Када су питали Черчила како је успео да доживи дубоку старост упркос великој страсти према томпусу и вискију, он је одговорио да је тајна у томе што је остао истрајан, никада није ни покушавао да у свој начин живота уводи неке промене, а посебну аверзију гајио је према бављењу спортом.

Наравно, ову анегдоту многи ће схватити као шалу, посебно они који се суочавају са проблемом гојазности деце и тинејџера. У САД, где се број гојазне деце удвостручио за последње две деценије, чак четвртина малишана проведе дуже од четири сата испред компјутера или ТВ, а само петина их је физички активно од два до пет пута недељно. У овој земљи превенција гојазности постала је национални приоритет. Надлежне здравствене институције препоручиле су да се додатно опорезују продавнице брзе хране. Од ресторана се захтева да у јеловницима прикажу калоријску вредност јела, а од локалних заједница тражи се изградња бициклистичких стаза, више игралишта и атлетских стаза у школским двориштима.

У земљама ЕУ има 22 милиона деце са вишком килограма, а од тог броја пет милиона је гојазно, па ће посебно опремљен караван здраве хране путовати Европом и посетити око 180 школа од Велике Британије до Естоније. Промоторка те кампање је управо тенисерка Жистин Енен, славна белгијска спортисткиња, која је поручила да се променом исхране и здравијим животом могу постићи сјајни резултати.

Др Братимирка Јеленковић је учествовала у неколико истраживања, на локалном и националном нивоу, о здрављу и гојазности деце и њена искуства говоре да смо негде у златној средини када је реч о поређењу са другим земљама, али они који мисле да су наши млађи нараштаји генерално здравији од вршњака у такозваним развијеним западним земљама варају се. Подаци говоре да смо од неких у просеку мање гојазни, али од неких више, рецимо млади Италијани, Холанђани, Скандинавци су процентуално мање гојазни од наших клинаца и тинејџера, а Американци, Енглези и Немци дебљи. Чак би се могло рећи да у високоразвијеним земљама, где се воде кампање за здравији живот, проценат гојазне деце постепено опада, иако су она у просеку гојазнија од наше, а да у Србији гојазност као појава и даље расте. Због промењеног начина живота, истиче др Јеленковић, педијатар у Здравственом центру у Зајечару, и ми смо на прагу када треба нешто предузимати.

– Нисмо још у великом проблему, али му се приближавамо. Већа физичка активност деце, свакодневна шетња од пола сата или сат и смањење времена пред телевизором или компјутером на два сата дневно знатно би поправили садашњу слику – истиче наша саговорница.

Као да данашњи клинци ни сами немају довољно добрих идеја где утрошити вишак енергије. Лакши начини лакше и преовладавају, глуварење уз игрице и грицкалице тражи очигледно мање напора од трчања, гимнастике, одбојке... Стручњаци упозоравају да је вишак килограма у детињству и адолесценцији узрочник тешких обољења у каснијој доби – пре свега срца и крвних судова, код гојазних малишана уочавају се и болести карактеристичне за старије људе, као што су повишени притисак и дијабетес типа 2.

Нису само гојазни проблем, већ и мршави, према званичним подацима у Србији има 300.000 неухрањене деце, од којих 160.000 њих гладује. Проценат неухрањене деце повећавао се крајем прошлог века све до 2003. када је почео да стагнира и да бележи лагани пад. Најугроженија су деца из ромске популације, и она са статусом избеглица. Педијатри кад констатују неухрањеност кажу да немају надлежну институцију где би пријавили сиромаштво.

Заједничко и гојазнима и мршавима је лоша исхрана са мало неопходних хранљивих материја, витамина и минерала. Унети више калорија не значи унети и више витамина или гвожђа па су и дебља деца анемична, као и неухрањена. Код ових других нарочито је велики проблем недостатка беланчевина, које у себи садрже есенцијалне аминокиселине. Оне су од великог значаја за раст и развој, не само физички већ и интелектуални, каже специјалиста за исхрану др Јагода Јорга, професорка на Медицинском факултету у Београду.

Последице су видљиве, све више неухрањене деце заостаје у расту. Око осам одсто деце у Београду старе до пет година није достигло висину нормалну за њихов узраст, а колики је то проблем говори податак да је у већини земаља тај проценат испод један одсто.

Што се тиче тежине ту треба разликовати две категорије, децу са вишком килограма и децу са дијагнозом гојазности која је већ медицински проблем који захтева лечење. У том случају за свако дете појединачно потребно је саставити дијету, јер је сваки проблем индивидуалан.  

 У Србији број деце до 18 година са прекомерном тежином је између 15 и 20 одсто, а од тог броја дијагнозу гојазности има од три до пет одсто.

Др Јагоду Јоргу нарочито брине чињеница што се дијабетес појављује и у пубертету, а свако треће дете са вишком килограма има хипертензију која доводи до атеросклерозе и промена на срцу.

Да ли је време за ширу друштвену акцију и код нас по угледу на оне у САД и Европској унији. Многи се још сећају кампање коју је покренуо пре неколико година популарни кувар Џејми Оливер. Он је за кратко време обучио 180.000 куварица у Великој Британији да припремају здраве школске оброке пошто се у овој земљи изводи целодневна настава.

Код нас углавном нема целодневне наставе, тек у понекој углавном приватној школи, али су продужени боравци и даље заступљени у државним школама, наравно не у свим.

