Сеизмички потреси у Јапану, за које стручњаци тврде да су међу најјачима икад забележеним у историји, и пети по вредности магнитуде икада регистровани, већ су оставили последице по остатак света. И то не само на глобалну економију, већ и на саму планету. Земља се окретала мало брже, дан је био краћи (додуше за милионити део секунде), а Хоншу – највеће острво „Земље излазећег сунца” – померилосе за 2,4 метра, како су установили геолози.

Иако се нису непосредно одразили и на наш континент и саму Србију, јер смо ипак удаљени 9.000 километара од епицентра, није искључено да ће земљотрес ових размера, дугорочно посматрано, утицати на то да подрхтавање тла у тектонском подручју којем припадамо буде учесталије, јаче и да захвати ширу област него што је прогнозирано, упозоравају сеизмолози.

Све док масивне зграде око њих не почну да се руше као куле од карата, док улице не засеку дубоке пукотине, а возила постану смртоносне замке, већина људи није свесна да се свакога дана у свету догоди хиљаду земљотреса, махом неприметних. Само у Србији је од средине 15. века до данас у регистрима забележено и лоцирано око 6000 земљотреса, од којих је, срећом, свега неколико било заиста разорно, каже за „Магазин” Бранко Драгичевић, заменик директора Републичког сеизмолошког завода.

– Земљотреси у Србији су много слабији од оваквих какав је задесио Јапан: он је износио 8,9 јединица Рихтерове скале, док је код нас најјачи био онај који је 1922. погодио Лазаревац, 5,9 јединица Рихтерове скале. Прошлогодишњи у Краљеву је, рецимо, био доста блажи (5,4 јединице), те је био отприлике 3200 пута слабији од јапанског, при чему би требало имати у виду да повећање за једну јединицу на логаритамској скали представља десет пута већу снагу – каже наш саговорник.

Дакле, иако у нашој земљи није било катаклизмичних потреса какве су, рецимо, доживели наши суседи из региона (Италијани, Грци или Бугари, који су 1904. имали највећи земљотрес на Балкану, од 7,3 7,3 и 7,8 јединица Рихтерове скале, и Турци – Анадолију и покрајину Ерчикан је 1939. погодио земљотрес снаге 7,8 јединица Рихтерове снаге и однео више од 32.000 живота) морамо бити свесни да живимо на трусном подручју. Код нас земљотреси можда нису толико снажни, али су доста чести, и сеизмички ризик постоји: најмањи је у Војводини и источној Србији, а највећи на Копаонику и у централној Србији. Наиме, територија наше земље је близу секундарних раседа који пролазе кроз Јадранско море и Бугарску, а кроз централну Србију пролази терцијални расед, који сеже од Копаоника до мионичког краја.

Поједностављено објашњење земљотреса гласи да их изазива померање великих тектонских плоча од којих је састављена Земљина кора. Има их 12 (Србија припада евроазијској), и оне се споро, али постојано крећу и сударају, најчешће тако што се тања океанска кора „подвлачи” под копнену. Сеизмички је најактивнија пацифичка тектонска плоча, која обухвата и такозвани пацифички ватрени прстен (или појас), где је већина свих „живих” светских вулкана, и где се одигравају најдраматичније геолошке појаве данашњице: ерупције, цунами, земљотреси... Јапан припада тој плочи, баш као и нека друга острва у Тихом океану (који је, супротно својем имену, а управо због подводних потреса који се тамо дешавају, све само не „тихи” и „миран”) па се може претпоставити да ће у том „прстену” и убудуће бити још невоља. Будући велики потреси се могу очекивати и у Турској, Ирану, Ираку и у северној Африци.

Ако је до природних предуслова, становници Србије не би требало да се плаше застрашујућих земљотреса великих магнитуда, а утешно је и што би све зграде које су пројектоване и сазидане у складу са прописима донетим после 1963. (односно после земљотреса у Скопљу) требало да издрже потресе до шест јединица Рихтерове скале.

Искустава скопског, бањалучког, црногорског, копаоничког и мионичког земљотреса показују да су тип и обим штете најдиректније зависни, при сличном растојању од епицентара, од типа градње и локалних услова тла. Оно што је погубно за наше услове је што је квалитет старих зиданих конструкција низак а њихова бројност, на жалост, велика управо у зонама централне Србије где је сеизмички хазард (вероватноћа настајања земљотреса одговарајућих карактеристика на одређеном месту у одређеном временском периоду са датом вероватноћом) и највише изражен.

