Седети између четири зида, некога позвати на кафу, куда поћи са празним новчаником? Шта би још могли пензионери, посебно они млађи, да се запитају последњих година, откако су као све бројнија армија непотребних у приватизованим или пропалим фирмама, нашли једино могуће решење: да оду и по неком од могућих основа се изборе за принадлежности из ПИО фонда.

Психолози најчешће саветују да живот ваља живети тако да нам сваки дан изгледа другачије. И то није тешко. Док човек не зађе у те неке зрелије године, наравно. А притисак почне да скаче, шећер да се мешкољи, холестерол и триглицериди да се „одомаћују” у крвној слици. Ипак, када у пензију оде неко ко тек начиње седму деценију, свакодневица му се промени из основа јер нема трчања на посао, млађарија има „преча посла” а време споро пролази. Новопечени пензионер често не уме ни да испуни а ни осмисли свој дан, док из заседе вребају апатија, осећање бескорисности, несигурност и незадовољство.

Удружења пензионера

Зато је „Политикин Магазин” истраживао како је могуће испунити пензионерске дане. Као један од начина да им се помогне јесу свакако пензионерска удружења где за ситну чланарину добијате прилику да учествујете у многобројним друштвеним програмима.

– Знате, усамљеност је тешка и за младог, а камоли за старог. Зато, Савез пензионера Војводине, односно наше организације и те како раде на организовању и унапређењу друштвеног живота ове социјалне групе – рекао је за наш лист Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, и додао да се такође води рачуна и о што повољнијој набавци основних животних намирница и огрева.

Тако, према његовим речима, све општинске и месне организације у оквиру овог савеза имају своје просторије и клубове у које пензионери често свраћају ради комуникације, али неретко се ту окупљају да прославе и рођендане.

– У тим клубовима се често одржавају пригодне свечаности, односно игранке, поводом нечијег рођендана или обележавања неког јубилеја. За њих је то веома важно, посебно за оне који су остали без брачног партнера – истакао је Ненадић и објаснио да месне организације имају и разне секције којима се њихови чланови могу прикључити. Таква врста ангажмана је прилика да многи наставе да раде оно чиме су се бавили током радног века, али често и могућност да се посвете ономе за шта нису имали времена.

– Постоје многобројне секције за културно-уметничке делатности, као што су хорска секција, секција за ручне радове, сликарска, спортска... Затим, организују се разна спортска такмичења у активностима које су прикладне за пензионерске године. То су најчешће шах, пикадо, куглање и риболов – објашњава наш саговорник.

Удружења пензионера често организују међусобне посете, али и једнодневне излете, па и одморе. Није реткост да, на пример, неко удружење из Војводине оде у посету удружењу из централне Србије. Онда, по правилу, посете се узвраћају и тако по неколико пута годишње.

– То је прилика да се и у позним годинама стекну пријатељи, али и начин да се упознају други градови, предели, виде културноисторијски споменици... – наглашава Ненадић и додаје како удружења раде и на организовању годишњих одмора. Наравно, увек се гледа да то буде на што више рата, како би пензионери са својим фиксним примањима то себи могли и да приуште.

– Дешава се да у предсезони путују седам дана у Грчку и за 100 евра, а неки центри имају и своја одмаралишта, као што на пример центар у Суботици има у Сокобањи, а онај зрењанински у Врњачкој Бањи, па тај одмор плаћају по повољнијим условима – навео је Ненадић и додао да тамо могу да бораве и чланови суседних општинских удружења.

Да би неко уживао у тим предностима, довољно је само да постане њихов члан, односно да плати чланарину, која је у овом случају заиста минимална − од 120 до 200 динара годишње.

Да највећи проблем пензионера није само старост већ и усамљеност казао нам је и Рајко Јарић, секретар Савеза пензионера Србије.

