Пролећна офанзива пацова

Што мање пара у општинским касама то више пацова на улицама: стање у неким градовима Србије постало је алармантно. Мишолики глодари претрчавају улице, сачекују пролазнике испред зграда, вире из сеоских амбара и градских супермаркета и коте се геометријском прогресијом у нехигијенским насељима. И неким власницима аутомобила задају главобољу и празне новчанике јер у сласт једу и каблове под хаубом.

Београд се, кажу званичници, доста добро бори са овим штеточинама који су и преносиоци разних болести. Истина, пролећна акција против ове пошасти касни због процедуре расписивања тендера на којима се бирају приватне фирме које ће се прихватити посла дератизације. Хемијске отрове до сада је већ требало поставити у подруме и друга кључна жаришта, али то ће се догодити тек за месец и по дана.

Ујели начелницу

На нивоу републике нема збирних података колико је који град угрожен од пацова и мишева. Они се намноже посебно после поплава, али у Заводу за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију истичу да су на поплављеном подручју ради превенције већ предузимали неопходне мере, посебно у Зајечару, па кажу да тамошњи становници немају разлога за бригу. Изгледа да је најлошија ситуација тамо где се годинама ништа драматично није дешавало па се временом популација глодара нагло увећала јер није било великих акција против њих. Један од таквих примера је Краљево где је последња системска дератизација урађена још пре десет година.

Љиљана Јемуовић, шеф одсека за заштиту животне средине овог града каже да пацова има доста по граду и да их људи често виђају, чак и када ујутро купују новине и цигаре пацови истрчавају испод киоска.

– То је врло забрињавајући податак јер кад се види један пацов у граду у по бела дана то значи да их има на хиљаде. Прошле године догодио се један свакако несвакидашњи случај када је пацов ујео бившу начелницу Управе града испред њене зграде, каже Љиљана Јемуовић.

Главни проблем, у сузбијању штеточина је наравно, новац, тачније неспоразуми око начина финансирања. Наиме, локалне заједнице у унутрашњости траже да се дератизација врши из средстава која се прикупљају од регистрације возила. Сви власници аутомобила сетиће се да кад региструју своје четвороточкаше плаћају и ставку за заштиту животне средине. Међутим Министарство за заштиту животне средине не дозвољава општинама да користе тај новац већ тражи да се дератизације врше средствима из општинског буџета. Општине се жале на новчану оскудицу и делују само у изузетним случајевима када треба заштитити децу у неком вртићу или школи. За свеобухватнију заштиту градовима величине Краљева потребно је око пет до шест милиона динара, а тог новца, како истичу, у локалним касама никад нема довољно.

Зато се пре неколико година десило да су станари у близини Карађорђевог парка у центру Зрењанина били изложени правој најезди пацова који су се толико накотили да су почели да излазе из купатила, кухиња, канализационих цеви, ве-це шоља...

Отров са одложеним дејством

Душанка Ђокић, директорка зрењанинског „Житохема”, предузећа за дезинсекцију, дезинфекцију и дератизацију каже да од тада у овом банатском граду још није обављена свеобухватна дератизација, којом се једино могу на дуже време искоренити ови глодари.

Пацови су, каже Душанка Ђокић, прилично интелигентне животиње, или их је борба за опстанак на то натерала, али да неће да загризу отровни мамац ако осете мирис руку, па зато мора да се ради с рукавицама. Постављену „храну” увек прво проба један пацов из групе, па ако преживи онда и остали настављају да гризу мамац. Зато се постављају отровне хемијске супстанце са одложеним дејством, које изазивају смрт тек после пет-шест дана, најчешће тако што изазивају унутрашње крварење и пуцање крвних судова. Мамци се постављају на разним местима, сметлиштима, гробљима, шахтама, а качи се на жицу премазану парафином како би био отпоран на влагу. Акције „Житохема” спроведене су у Меленцима када је пуно људи оболело од трихинелозе коју су пацови пренели преко свиња, а и у општини Сечањ спроведена је системска дератизација због јаког напада глодара.

У Београду пацови се појављују у приобаљу, неуређеном и запуштеном земљишту, између зграда. То су подручја са којих стиже највећи број пријава грађана.

 У овој години предвиђена је дератизација подрума у око 650.000 домаћинстава, на 400 хектара нехигијенских насеља, око 180 километара приобаља река и потока, Аде Циганлије и Аде Хује и 300 хектара зелених површина и ничије земље око стамбених зграда, а основно хемијско оружје су препарати антикоагуланти.

Београд кубури због мишева

– Изван нашег програма остаје јако пуно објеката у граду. То су трговинске радње, предузећа, складишта, кафане и маркети.... Они имају законску обавезу да спроводе дератизацију али то не чине, па пацови прелазе у околне стамбене зграде, каже Беба Грубачевић помоћник градског секретара за заштиту животне средине Београда и додаје да главни град нема довољно новца ни кадрова да обави дератизацију у свим јавним предузећима која су потенцијална легла заразе. Лука Београд, Железничка и Аутобуска станица, пијаце, Зеленило, па и мегамаркети, имају паре и могли би сами, свако за себе, да обаве дератизацију, али то не чине или не чине довољно.

Без обзира на ове проблеме наша саговорница каже да је видела пацова док се шетала париским Јелисејским пољима али сумња да су Београђани могли да их виде на Теразијама.