Проблем је и што је доста тога грађено нелегално, или је надограђивано, преправљано, подизано на тлу са лошим карактеристикама, аљкаво одржавано... а то онда повећава ризик да се сруши, да не помињемо низак квалитет старих зиданих конструкција, упозорава наш саговорник.

– Начин да се ублаже последице земљотреса је грађење у складу са европским прописима и савременом технологијом. Сеизмолози су ти који пројектантима и градитељима дају параметре како би пројектовали грађевине отпорне на дејство јаких земљотреса. Потребно је израчунати очекивану максималну хоризонталну акцелерацију и њихову просторну расподелу приказати је на картама хазарда које ће заменити старе карте из осамдесетих година засноване на интензитетима. Карта хазарда Србије је урађена и објављена, у наредном периоду очекује се стручна расправа и верификација. Након тога у склопу коректног урбанистичког планирања, следи и израда карата микрозонирања које би требало да спроведу сви градови већи од 30.000 становника, како би се узео у обзир и врло важан утицај локалног тла, јер није исто градити на чврстој стени (што је најбоље) или на дебелим алувијалним наслагама (што је најгоре) – објашњава Драгичевић. Често се може чути тврдња да нису земљотреси ти који убијају људе већ људи који лоше граде.

Савет свима који се икада нађу у зони снажног земљотреса јесте да, ако су у могућности, потраже „брисан простор” на ливади, у парку или било где другде, што даље од грађевина. Ако су у густо насељеном месту, никако да не беже у подрум или подземно склониште (као што би урадили да падају бомбе), нити на улицу, већ да остану у згради и заузму безбедан положај испод носећих елемената грађевине или испод масивних делова намештаја, те да по престанку земљотреса изађу напоље ван домашаја високих зграда .И да се уздају у срећу.

----------------------------

НАЈЈАЧИ ЗЕМЉОТРЕСИ (у јединицама Рихтерове скале)

У Србији

• Свилајнац, 1893. – 5,7
• Витина, 1921. – 5,7
• Лазаревац, 1922. – 5,9
• Рудник, 1927. – 5,7
• Копаоник, 1980. – 5,7
• Мионица, 1998. – 5,7
• Гњилане, 2002. – 5,4
• Краљево, 2010. – 5,4

На западном Балкану

* Бугарска, 1904. – 7,3

* Макарска, 1962. – 6,3

* Скопље, 1963. – 6

* Бањалука 1969. – 6,5

* Црна Гора, 1979. – 7,2

У историји света

* Помпеји, 62.

* Дамган (Иран), 856. (150.000 мртвих)
* Алепо (Сирија), 1138. (230.000 мртвих)
* Базел, 1356.

* Карниола, 1511.

* Шанси (Кина) 1556. (830.000 мртвих) – 8

* Дамган (Иран) 1562. (200.000 мртвих)

* Дубровник, 1667. (погинуле су три петине становништва)
* Сицилија, 1693.(100.000 мртвих)
* Камчатка, 1737.– 9,3
* Лисабон, 1755. (60.000 до 100.000 мртвих)
* Калабрија, 1783.(50.000 мртвих)
* Кито (Перу) 1797.(40.000 мртвих)

* Покрајина Гансу (Кина), 1920. (200.000 мртвих)

* Хоншу (Јапан ), 1923. (143.000 мртвих)
* Ћингхај (Кина) 1927. (200.000 мртвих)

* Туркменистан, 1948.(110.000 мртвих)

* Чиле, 1960. – 9,5 (најснажнији икада регистрован!)

* Дамган (Иран),1962. (250.000 мртвих)
* Тангшхан (Кина), 1976.(255.000– 655.000мртвих) – 7,5

* Гуџарат (Индија), 2001. – 7,9

* Бам (Иран), 2003. – 7,2

* Суматра, Индијски океан, 2004. (283.106 мртвих) –9

* Кашмир (Пакистан), 2005. – 7,6

* Сечуан (Кина), 2008 – 7,8