– Изузетно је важно квалитетно испунити пензионерско време. На пример, дата нам је могућност да и за 50 одсто мање новца присуствујемо позоришним представама или да посећујемо галерије. Такође, у социјалним установама или у геронтолошким центрима можемо се дружити током дана, мада је то могуће и у самим просторијама пензионерских удружења – истиче Јарић и додаје да овај савез организује честе излете: у Македонију, Бугарску, Црну Гору, Словенију и Републику Српску.

Дневни центри и клубови

У саставу установе Геронтолошки центар Београд ради 20 дневних центара и клубова за старије на територији 13 београдских општина као и Служба помоћи у кући, на простору 14 општина главног града.

– У дневним боравцима пензионери могу да добију радним данима комплетан ручак за само 100 динара, затим прање, пеглање и сушење веша, које је потпуно бесплатно. Такође, имају прилику да учествују и у бројним културно-уметничким програмима као што су хорско или групно певање, фолклор, плес, драмско или ликовно извођење – казао је за „Политикин Магазин” Миодраг Тасић, управник пословне јединице „Дневни центри и клубови”.

Међутим, они пружају још једну услугу, а то је помоћ у кући старим и изнемоглим лицима како би задовољили основне животне потребе, као што су исхрана, одржавање личне хигијене, хигијене одеће и постељине, загревање стана, затим плаћање комуналија, одлазак лекару... Помоћ се пружа два сата дневно радним данима, а право на ово имају они стари и болесни којима сродници не могу да пруже адекватну заштиту у стану. Захтев за ову врсту услуге подноси се Центру за социјални рад на подручју становања корисника.

Универзитети за треће доба

С друге стране, они који у треће доба улазе са већом материјалном сигурношћу и углавном кубуре са лоше организованим слободним временом, своје време могу „потроше” и на неком од универзитета намењених њиховој старосној доби. У неком од четири универзитета за треће доба основаних у оквиру установа културе „Браћа Стаменковић”, Центра за образовање „Ђуро Салај”, Народног универзитета „Божидар Аџија” и Културног центра Чукарица. Ту се углавном могу учити страни језици, увежбавати рука за успешније цртање и сликање, рад на рачунару, као и многе плесне игре, јога...

Тако на пример у установи „Браћа Стаменковић” пензионери могу да похађају курс пачворка који води Горјана Ајзинберг.

– Ово је течај специфичан нашем универзитету. Курс пачворка, односно дизајнирања текстила састављањем комада различитих тканина, састоји се из три нивоа, почетни, средњи и виши, а сваки од њих траје три месеца. За сваки ниво потребно је издвојити око 9.000 динара – објашњава наша саговорница и додаје да бар половина полазника настави да се бави овом вештином и на тај начин допуњује кућни буџет.

– За ово није потребно кројачко знање, већ само да особа зна да рукује кројачком машином и да шије прав шав – додајући како се заинтересовани већ у фебруару могу уписати на овај течај.

Даниела Михаиловић, стручни сарадник на универзитету „Ђуро Салај”, објаснила је за „Магазин” да су пензионери најзаинтересованији за рад на рачунару и учење језика, нарочито енглеског.

– Коришћење интернета им је изузетно интересантно. Најчешће се одлучују за овај курс како би комуницирали са драгим особама које се налазе у иностранству. Интересовање, такође, влада и за учење сликања и цртања, али и за јогу која има и своју терапеутску сврху – истакла је Михаиловићева.  

Ипак, плес је оно што овај универзитет посебно негује и по чему је познат. А на крају програма организују се плесна такмичења на којима најбољи освајају и награде.

Цене програма на овом универзитету крећу се од 1.300 до 6.000 динара, а у оквиру исте установе ради и туристичка агенција која за своје полазнике организује излете, наравно по повољнијим ценама.

