Dok mnogi drugi priželjkuju kule i gradove, Vesna Jugović de Vinča, predsednica „Miss Yu” kompanije, zaokupljena je potrebom da bude što bliže prirodi. Ne želeći da napusti Beograd, donela je odluku da se iseli iz svoje kuće na Neimaru, u neposrednoj blizini hrama Svetog Save, i nastani na brodu „usidrenom” na Ušću. To je od pre godinu dana njena stalna adresa.

–Moj odlazak iz tog divnog salonskog prostora je raskid sa salonskim načinom mišljenja i života. To ne znači da više ne poštujem sve što se zove finoća komunikacije, već da odsad prosto koračam u jednoj vrsti modernog asketizma. Sigurna sam da je što je bliži kontakt sa prirodom i što jednostavniji odnos sa ljudima, to je viši nivo postojanja – ističe Vesna.   

Otkako živi na brodu, oseća se, kaže, savršeno.

– Ovde je svaki dan lep, bez obzira na vremenske prilike. Reka ima blagougodno dejstvo. Ustanem rano ujutru, izađem na terasu i posmatram kako voda nosi brige. Letos sam se tu i kupala. Iznenadila sam se koliko je Sava čista i shvatila sam da mi bazen nije potreban, jer je cela reka bazen. Sve izgleda kao da sam negde daleko, a ipak sam u centru Beograda. Imam sav komfor – grejanje, struju, vodu, sve je kao da sam u „Hajatu”. Živim u centru Beograda, a čini se kao da sam negde daleko. Jednom nogom kročim pravo među patke, žabe, labudove, galebove, ribice... U tome je lepota.  

Vesna svoje prijatelje iz celog sveta poziva u goste, jer hoće da ih šokira tom lepotom. A kad dođu, tu i ostanu. Svi su oni bogati ljudi, milioneri, mogu da plate luksuzne hotele, ali ne žele tamo da idu, jer su oduševljeni idilom kakvu samo priroda može da priušti. Time uči i mlade devojke koje se prijave na izboru za mis Srbije.

Mada brod ima najmanju kuhinju na svetu, smeštenu u plakaru, ovde se uvek dobro jede. Za tili čas može da se pripremi hrane dovoljno za pedeset ljudi. Ali, služe se samo lagana predjela, salate, supe... Sve je okrenuto hedonizmu i zato su zabranjena zaprška, pušenje i alkohol. U svakom pogledu ovde se vodi zdrav i aktivan život, koji počinje zdravim mišljenjem. Vesna je naučila da od toga sve počinje i da jedino na taj način od svog života možemo da učinimo umetničko delo.

– Držim se Gandijeve teze, koji kaže: „Pazite šta mislite, misli postaju dela, pazite šta činite, dela postaju karakter, pazite kako gradite vaš karakter, jer karakter je vaša sudbina.”

I unutrašnjost broda je kao stvorena za meditaciju i razmišljanje. Veliki, svetao prostor sa malo nameštaja bele boje, jednostavnih svedenih linija, oplemenjen slikama, knjigama i cvećem.

– Nema nikakvih skrivalica, zastora, ni zavesa. Ne zamračujem sobe ni pre nego što legnem. Smatram da čoveka treba da budi sunce, a ne budilnik. Kad sam počela da živim na brodu, od neke vrste divnog uzbuđenja nisam mogla da spavam. Bilo je toliko ushićujuće iz kreveta posmatrati Kalemegdan i to svetlucanje Beograda. Trebalo je da prođe neko vreme da poverujem da živim tu. Sada spavamfantastično. Brod se ponekad ljuljuška, pa se osećate kao u kolevci. Ja to zovem kolevka majke planete.

Šta posle ovoga? Kakav to prostor mora biti gde bi Vesna živela? Na vrh zgrade na Menhetnu, u balonu, ili bilo gde drugde, samo mora biti blizu reke. Prisustvo vode smatra neobično važnim za svakog čoveka.

Dana Stanković

-------------------------------------------------------

Intelektualna radionica

Ovaj brod je, kaže Vesna,jedna vrsta intelektualne radionice. – Životni prostor delim sa Ekološkim centrom „Vratimo lepotu rekama”. Ljudi koji tu sede izuzetne su ličnosti. Tu je i knez Aleksandar Karađorđević, inače sin kneza Pavla. On nam je pi-ar za svet. U Srbiju je doveo mnoge ličnosti velikih kraljevskih porodica: Burbone, Orleane, Lihtenštajne...