маглич, Козник, Брвеник, Звечан и Рас су чували руднике и путеве који су водили до њих.

Велико богатство стечено захваљујући копаоничким рудницима, Немањићи су трошили на стално уздизање државе и подизање велелепних задужбина у копаоничкој подгорини. Тако су настали манастири Жича, Студеница, Градац, Стара и Нова Павлица, Сопоћани и Ђурђеви ступови у долини Ибра (и Рашке). На источним падинама, у долини Топлице, велики жупан Стефан Немања подигао је своје прве задужбине, цркве посвећене Богородици и Светом Николи код Куршумлије.

Поменимо да се трагови Немањића налазе у близини или се поклапају са траговима Византије, Рима или неких још старијих цивилизација. На самом Копаонику, испод Панчићевог врха, на локалитету Небеска столица налазе се остаци цркве Светог Прокопија из седмог века. Култно место је Метође, црквиште у пећини, у близини пута који од Брзећа води ка врху планине. Метође је омиљена дестинација посетилаца Копаоника јер се у близини светиње налази неколико метара висок гејзир.

Значајан споменик из ближе историје је гробница Јосифа Панчића, која се налази на највишем врху планине. Панчићев врх је и добио име по овом научнику који је добар део живота посветио Копаонику и његовим посебностима.

Реликтне биљке

Национални парк Копаоник деле општине Рашка и Брус. У оквиру њега се налази 12 резервата. Локалитет Козје стене је занимљив са реликтним четинарским заједницама, вресом и копаоничком љубичицом. На Јанковој бари се налази највећа планинска тресава на Копаонику. У пукотинама стена на Гобељи може да се пронађе алпски рунолист, а у Јелаку су добро очуване буково-јелове шуме у којима има и тисе. Светилиште Метође чине мистичним и мешане листопадне и четинарске шуме. Самоковска река је занимљива јер се тресавска вегетација преплиће са шумама смрче. У њеној непосредној близини се налази Марков камен, гомила гигантских стена које необично подсећају на паганско светилиште. Семетешко језеро је познато по пловећем острву а занимљиви су и локалитети Боровик и Бањски борјак.

О величини, пространству и климатској разноликости Копаоника најбоље говори чињеница да је то једина планина на којој је могуће у току једног дана јести младу јагњетину, свеже трешње и тек сазрело грожђе расхлађено у природном леду. При томе је потребно нагласити да су јагњетина са Копаоника и вино Жупске подгорине сан сваког гурмана.

Пијаца у туристичком насељу је добро снабдевена производима мештана Копаоника. Ту су пре свега бели мрс – кајмак и сир, добар пршут, ракија клековача, шљивовица и она од боровнице, пекмези и слатка од шумских плодова. Сакупљачи могу на Копаонику добро да напуне свој шпајз или кућну апотеку. Боровница има и у непосредној близини самог насеља. Мештани причају да се на Копаонику некад брало и по двадесет вагона овог лековитог плода.

Идеалан за спорт и туризам

Карактеристика Равног Копаоника је висока осунчаност – има 200 сунчаних дана годишње. Истовремено, 160 дана у години температура не прелази нулти поделак, па се висок снежни покривач задржава до маја.

Падине Гобеље, Панчићевог врха и Карамана су идеалне за скијашке терене тако да је градња великог спортско-туристичког центра била добар подухват. Стално попуњени капацитети протеклих година су најбољи показатељ да је Копаоник идеална планина за спорт и туризам. Сетимо се да су после припрема на њему фудбалери Црвене звезде отишли у Јапан и постали прваци света. На њему су се припремали и кошаркаши, атлетичари и други.

Ова планина је савршена за висинске припреме због свог заравњеног била са просечном висином од 1.700 до 2.000 метара. Захваљујући разређеном ваздуху, са смањеним парцијалним притиском, њена клима има лековитији ефекат од приморске. Наиме, дубље се дише што утиче на повећање броја црвених крвних зрнаца. Значајно се повећава одавање воде преко плућа а смањује преко бубрега и коже, што приметно повећава кондицију спортиста, пре свих фудбалера и дугопругаша. Ова клима погодује астматичарима, малој деци, пушачима и становницима влажних поднебља.

Текст и снимци Драган Боснић

------------------------------------------------------

Смештај

Посетиоцима Копаоника смештај нуди двадесетак хотела и пансиона на Сунчаним врховима и у Брзећу. Најатрактивнији и најскупљи је хотел „Гранд”, а најповољнији смештај нуди вила „Радигост” у Брзећу. За групне посете је најповољније изнајмљивање апартмана. Јатови су згодни јер се налазе у средишту хотелског комплекса, што је нарочито важно зими због близине жичара и скијашких терена.