Потпис злата вредан

Знамо да млади радо сакупљају аутограме својих идола – познатих глумаца, певача, спортиста...Лако их добијају, па потом на њих заборављају. Али ако то прерасте у хоби, филографију, потребно је знати и правила „игре” и вредност „примерака” у колекцији. Због тога је Негослав Точиловац, економиста по образовању а дугогодишњи дипломата по позиву, написао приручник „Филографија у Србији”. Од њега сазнајемо да је овај хоби у свету почео у 19. веку са потписима писаца на књигама. Био је то скуп хоби – ако је у питању био потпис значајног аутора. И сада потписи неких историјских личности достижу вртоглаве вредности, али по мишљењу Негослава Точиловца колекционарство није само „убивреме”, већ је то често један од најсигурнијих начина да се очувају и културна баштина и сведочанства колективног памћења – било да је реч о породици, друштву, или нацији... Филографија осим колекционирања аутограма, подразумева и сакупљање старих оригиналних рукописа, докумената, писама и бележака са ауторским обележјем.

Карте са Солунског фронта

Први Негослављев хоби био је филателија, што је и разумљиво, с обзиром да је дуго радио у Пошти, у главном телеграфу. Али ту се његова интересовања нису исцрпла. Напротив. Постао је вишеструки колекционар. Имајући у виду да је не само био запослен, већ и ожењен, и отац троје деце, питамо кад је стигао да се из хобија бави и филателијом, картофилијом, филографијом...

(/slika2)У томе му је, сазнајемо, помогла дипломатска служба. Каже да је „по дужности” прокрстарио готово читав свет... Као дипломата службовао је у Њујорку, Вашингтону, Буенос Ајресу, Лими, Мадриду, Берлину, Стокхолму, Женеви, Москви, у далеком Пекингу, у Еквадору, Хавани, Рију, Панама Ситију, Мексику... Не само да му је путујући било доступно штошта, већ је имао и пријатеље широм света који су своја интересовања преносили и на њега. Тако су му пријатељи колекционари приближили свет разгледница, карата, дописница и наговорили га да се са филателије преоријентише на картографију. Озбиљан хобиста картофил може лепо да прође и у финансијском смислу, размењујући и продајући примерке из своје колекције. Негослав има прве разгледнице Београда из 1897, издање Валожића, књижара и штампара, па такозване војничке разгледнице, са борбених положаја из Балканских ратова и Солунског фронта. Власник је и једног писма сликара Саве Шумановића.

За сакупљање аутограма определио се док је од 1978. до 1983. био конзул у Мадриду. Пријатељ му је понудио потписе Далија у размену за разгледнице које је имао. Објаснио му је да је то врста колекционарства која има будућност. Далија није узео, био му је скуп – 4000 пезоса, односно 400 долара, због чега се и сад каје, јер је овај уметник и од свог потписа правио слику – али се „пелцовао” филографијом.

Од Пашића до Тадића

Имао је среће што је познавао колегу који је сакупљао све и свашта, па и потписе, а радио је у кабинету председника Тита, па су му и сви велики државници који су посећивали Броза били доступни. Преко ађутаната, наравно. Тако је Негослав дошао до аутограма Хаила Саласија, Резе Пахлавија, Краљице Елизабете, Индире Ганди, Сиримаво Бандаранаике, Насера... Продао их је, али чува фотокопије. И у њима може да се ужива.

(/slika3)Данас политичари у борби за гласаче на скуповима дају и потписе. Уз старе које је купио, направио је колекцију „Од Пашића до Тадића”. Има и потписе Динкића, Дачића, Вучића... Филографија не познаје политичка убеђења. Његову колекцију красе и потписи знаменитих личности – од династије Обреновића и Карађорђевића преко Цвијића, Пупина и Тесле до Андрића, Нушића, Боре Станковића, Десанке Максимовић... И кад му је син докторирао, као поклон, дао му је аутограме – Тесле, Пупина, краља Петра Првог, А. Карађорђевића, Никсона... Све је иначе код Негослава систематизовано, па су уз фотографију и потпис забележени и кратак историјат, време, састав владе, Пашића, рецимо. Ради на томе да се оснује удружење, како би се филографи повезали и са музејима.

– Хоби је важан – уверен је Негослав Точиловац – јер не дозвољава да вам мозак стане а ни да престану активности. Стално трагате.

Нађа Орлић

----------------------------------------------------------

Колико вреде Моцарт или Маркс

По каталогу потпис Вагнера кошта 67.000 евра! Потпис Карла Маркса је читаве 22.000 евра, ако је реч о писму, 13.000 ако је потпис на фотографији. Хитлеров потпис на тржишту кошта 17.000 евра, ако је на писму или документу. Наполеон или Моцарт „вреде” 35.000 евра било на чему. За потписе „Битлса” може да се добије 4.960 евра, за аутограм славног Хемфрија Богарта 700, колико вреди и потпис Рудолфа Валентина. Потпис Џемса Дина је 1.800, Грете Гарбо 1.300. Потпис принцезе Дијане се котира – 800 а краљице Елизабете 220 евра. Достојевски – 1.500, Толстој 1.200 евра... Потписи Ане Ивановић и Новака Ђоковића су 5 евра, колико и Шекуларца и Јасне Шекарић. Двоструку вредност од 10 евра има потпис Марије Шерифовић.