Vakcina i pojedini antivirusni lekovi su za sada jedina sredstva za sprečavanje i lečenje gripa. Boljih nemamo, ali kada se razbolimo još uvek odugovlačimo sa odlaskom lekaru i posežemo za svim što smo čuli da leči. I dok mi degustiramo „čuvena” sredstva, grip se spušta na pluća ili se stvaraju uslovi za neke druge komplikacije. Zabeležili smo neke od najčešćih zabluda o gripu od kojih neke mogu imati i ozbiljne zdravstvene posledice. Zato, kada se temperatura poveća, teško dišemo, imamo bol u grudima ili neke druge smetnje trebalo bi odmah otići lekaru.

1. Neću da se vakcinišem, imam dobar imunitet. Razbolevaju se onisa oslabljenim imunitetom.

Ovo je netačno jer obolevaju i zdravi, mladi i snažni. Epidemiolozi očekuju da će od ovog gripa mnogi oboleti jer prvi put dolazimo u dodir sa virusom H1N1 protiv kojeg nemamo zaštitna antitela. Najvećoj opasnosti su izložena pluća, posebno pušača i astmatičara.

Virusi gripa, dakle, umeju da „sačekaju” i najzdravije. Zato stručnjaci savetuju vakcinaciju i onima koji se ponose dobrim zdravljem.

2. Vakcina je nedovoljno proverena.

Malo je verovatno da bi renomirani proizvođači opremljeni savremenom tehnologijom stavili svoj ugled na kocku proizvodnjom sumnjive vakcine. Epidemiolozi, pak, upozoravaju da je opasnost od posledica gripa veća od one koje može da izazove vakcina (jedan od milion ima neku komplikaciju).

3. Ako smo prošle godine preležali grip ili se vakcinisali, zaštićeni smo i ove godine.

Nažalost, to nije istina. Virus gripa se stalno menja. Stečeni imunitet ne štiti nas od novog soja.

4. Gripsemožedobitii odvakcine.

Ovo cepivo se dobija iz neživih virusa, tako da ne postoji mogućnost da se od vakcine dobije grip.

5.Akonemamotemperaturu, nismoinficiranivirusomgripa.

To je velika zabluda jer smo zarazni za svoje najbliže i okolinu pre nego što se bolest ispolji simptomima.

6. Kada je temperatura visoka,trebalo bi se pokriti da se preznojimo.

Preznojavanjem se ne oslobađamo virusa, već samo gubimo toplotu i tečnost. Svaki put kada je temperatura viša od 38,5 treba je snižavati lekovima ili masažom tela rastvorom alkohola i vode.

7. Najčešće sesmatra da za vreme epidemije gripa treba mnogo više jesti.

Stručnjaci su saglasni da nije u pitanju količina, već vrsta namirnica koje svojim sastojcima jačaju odbranu organizma. Osim toga, pravilna ishrana je samo jedan od neophodnih činilaca za normalno funkcionisanje imunološkog sistema. Potrebno nam je i dovoljno sna, uzimanje bar dva litra tečnosti i svakodnevna fizička aktivnost.

Te namirnice su: beli i crni luk, cvekla, kiseli kupus, kisele paprike, turšija, domaća pileća supa, a ponekad se možemo ugrejati i čašom kuvanog crnog vina sa cimetom, karanfilićem i oraščićem.Pečurke takođe sadrže više važnih vitamina i minerala. Jogurt sa probiotskom kulturom (laktobacili) jača imuni sistem, kao i vitamin De koji se smatra dobrim imunomodulatorom. U dobre pomoćnike našeg zdravlja ubrajaju se i takozvani inhibitori proteaze, a ima ih u pasulju, kukuruzu, suvom voću i semenkama.

8. Slaninaštiti od gripa.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da zasićene masnoće nemaju uticaja na imunitet i da ih treba uzimati u malim količinama. Korisnije je uzimati meso, ćuretinu, piletinu, pačetinu i nemasnu junetinu, budući da sadrže neophodne aminokiseline koje ulaze u sastav antitela. Jedan od važnih sastojaka mesa je cink, za koji su istraživanja pokazala da povećava otpornost organizma prema virusima. Povrće takođe jača imunitet, budući da sadrži korisne minerale (cink i selen), vitamine i antioksidanse, kao što su beta karoten, lutein, likopen.