– Моје је уверење да ни неки богатији градови и земље не улажу толико новца и не ангажују толико кадрова када је реч о борби против глодара као што то чинимо ми – каже Беба Грубачевић, апелујући на Београђане да овог пролећа очисте подруме како би екипе када крену на терен могле да уђу у подрумске просторије.  

Биолог др Оливера Вукићевић-Радић, начелник одељења за мониторинг, заштиту од удеса и превентивну заштиту градског Секретаријата, каже да су у Београду већи проблем мишеви, теже их је потровати него пацове, а њихову најезду осетили су прошле године поред Дунава у стамбеним зградама око „25 маја”.

Муке са мишевима најчешће су у јесен када наши грађани доносе зимницу са села а с њима и мале глодаре који се настане у подрумима. Када нађете једног миша у подруму то је знак да се запатило велико легло, каже др Оливера Вукићевић-Радић.

Градски голубови нису у надлежности градског Секретаријата за заштиту животне средине али надлежни у овој установи већ сада их зову летећим пацовима и проричу да ће Београђани у будућности имати све веће проблеме с њима. А пацови? И пред њима је будућност, кажу стручњаци, простора је довољно, а хране све више, што би Дарвин рекао, идеални услови за опстанак и продужење врсте. Посебно ако се има у виду да им је прилагодљивост урођена. 

----------------------------------------------

Пацов

Пацов (Rattus)спада у род мишоликих глодара, пореклом из Азије. Две најпознатије врсте су путнички, црни или норвешки пацов (Rattus norvegicus) и мркиили сиви пацов (Rattus rattus). Црни пацови су водени, а сиви живе у урбаним срединама.

(/slika2)Сиви пацов спада у крупније мишолике глодаре, дужина главе и репа је 20 до 25 центиметара, а дужина репа 16 до 20 центиметара. Глава је овалног облика и затупасте њушке. Реп је слабо обрастао длаком, снажно је развијен, нарочито у корену, и овално се завршава. Боја крзна на леђној и бочним странама тела је смеђа, а на трбушној страни пепељаста до прљавобела. Тешки су око 300 грама (од 160 до 750 грама). Паре се током целе године, годишње се коти три до четири пута и на свет доноси 7 до 10 младунаца. Период гравидитета траје 21 до 23 дана, а лактација око месец дана.

У случају да мајка донесе на свет младе у кавезу, најчешће их убија, да би их „заштитила”. Мужјаци имају мало удела у одгајању потомака, а постоји опасност да нападну младе и убију их. Пацови кратко живе, свега годину дана, а у лабораторијским условима три до четири године. Одликује их брза репродукција, после 75. дана достижу полну зрелост, окоте од седам до десет младих, а коте се три до четири пута годишње.

----------------------------------------------

Преносиоци болести

Ове животиње су лако прилагодљиве на урбане услове живота. Преносиоци су разних болести, лептоспирозе, трихинелозе, туларемије, бруцелозе, туберколозе, куге и многих других. Осим човека могу заразити и домаће животиње и племениту дивљач. Једна од најопаснијих и најчешћих је лептоспироза. То је бактеријско обољење које се манифестује високом температуром, а ако се не лечи на време, могу страдати бубрези. На човека се преноси преко излучевина, најчешће мокраће, с којом се долази у контакт преко загађене воде. Лептоспироза је, по речима лекара, актуелна управо лети.

Лекари саветују да је у „контаминираном” подручју храну важно чувати у посудама које онемогућавају приступ овим глодарима, загађене површине не треба чистити метлом да се не би дизала прашина, већ влажним крпама, натопљеним средствима за дезинфекцију, рецимо раствором варикине.

----------------------------------------------

Неки их и воле

На Интернету постоје форуми љубитеља пацови који размењују своја искуства, а заједничко им је да пацове сматрају драгим бићима. Тако читамо да је „мој друг имао пацова који му је цео дан седео на рамену, није био прљав, није гризао каблове, и јако је волео да се чешка. Није ми јасно зашто је један пацов гори од осталих глодара који се држе као кућни љубимци. То да преносе болести је тачно, али само ако живе напољу и рију по смећу. Лабораторијски пацови су потпуно здрави и врло интелигентни и привржени”.  

Власници тих „одомаћених пацова” тврде да њихови глодари љубимци могу да буду научени да се одазивају на позив, да стоје на задњим ногама и слично. Обично су љубимци пољски пацови, пореклом из источне Азије, којих има у разним бојама, мада се на потпуно исти начин понашају и припитомљени домаћи пацови.
„И само да вас подсетим да можете да будете захвални тим ’грозним’ бићима на козметици, лековима (произведени су после тестирања на пацовима) да и не говоримо колико смо их израбљивали у психологији, биологији, ветерини..” – пише на форуму неки „пацољуб”.

Антрфиле

Зауставили и авионе

Сматра се да су пацови криви за истребљење половине различитих дивљих животиња и биљака од 1600. године наовамо широм света и да представљају сталну невољу када се негде настане јер су веома добри пливачи, једу све и изврсни су у преживљавању.

Од почетка деведесетих биолози широм света воде програме за угрожене дивље врсте али и програме за деловање против пацова како би се спречило њихово ширење. Експерти Светске здравствене организације су израчунали да мишолики глодари и инсекти униште 20 одсто хране намењене исхрани људи и домаћих животиња. У Војводини су 1974. године преполовили принос кукуруза, а погубна активност сивог пацова забележена је осамдесетих година када су изгризли каблове на лондонском аеродрому па је обустављено полетање авиона због прекида струје.

Драгољуб Стевановић