Kad već nije moguće promeniti baš sve oko sebe, što neki ponekad požele, „rad na sebi” je sigurnija varijanta – daljudi iz okoline počnu drugačije da reaguju. Dobra komunikacija sa sobom i drugima deo je priče o metodologiji NLP. Iako bi šaljivdžije rekle da se iza skraćenice NLP krije „nepoznati leteći predmet”, pravo ime neurolingvističko programiranje podrazumeva nešto mnogo ozbiljnije. Bavi se čovekovim čulima i pre svega njegovim mozgom, kako filtrira informacije, kako ih memoriše i koristi. Lingvističko u nazivu znači da ova metodologija proučava na koji način se koristi jezik, izražavaju osećanja, a programiranje upućuje na tehnike kojima osoba može da „reprogramira” neka ponašanja koja joj nisu korisna.

– NLPizučava uspeh i podrazumevatehnike koje ljudima pomažu da budu uspešni u najrazličitijim oblastima poslovanja, kao i u privatnom životu – kaže Slavica Skvajer, vlasnica prvog NLP Instituta u Beogradu i međunarodni master trener neurolingvističkog programiranja.

Pretpostavimo da je izvesna osoba bez posla, može li neurolingvističko programiranje da joj pomogne da se snađe u životu i počne neki novi posao?

- Naša uloga je da ljudima pomognemo da se razvijaju kao ličnosti i da postanu uspešni. Izraz „snaći se” ima negativnu konotaciju jer se najčešće misli da neko tako na nepošten način dolazi do nečega – precizira naša sagovornica.  − Uglavnom, kada kod nas dođu na trening ljudi bez posla ili oni koji žele da ga menjaju, mi im pokazujemo na koji način da postave svoje ciljeve i kako da ih ostvare. Mnogi i ne znaju šta su im ciljevi u životu, što nije dobro, alinije najgore, jer je svest o neznanju prvi korak u učenju. Ipak, najgore je kada dođu i misle da imaju cilj, a to je na primerda njihovo dete završi fakultet ili im je cilj da promene nekoga. Potpuno je legitimna želja roditelja da im dete završi fakultet, ali nije adekvatno da im to bude životni cilj jer nije produktivno da sebi postavljamo cilj da neko drugi  uradi nešto. To je osuđeno na frustraciju. Dobro je da dete samo želi da završi fakultet, u protivnom je opterećeno ambicijom koja nije njegova, a roditelji mogu da imaju za cilj da mu budu podrška, možda da obezbede potrebna sredstva i sl. ukoliko to dete zaista bude želelo.

Slavica Skvajer je ovu metodologiju studirala  u Nemačkoj, a od 2004. godine radi i u Srbiji na edukaciji naših kadrova, uglavnom rukovodioca uspešnih kompanija.

– Proučavajući izuzetno uspešne pojedince shvatili smo da mera uspešnosti nije samo,na primer,materijalno bogatstvo nego da je neko uspešan u onome što od srca želi da radi, šta god da je to. Ako neko želi da bude uspešan profesor ili socijalni radnik, prodavac ili menadžer i to postigne – taj je uspešan, isto kao i neko ko je želeo milion dolara i zaradio ih. Uspešnost se meri ostvarenim ciljevima, a to se postiže tako što uspešni ljudi unapred imaju veoma jasnu viziju onoga što žele da postignu. Dakle,oni u svakom trenutku vide samo krajnji rezultat i ne skreću pogled sa njega dok se probijaju kroz svakodnevne poteškoće, što im pomaže da istraju u ostvarenju te vizije bez obzira na situaciju i sve spoljne faktore, koji su inače odličan izgovor za sve neuspešne ljude, a pokazali su se potpuno irelevantnima kada čovek ima jasnu viziju koja mu mnogo znači – podseća Slavica Skvajer.

A šta kaže nekome ko dođe i najavi da hoće uspešnu firmu sa 50 ljudi kojima će sigurno isplaćivati plate.

– Firma sa 50 zaposlenih i sigurnim platama nije i ne može da bude sama po sebi vizija.Vizija je kada neko tačno zna šta želi da postigne na kraju, koji rezultat želi da ostvari. Nijedan uspešan vlasnik preduzeća nije otvarao firmu tako što je hteo da zaposli 50 ljudi koji će imati sigurnu platu, iako su to postigli, samo po sebi im to sigurno nije bio cilj. Pre svega,uspešni ljudi imaju viziju koju žele da ostvare, kojom žele da naprave nešto što je vredno i korisno, a njima može da donese blagostanje u svakom smislu, kako materijalnom tako i duhovnom. Uspešni ljudi rade ono za šta njihovo „srce gori”, u čemu oni vide zadovoljstvo – ističe Skvajerova.

Metodologija neurolingvističko programiranje se bavi proučavanjem ljudi koji su izuzetno uspešni i ta saznanja se koriste za razvoj ljudske ličnosti.

– Amerikanci Ričard Bandler i Džon Grinder su prvi započeli veliko istraživanje želeći da otkriju zbog čega je nekolicina psihoterapeuta u Americi sposobna da napravi velike pomake kod svojih pacijenata. U nekom momentu su shvatili da bez obzira na različite metode ti terapeuti nešto rade isto, pa su pretpostavili da su te iste stvari ključne za njihov uspeh. Preklopili su podatke i testirali ih na univerzitetu, a kada su shvatili da je izvrsnost moguće skinuti, naučiti i preneti na druge,i to u najrazličitijim oblastima, to je bio početak razvoja NLP-a kao metodologije koja se bavi uspehom. Suština NLP-a je izvanredna komunikacija sa sobom i sa drugim ljudima, kao i određeni stavovi od kojih se polazi u toj komunikaciji – ističe naša sagovornica.

Pitanje je, naravno, koliko ko može da se menja, pogotovo u zrelim godinama…

– Promene se svi koji žele da se promene. Moram da napomenem da kod nas dolaze ljudi koji su već veoma uspešni, jer oni shvataju da rad na sebi rezultira uspehom. Naši polaznici sami biraju šta hoće da promene i šta žele da postignu u životu, a mi ih učimo kako da postignu željenu promenu i ostvare svoje snove  –  odgovara Slavica Skvajer.