9. Beli luk je najbolji lek.

Ta namirnica sadrži oko 200 korisnih sastojaka, među kojima je i ona sa dokazanim antibakterijskim svojstvima. Ali, kada bi beli luk štitio od virusa gripa, u Kini ne bi bilo obolelih, jer se u toj mnogoljudnoj zemlji beli luk koristi svakodnevno i u velikim količinama. Čak se i prostorije dezinfikuju vodenim rastvorom belog luka.

Lekoviti učinak se postiže svakodnevnim konzumiranjem tri do pet gramasvežeg belog luka. Međutim, ta namirnica se ne uzima sa aspirinom, vitaminom E, preparatima ginka bilobe, lekovima kao što su trental, farin, heparin, jer može da dođe krvarenja.

10. Crveni luk je vredniji od drugih lukovica.

Zbog svog blagotvornog učinka na čitav organizam, crveni luk je stekao veliku slavu i po ugledu se približio belom, jer ima antibiotsko delovanje i štiti organe za disanje. Crveni luk kuvanjem ne umanjuje lekovita svojstva, a gubi neprijatan miris.

11. Kiseli kupus je lek za viruse.

Nažalost, ni kupus ne uništava viruse. Najbolje je uzimati ga kao salatu jer sadrži dosta vitamina Ce i korisne mlečne bakterije koje jačaju imunitet.

12. Pileća supa je prirodnipenicilin.

Supa i čorba nemaju antibiotska svojstva, ne uništavaju virus gripa, ni bakterije, samo olakšavaju disanje i okrepljuju, ali su svakako od velike pomoći organizmu za vreme gripa.Pileće meso sadrži aminokiselinu cistein koja se oslobađa tokom kuvanja. Ona razblažuje sluz u nosu, sinusima i bronhijama i smanjuje otok sluzokože.

13. Vitamin Ceuništava virus.

Ovaj vitamin jača odbranu našeg organizma i ubrzava oporavak od gripa, ali ne ubija virus. U prirodnom stanju, najviše ga ima u pomorandži, mandarini, limunu, kiviju, šipurku, višnji, crnoj ribizli, borovnici, lisnatom povrću, peršunu i paprici. Ne treba ga uzimati na prazan stomak bez obzira na to kako se unosi, namirnicama ili tabletama.

14. Treba nabaviti lek tamiflu i uzimati ga preventivno.

Ako se uzmu u prva dva dana, antivirusni lekovi mogu da umanje težinu bolesti i trajanje, ali zdravi nikako ne bi smeli da ih uzimaju.

15. Uzimanje žestokih alkoholnih pića sprečava grip.

Alkohol slabi imunološki sistem. Uzimajte što više čajeva. Najbolji su čajevi od žalfije, bosiljka, kamilice, crne ribizle, ehinacee i cveta zove.

Istraživači odeljenja za virusologiju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu otkrili su da su se oboleli od gripa koji su uzimali čaj od zove oporavili dva puta brže, odnosno da se kod njih grip skratio za četiri dana.  

16. Jedini ulaz za virus su nos, usta i grlo. Njihovim čestim ispiranjem može se sprečiti grip.  

Narodi Dalekog istoka protiv gripa koriste ispiranje usta i nosa slanom vodom dva do tri puta dnevno. Verovatno je i to od pomoći, ali jedno je izvesno: virusi kada dospeju na sluznicu nosa nastoje da uđu u ćelije, a kada im to uspe ništa ih ne može udaljiti. Menjaju genetski program svog domaćina i primoravaju ga da rade za njih. Razmnožavaju se u ćelijama neverovatnom brzinom.

17. Svinjska mast ubija svinjski grip.

U našem narodu je rasprostranjena i „mast oprana u devet voda” kojom se tanko premazuje sluzokoža nosa. Tako obložena sprečava da se virus zakači. Deluje logično, ali dovoljan je jedan udah pa da virus gripa stigne u bronhije, a njih je nemoguće premazati.

18. Ne izlazi po hladnom vremenu, dobićeš grip!

Hladnoća može da oslabi imuni sistem, ali opasnog gripa nema bez kontakta sa virusom.

19. Nedavno smo dobili i novi savet koji kruži internetom. Preporučuje nam se da se ne vakcinišemo i da u prostorije u kojima boravimo stavimo ikebane od nekoliko glavica crnog luka. Sačuvaćemo se od svih virusa pod uslovom da ih menjamo sa rukavicama svakih 15 dana. Ovo je svakako bezopasan savet i možemo ga svi isprobati, ali onaj drugi, u nastavku, koji se odnosi na vitamin D₃ nikako. Ovaj vitamin ne bismo smeli da uzimamo bez saveta lekara jer u velikim dozama može biti i škodljiv.