Магазин
Границе ништа не значе
Снови испуњени животом
Симона и Ненад су пре шест година напустили Порто и настанили се у гружанском селу Баре. Раскош велеграда заменили су за цветна поља и звездано небо, а сад би да ту лепоту поделе са другима
Живот на селу није лак али је леп, динамичан, рекли су нам пре шест година Симона Распоповић (38) и Небојша Ристић (45), приликом првог сусрета када су одлучили да напусте Португалију и дођу да живе у Србији. Симона, иначе, дизајнер ентеријера, рођена је у Београду, живела у Бостону, потом у Порту. Ту је упознала Ненада, који је након завршеног Правног факултета у Београду пет година провео у Прагу.
Све је било спонтано. Вођени Симониним сећањима на детињство и распусте које је с породицом проводила на селу, дошли су, након венчања, овамо на годишњи одмор. Први пут после 15 година откључана су врата старе оронуле куће у гружанском селу Баре.
Без много премишљања одлучили су да град замене за село. Превагнула је жеља да живе нови, другачији живот – у складу с природом.. Новембра те исте 2003. године вратили су се у Гружу и уселили у ону породичну кућу, у којој, иначе, није било ни купатила. Месец дана су са мајсторима поправљали само кров, на којем је замењено 8.000 ћерамида! Сваки милиметар зида, пода, плафона, обрадили су својим рукама.
Имање Симонине фамилије се простире на два хектара. Када су се доселили жеља им је била да развијају сеоски туризам, да држе коње, овце, праве сир... И нису изневерили своје снове: имају малу ергелу коња, а
већ прве године су у дворишту, у коме је често боравио и ујак Симониног оца, сликар Пеђа Милосављевић, угостили сликарску колонију „Гружанска јесен” (традиционално је организује Туристичка организација Кнића). Све је више и гостију, махом странаца, за које организују излете до Борачког крша, Гружанског језера, манастира Враћевшнице... Они су за сеоски кутак „Ружа – Гружа” сазнали путем Интернета.
У међувремену је Ненад на конкурсу добио фреквенцију за локално подручје и од првог априла 2009. године његов радио „Ружа – Гружа” на 95,4 фм емитује целодневни програм.
На имање је лане стигла и Ненадова ћерка Сара из првог брака, која сад похађа осми разред сеоске школе. Породица је од првог септембра 2009. године увећана за још једног члана, ћерку Виду.
На питање шта их радује, а шта представља проблем или разочарање Симона и Ненад су нам рекли:
– Радује нас сазнање да смо заиста сложна породица у којој све проблеме превазилазимо захваљујући љубави и разумевању које имамо једни за друге. Разочарају нас највише људи који су у општој трци за преживљавање изгубили осећај да препознају и раздвоје битно од небитног и препознају заједнички интерес.
С. Берић
Последњи коментари
fantastično. Vratimo se na svoju zemlju i živimo u lepoj i bogatoj Srbiji. Posetiti ćemo vaše imanje. Sretno!






