Променити прво себе

Кад већ није могуће променити баш све око себе, што неки понекад пожеле, „рад на себи” је сигурнија варијанта – даљуди из околине почну другачије да реагују. Добра комуникација са собом и другима део је приче о методологији НЛП. Иако би шаљивџије рекле да се иза скраћенице НЛП крије „непознати летећи предмет”, право име неуролингвистичко програмирање подразумева нешто много озбиљније. Бави се човековим чулима и пре свега његовим мозгом, како филтрира информације, како их меморише и користи. Лингвистичко у називу значи да ова методологија проучава на који начин се користи језик, изражавају осећања, а програмирање упућује на технике којима особа може да „репрограмира” нека понашања која јој нису корисна.

– НЛПизучава успех и подразумеватехнике које људима помажу да буду успешни у најразличитијим областима пословања, као и у приватном животу – каже Славица Сквајер, власница првог НЛП Института у Београду и међународни мастер тренер неуролингвистичког програмирања.

Претпоставимо да је извесна особа без посла, може ли неуролингвистичко програмирање да јој помогне да се снађе у животу и почне неки нови посао?

- Наша улога је да људима помогнемо да се развијају као личности и да постану успешни. Израз „снаћи се” има негативну конотацију јер се најчешће мисли да неко тако на непоштен начин долази до нечега – прецизира наша саговорница.  − Углавном, када код нас дођу на тренинг људи без посла или они који желе да га мењају, ми им показујемо на који начин да поставе своје циљеве и како да их остваре. Многи и не знају шта су им циљеви у животу, што није добро, алиније најгоре, јер је свест о незнању први корак у учењу. Ипак, најгоре је када дођу и мисле да имају циљ, а то је на примерда њихово дете заврши факултет или им је циљ да промене некога. Потпуно је легитимна жеља родитеља да им дете заврши факултет, али није адекватно да им то буде животни циљ јер није продуктивно да себи постављамо циљ да неко други  уради нешто. То је осуђено на фрустрацију. Добро је да дете само жели да заврши факултет, у противном је оптерећено амбицијом која није његова, а родитељи могу да имају за циљ да му буду подршка, можда да обезбеде потребна средства и сл. уколико то дете заиста буде желело.

Славица Сквајер је ову методологију студирала  у Немачкој, а од 2004. године ради и у Србији на едукацији наших кадрова, углавном руководиоца успешних компанија.

– Проучавајући изузетно успешне појединце схватили смо да мера успешности није само,на пример,материјално богатство него да је неко успешан у ономе што од срца жели да ради, шта год да је то. Ако неко жели да буде успешан професор или социјални радник, продавац или менаџер и то постигне – тај је успешан, исто као и неко ко је желео милион долара и зарадио их. Успешност се мери оствареним циљевима, а то се постиже тако што успешни људи унапред имају веома јасну визију онога што желе да постигну. Дакле,они у сваком тренутку виде само крајњи резултат и не скрећу поглед са њега док се пробијају кроз свакодневне потешкоће, што им помаже да истрају у остварењу те визије без обзира на ситуацију и све спољне факторе, који су иначе одличан изговор за све неуспешне људе, а показали су се потпуно ирелевантнима када човек има јасну визију која му много значи – подсећа Славица Сквајер.

А шта каже некоме ко дође и најави да хоће успешну фирму са 50 људи којима ће сигурно исплаћивати плате.

– Фирма са 50 запослених и сигурним платама није и не може да буде сама по себи визија.Визија је када неко тачно зна шта жели да постигне на крају, који резултат жели да оствари. Ниједан успешан власник предузећа није отварао фирму тако што је хтео да запосли 50 људи који ће имати сигурну плату, иако су то постигли, само по себи им то сигурно није био циљ. Пре свега,успешни људи имају визију коју желе да остваре, којом желе да направе нешто што је вредно и корисно, а њима може да донесе благостање у сваком смислу, како материјалном тако и духовном. Успешни људи раде оно за шта њихово „срце гори”, у чему они виде задовољство – истиче Сквајерова.

Методологија неуролингвистичко програмирање се бави проучавањем људи који су изузетно успешни и та сазнања се користе за развој људске личности.

– Американци Ричард Бандлер и Џон Гриндер су први започели велико истраживање желећи да открију због чега је неколицина психотерапеута у Америци способна да направи велике помаке код својих пацијената. У неком моменту су схватили да без обзира на различите методе ти терапеути нешто раде исто, па су претпоставили да су те исте ствари кључне за њихов успех. Преклопили су податке и тестирали их на универзитету, а када су схватили да је изврсност могуће скинути, научити и пренети на друге,и то у најразличитијим областима, то је био почетак развоја НЛП-а као методологије која се бави успехом. Суштина НЛП-а је изванредна комуникација са собом и са другим људима, као и одређени ставови од којих се полази у тој комуникацији – истиче наша саговорница.

Питање је, наравно, колико ко може да се мења, поготово у зрелим годинама…

– Промене се сви који желе да се промене. Морам да напоменем да код нас долазе људи који су већ веома успешни, јер они схватају да рад на себи резултира успехом. Наши полазници сами бирају шта хоће да промене и шта желе да постигну у животу, а ми их учимо како да постигну жељену промену и остваре своје снове  –  одговара Славица Сквајер.