– Исхрана се у продуженом боравку наше школе састоји од доручка, ручка и ужине, за ручак се служи супа или чорба и кувано јело са поврћем и месом, салата и хлеб. Јеловник је састављен по саветима нутрициониста и по жељи родитеља да деца једу више кувана јела. Доручак се састоји од пецива или сендвича са соком или јогуртом, а за ужину се дели воће – каже Драган Обрадовић, директор ОШ „Посавски партизани“ из Обреновца. 

Од укупно 600 ученика свих осам разреда ове школе у продужени боравак иду само ученици првог и другог разреда, и то мањи број, њих педесетак. Остали се за време часова хране на великом одмору.

– Моји другови и ја најчешће купујемо пецива, ђеврек, кифле, понеко бурек, сок са чипсом, купујемо и пице и палачинке са еурокремом – прича нам Урош, ученик шестог разреда ове школе.

А воће, донесе ли неко јабуку у ранцу? Колико ја знам – нико, одговара, мало је и блам.

Прехрамбена индустрија, истиче др Јагода Јорга, мора и код нас да иде у сусрет модерном начину живота, да обезбеди хигијенски исправну храну са више хранљивих материја без вишка калорија. У тимове стручњака треба да буду укључени чак и експерти за амбалажу.

Другим речима, јести здраво – требало би да постане „ин“. Највећи стручњаци за дизајн, Италијани, упаковали су јабуке у аутомате сличне оним за кафу. Притиснеш дугме и изађе ти здрава, једра јабука. Код нас су ретка деца која носе јабуку у школу, а и кад је понесу, стиде се од вршњака да је поједу. Старомодно је.  

Кажу да здравље на уста улази, али и болест. А наша саговорница др Јорга, која је као дијететичар и нутрициониста позната и ван граница наше земље, каже да је најбољи рецепт умерена и разноврсна исхрана. Звучи једноставно, али не и лако изводљиво.

Драгољуб Стевановић

-----------------------------------------------------------

Добре и лоше калорије

Највећи проблем, према речима др Јорге, јесу слатки безалкохолни напици који су штетнији и од брзе хране, јер се састоје од такозваних празних калорија. Једна конзерва таквог вештачког напитка садржи 160 калорија колико и сок од поморанџе. Само што чаша природног сока садржи и дневне потребе за витамином Це, а у овом другом осим калорија нема ничега више.

Брза храна, истиче наша саговорница, може да буде и добра, ако је направљена од разноврсних намирница, млека, јаја, поврћа, чоколаде, ораха, уместо од лоше биљне масти, брашна и шећера.

--------------------------------------------------------

Генетика

И генетика има свој удео. Ако је један родитељ гојазан, шанса да и дете буде такво је три пута већа, а ако су оба родитеља са вишком килограма дете има седам до десет пута веће изгледе да се угоји него деца чији су родитељи нормалне тежине. Занимљиво је још једно откриће, деца чије су мајке добиле прву менструацију у 11. години двоструко су изложенија ризику да пате од претеране гојазности од деце чије су мајке ушле у циклус са 15 година.

-----------------------------------------------------

Превенција

Први кораци ка гојазности, упозоравају стручњаци, обично се праве у прве две године живота па ту лежи и кључ превенције, зато је важна улога педијатара у развијању свести родитеља. Следећи корак је едукација школске деце, промоција здравог живота, а то подразумева здраву исхрану и бављење спортом, такође и родитељи својим примером треба да покажу шта је здрава исхрана и здрав живот. Када дете научи и прихвати здраве принципе, то остаје за цео живот.

-----------------------------------------------------

Највиткији у Ариљу

Умерена гојазност и гојазност утврђена је код 18,79 одстодечака узраста 10 година и 18,93 процентакод узраста 15 година, односно код девојчица 17,87 одстои 19,24 одсто. Најмања учесталост гојазности и умерене гојазности среће се код дечака и код девојчица оба узраста из Ариља (5,17 одсто; 12,39 одсто; 8,82 одсто; 13,26 одсто). Највећи број гојазне и умерено гојазне деце среће се код дечака узраста 10 година из Пожаревца (29,97 одсто) и девојчица из Ниша (26,26 одсто), а у узрасту од 15 година код дечака из Београда (27,08 одсто) и девојчица из Деспотовца (30,09 одсто).

(Павловићи сарадници ГОЈАЗНОСТ  ДЕЦЕ  ШКОЛСКОГ  УЗРАСТА  У ЈУСАД СТУДИЈИ)

 Промене у учесталости гојазности у свету;

Земља/год.	Узраст/година		Промене у гојазности
САД
1973–1994	5–24		Просечан ниво повећања 0,2 кг/год. Повећањепреваленције гојазности
1971–1974	6–19		Релативно стабилно
1976–1980	6–19		Релативно стабилно
1988–1994	6–19		Повећано за 11%
1999–2000	6–19		Повећање за 4%
Јапан
1974–1993	6–14		Удвостручено (5% на 10%)
УК
1984–98	7–11		Промене од 8% на 20%
Шпанија
1985/6 то 1995/6	6–7		Промене од 23% на 35%
Француска
1992–1996	5–12		Промене од 10% на 14%
Грчка
1984–2000	6–12		Повећањеза 7%
Dehghan et al. Nutrition Journal 2008 4:24   doi:10.1186/1475–2891–4-24