Запретивши Топаловићима да ће им запалити кућу, Зоран Радмиловић, алиас Били Питон у „Маратонцима”, ћушнуо је препарираног медведа. После снимања филма, животиња је враћена у своје „станиште” – Природњачки музеј у Београду – где се налази и данас, заједно са 1.200.000 других експоната из фонда ове установе. У скученим просторијама ризнице у Улици кнегиње Зорке згуснути су и комади метеорита, скелети разних животиња, импресивна библиотека са документацијом и бројне друге занимљивости.

Од препарираних животиња ту су ајкуле, делфини, дропље, црни лешинар (птица која је изумрла код нас), па косовски рис (врста за коју се процењује да се одржала у свега 40 примерака!)...

Богата, али бурна историја Природњачког музеја, по свој прилици, почиње 1895. године. Прва изложба уприличена је 1904, на стогодишњицу Првог српског устанка, у згради Стевчиног здања у Улици кнеза Милоша. Премијерну поставку у

Музеју српске земље, како се тада звао, отворио је краљ Петар у присуству чланова краљевске владе, а упамћена је по изузетној посети.

– Пера Павловић, први управник Музеја, наводи да је за неколико месеци у Београду, који је тада бројао неколико десетина хиљада житеља, изложбу обишло око 10.000 људи. Данас, у двомилионској престоници, 30.000 посетилаца годишње представља „плафон” – објашњава Миодраг Јовановић, кустос Музеја.

Истовремено, од оснивања до данас, ова установа никада није поседовала сопствену зграду. Сељакање од једног до другог неадекватног и привременог простора, лоши услови и кубурење са артефактима који су нестајали у великим ратовима, део су историје ове ризнице.

У току повлачења у Првом светском рату, српски војници су воловским колима преносили најважније делове збирки преко Албаније до Крфа. После пробоја Солунског фронта, солдати су неке предмете вратили у Србију, али су поједини заувек изгубљени у путу. У међувремену, гро фонда који је остао у Београду похарали су аустроугарски завојевачи. Они су, каже Јовановић, у Србију довели научнике који су знали шта вреди украсти, па су тако нестали многи раритети.

За време Другог светског рата, најважнији предмети из збирке сачувани су захваљујући препаратору Добривоју Стојадиновићу – чика Доши. Он их је склонио у бункер који је направио у згради у Улици кнегиње Зорке, где је Музеј премештен 1938. године, а тамо је и данас. Наслагане кутије са експонатима сада су смештене уз зидове нагрижене влагом, или су скучене на полицама препотопских ормара, од којих је један стар више од 100 година.

Јовановић истиче да је ова установа у току своје дуге повести око 30 пута „на папиру” добијала зграду, што се увек претварало у мртво слово. Осим просторија у Кнегиње Зорке, као и у суседном здању, адресираном на Његошеву 51, где је смештена администрација, Природњачки музеј поседује и изложбени простор на Калемегдану. Али...

– За разлику од великих музеја ове врсте, чији се простори мере хиљадама квадратних метара, наши посетиоци изложбе посматрају у стотинак квадрата. Због неадекватних просторних услова, експонатима прети опасност од пропадања – упозорава Јовановић.

Остаје само нада да ће се нека од надлежних институција огласити у вези са овим значајним трезором природњаштва, вероватно светског рекордера међу музејима у дужини подстанарског стажа.