Планинарски клубови

Многима ће се учинити неспојиво треће доба и планинарење. Наравно да није реч о томе да ће се пензионерима понудити пењање на Хималаје, већ се најчешће ради о једноставним шетњама, скоро као боравак у природи. Зато, учлањење у неко од планинарских друштава јесте нешто што им се и те како саветује. Углавном се посећују дестинације близу града у коме живе и места на невеликој висинској разлици. Планинарска друштва чији су чланови махом пензионери воде рачуна да и чланарина и цене излета буду прилагођене њиховој платежној моћи.

Пољопривредни пензионери

Добро, дали смо низ препорука како своје време могу да испуне пензионери из градова. Али остаје питање шта са онима који се налазе далеко од града, без пута и превоза. Њих 224.000 прима пољопривредне пензије које износе око 8.000 динара. Обично многи живе сами на напуштеним пољопривредним газдинствима и настављају делатност којом су се бавили читавог живота. Копају, сеју, косе, пласте и неретко помажу у храни и потомке који живе у градовима на ивици егзистенције. Та категорија пензионера је и најмање учлањена у разна удружења и клубове за најстарије. Стога, ретко одлазе на пензионерске екскурзије, а мали број њих посећује бање ради одмора и рекреације. За појединце, посебно становнике села у такозваној ужој Србији, једино удаљавање од кућа је одлазак на пољопривредне сајмове попут међународног у Новом Саду. За учење јоге нису ни чули.

Ових пензионера држава се ређе сети, осим у предизборним периодима кад на њихова брда стигну разни претенденти на власт.

Како смо успели да истражимо и дознамо, ни представници локалних власти у српским градовима и општинама „немају времена” да посебну пажњу посвете улепшавању трећег доба својих суграђана.

Вишња Дугалић

----------------------------------------------------

Неки ће отићи и у бању

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање имаће у овој години у својој каси 471,59 милијарди динара, довољно за пензије и новчане надокнаде садашњим и будућим пензионерима (ове године ће их бити 1,8 више но лане).

Од тога ће 0,1 одсто, што износи 246,57 милиона динара, како је прописао Закон о ПИО, бити утрошено за подизање стандарда најугроженијих пензионера, тј. њихову рехабилитацију у РХ центрима и бањским лечилиштима.

Током 2009. године ту могућност је користило, у једној од 25 бања у Србији, више од 10.000 корисника старосних, инвалидских и породичних пензија. Право да се јаве на конкурс имали су они чије су пензије ниже од 19.780 динара. Уз то, услов је да немају друга лична примања и да нису користили бесплатан опоравак о трошку Фонда у последње три године, а за пољопривреднике и најмање десет година „пољопривредног“ стажа. Бесплатан опоравак укључује и лекарски преглед, терапију, као и трошкове превоза (аутобуска, односно возна карта другог разреда). Путни трошкови се, по правилу, наплаћују у бањи, а они који то пропусте могу да се обрате својој филијали.

Д. П.

---------------------------------------------

Старост није бродолом

Иво Андрић је записао: „Старим колико морам, подмлађујем се колико могу”. Старити је досадно, али то је једини начин да се дуже живи – додаје Бернард Шо. Старећи, човек постаје и луђи и мудрији – ироничан је Франсоа Ларошфуко.

Старост сви желе да дочекају, а кад су је дочекали, жале се на њу. Што се мене тиче – говори Цицерон – више бих волео да будем краће стар, него стар пре времена. Рад и стваралаштво продужују век: Платон и Гете, Леонардо и Тицијан, Лав Толстој и Виктор Иго, Десанка и Коњовић, да не набрајамо, живели су дуго и до последњег даха – стварали.

Ослушнимо и древну мудрост Јевреја: „Имај времена да волиш и будеш вољен, то је повластица богова. Имај времена за пријатељство, то је пут до среће. Имај времена за рад – то је цена успеха. Имај времена за размишљање – то је извор моћи. Имај времена за сањарење, то је пут ка звездама. Имај времена за смех – то је музика душе. Имај времена за читање – то је темељ мудрости”.