Čovek je ušao u 89. godinu i 75. radnog staža, računajući i borački. Ko ne veruje neka ode u mehaničarsko-kovačku radionicu „Felna” u beogradskom naselju Mali Mokri Lug i neka jednog od tri zaposlena radnika pita za vlasnika, majstora Milana Miškelića. Ovaj simpatični čičica, rodom iz Srpskog Itebeja kod Zrenjanina, nizao je staž od golobradog momčeta do dana današnjeg i nizaće ga dok je živ, ako Bog da. Svako jutro u 6.30 časova iz Žarkova, gde stanuje, dolazi u svoju radionicu, zatvara je u 14.30 i vraća se kući. Tako 39 godina na istom zakupljenom prostoru koji plaća oko 500 evra mesečno.

Odavno je mogao da zatvori „Felnu” i da živi samo od penzije, ali ne zna šta bi radio kod kuće. Supruga Olgica je pokojna već osam godina, a sin Svetozar, mašinski inženjer, otišao je na Novi Zeland i više ne misli da se vraća. Fotokopije lične karte i vozačke dozvole, novinskih tekstova, svedočanstva, diplome, povelje, medalje, sertifikate o patentima i još hrpu raznih dokumenata širi čika Milan po stolu dok pripoveda o svom životu koji je počeo marta 1921. godine.

 I mašine sam pravi

– Majka mi je umrla kad sam imao tri, a otac kad mi je bilo devet godina. Sa dvanaest sam otišao na zanat, ali tada je bilo sasvim drukčije nego danas. Posle tri godine polagao se ispit i tek je onda mogla da se otvori radnja. Ako majstor nešto ne uradi kako treba, prvi put dobije opomenu, drugi put ukor, a treći put mu se oduzima dozvola za rad, jer on nije okaljao samo svoj obraz, nego svih zanatlija. A kako je danas? Moja pokojna Olgica, po struci knjigovođa, za dan je dobila dozvolu za radionicu mašinbravara. Takav je sad zakon, a za kvalitet te niko ne pita. Važno je da se uzmu pare od poreza – kaže naš domaćin.

On je i mehaničar, i strugar, i alatničar, i kovač. Sam je konstruisao i napravio sve mašine u radionici, ukupno 40 komada. Sve ih je i patentirao, kao i ostalo što je u radionici proizveo. Nekad davno izumeo je mašinu koja je odjednom mogla da zameni 30 radnika, međutim sindikat se pobunio – šta će onda sa ostalima?

Kao dečak, Miškelić je bio na sahrani ubijenog kralja Aleksandra 1934. godine, a posle je postao skojevac i „agitpropovac“. Radni staž sticao je najpre u vojsci. U listu „Narodna armija” iz 1946. godine piše: „Borac – mehaničar Milan Miškelić sam lije klipove za automobilske motore i kamione...”

Počeo je od klipova, nastavio sa felnama za poljoprivredne mašine. Radio je u mnogim društvenim firmama, prvo kao radnik, zatim kao rukovodilac, a bio je i honorarni savetnik. Primera radi, patentom za loženje kotlova na mazut, čime je omogućio farbanje tri tone vune za 24 sata, 1958. godine dobio je u farbari u Čonoplji skoro duplo veći honorar od gornjeg limita radničke plate.

Ima penziju – nema penziju

– Još dok sam bio u državnoj službi, 1965. sam počeo da radim kao privatnik. Ali pošto je moralo puno da se radi, napustim preduzeće i sledeće godine otvorim radionicu, pet godina pre nego što sam napunio pun staž. Kasnije sam radnju prebacio na sina kako bih u državnom sektoru namakao ostatak staža, pa sam u penziju otišao 1983. i dobio tada maksimalan iznos – pripoveda majstor.

To je, međutim, bilo samo na papiru, pošto je čika Milan nastavio da radi kao privatnik, a po tadašnjem zakonu u tom slučaju nije imao pravo na penziju. Ostvario ga je tek 1992. godine, kad se promenio zakon, međutim cela njegova penzija ode na doprinose državi, odnosno na porez na promet.

U proseku, veli, deset hiljada mesečno daje u penzioni fond, a resto ide u budžet.

– Tako i dobijam penziju, budžet mora da dotira, a ja onda budžetu vraćam.

Na pitanje može li se dobro zaraditi na atestiranim felnama, koje izvozi Rusima, i na ostalim patentiranim proizvodima, majstor odlučno tvrdi da „ne može“.

– Za sve ove godine ni ovaj lokal nisam uspeo da otkupim, šta dalje da vam kažem...

---------------------------------------

„Sanke“ za „jugo“

Poslednji patent Milana Miškelića je neka opruga za mašinu, zaštićena 2000. godine, a pretposlednji su takozvane sanke, zvanično stabilizator prednjeg oslanjanja za vozila „zastava – jugo”, atestiran 1998. u Centru za motore i vozila Instituta u Vinči. Kad je pre 10 godina počeo da ih proizvodi, svakome ko je imao udes davao je nove „sanke” za stare, jer je to bio jedini način da ih testira.

---------------------------------------

Zdravlje još služi

Ako se izuzmu neke „sitnice” kao što su veštački kukovi, slabiji sluh, bolovi u kičmi, zdravlje još dobro služi čika Milana. Otkako je operisao katarakta vidi kao soko. Do pre dve godine plaćao je i socijalno osiguranje, drugu kvotu za drugi staž, pa je tražio da ima i dve zdravstvene knjižice, bar da kod lekara ide preko reda. Nisu mu dali, ali su mu bar ukinuli tu stavku u rashodima.