Многи епидемиолози тврде да није спорно да ли ће се појавити нови, ојачани вирус грипа – питање је само када ће се то догодити. Искуство с овом болешћу је велико, будући да је до сада забележено 300 епидемија и 31 пандемија! Забележен је и њихов ритам појављивања: епидемија може да се очекује на 11 година, а пандемија на 30 до 50. Од последње је прошло 35 година, а најдужи временски размак између две светске епидемије је био 39 година.  Потенцијално смртоносан вирус поново се раширио по читавом свету, а будући да пандемије настају неочекивано и да се шире невероватном брзином, не могу да се зауставе, а престају изненада као што су и почеле. Па ипак, иако је  вирус инфлуенце потенцијално врло опасан, добро организоване здравствене службе знају како да га „дочекају“.

Најбоља заштита против грипа је вакцина, али је немамо увек у правом тренутку и довољно. Сваке године се производи нова, будући да се вирус грипа сваке године мења. То се догађа због тога што на свом омотачу има два протеина, хемаглутинин (H) и неураминидазу (N) који се непрекидно трансформишу стварајући нове подтипове. Промене се најчешће догађају на типу А, ређе на типу Бе, а на типу Це их није било. Овим протеинима вирус грипа продире у слузокожу дисајних органа према којој има посебну склоност. Његова неураминидаза (N) му прво „припреми терен” смањујући густину слузи, а затим се  хемаглутинином (H)  везује за рецепторе слузокоже. Тада му није тешко да уђе у ћелију, репрограмира је према својим потребама и размножава у бескрај све док ћелија не прсне. Тада се одједном на површини слузокоже нађе велики број „младих“ вируса. Када кијамо и кашљемо, капљице слузи помешане с вирусима лете и на даљину од два метра и сви који се налазе на тој удаљености од оболелог изложени су инфекцији. А када покушавамо да заштитимо околину кијајући и кашљући у руке, па их неопране спуштамо на телефон, кваку или било који предмет за заједничку употребу – преносимо инфекцију на све који их дотакну.

Преноси се брзо

Нико, наравно, не чини тако нешто намерно. Напротив, од тренутка продора вируса у организам, инфицирана особа још један до три дана  не зна да га има и понаша се уобичајено. То је и разлог што се грип преноси невероватном брзином и што епидемиолози и инфектолози апелују на често прање руку, кијање и кашљање у папирне марамице које се одмах бацају и избегавање да се нос и уста дотичу неопраним рукама. Ако бисмо се у време најаве епидемије грипа сви овако понашали и поступали по саветима лекара, сигурно је да би број оболелих од ове нимало безазлене болести био неупоредиво мањи.    

Ове године, уместо сезонског, ванредно смо добили нови N1H1, „свињски“ грип који је настао у организму свиње комбинацијом свињског, птичјег и хуманог вируса. Иако се сматра да се пандемија грипа А проширила из неразвијених средина Далеког истока, где у непосредној близини људи живе свиње и водене птице, ова опасна рекомбинација вируса догодила се у Мексику. Овај вирус сличан је оном који је изазвао епидемију шпанског грипа 1918. године – оба су се појавила у пролеће када се обично завршава сезонски грип и оба нападају младе и здраве људе.

Генетичари процењују да вирус свињског грипа за разлику од шпанског није ни приближно толико смртоносан. Проценат смртности износи 0,4 одсто, што је мање од сезонског грипа. Према подацима Светске здравствене организације, у свету је до сада оболело око 60.000 особа.  У нашој земљи је регистровано 11 оболелих (до закључења овог броја Магазина)… Очекује се да ће током пандемије грип бити средње тежак и да ће мање отпорни имати компликације на плућима.

Охрабрује и вест коју су саопштили експерти Светске здравствене организације да за сада нема доказа да је H1N1 „ојачао“ у контакту с другим вирусима и да се мења у смртоносни облик, мада и овај сој може да мутира у било којем тренутку и постане много опаснији, или, супротно од тога, потпуно безопасан. Према првим резултатима истраживања генетичких лабораторија, свињском грипу недостаје једна аминокиселина која болест чини изразито смртоносном. Питали смо проф. др Драгана Делића, инфектолога у Институту за инфективне и тропске болести и председника Здравственог савета Србије, колико је реална опасност од грипа у нашој земљи и да ли је наше здравство спремно за спречавање ове епидемије?

Добро је имати своју вакцину

По речима нашег саговорника, здравствене службе у нашој земљи су добро припремљене и увежбане, јер нам је недавно претила епидемија птичјег грипа. Вакцина је једино право средство у борби против епидемије, али је за сада нема довољно. Доктор Делић наглашава и предност становника оних земаља које имају своје вакцине и који се први вакцинишу. Ове околности су показале да је производња вакцине од стратешког значаја и да је треба ставити под управу државних органа.

Како препознати грип? Грип је, несумњиво, болест читавог организма, каже проф. др Делић. Почиње без икакве најаве: „ујутро сам здрав, после подне болестан“ са високом температуром, главобољом и болом у мишићима и зглобовима. Код лакших облика, запаљење је локализовано на горње дисајне путеве и пролази спонтано за четири до пет дана. Међутим, није реткост да се вирусима грипа придруже и бактерије и да се инфекција прошири у различитим правцима: на средње уво, синусе, бронхије и плућа. Компликације могу да настану и на срцу, мозгу, мишићима и нервима.Нови грип изазван вирусом H1N1 има исте симптоме као и сезонски, али оболели има још и пролив и повраћање.

Лечење се првенствено састоји у мировању, уношењу течности и минерала. Препоручује се често узимање благе минералне негазиране воде, охлађених и топлих благих чајева, негазираних сокова (бресква), немасне пилеће супе или чорбе. Лековима се снижава температура која је већа од 38  степени. Треба избегавати прејаке лимунаде и сокове од поморанџи и газиране напитке, јер могу да изазову повраћање. За снижавање температуре и смањивање болова помаже парацетамол, ацетилсалицилна киселина, ибупрофен, лекови против кашља. Треба их узимати само у препорученим дозама.

Професор др Делић истиче да до сада није пронађен ниједан лек који уништава вирус. Сви медикаменти против грипа припадају такозваним симптоматским лековима којима не можемо да лечимо болест, али можемо да је ублажимо, скратимо трајање и смањимо компликације. Користе се   М2 инхибитори (амантадин и римантадин), мада вирус на њих брзо постаје отпоран. Релативно нови лекови су инхибитори неураминидазе (оселтамивир – „тамифлу“ и занамивир („реленза“) који блокирају размножавање вируса  и који су нарочито ефикасни на почетку инфекције. Антибиотици се узимају када дође и до бактеријске инфекције.

Може ли се инфекција избећи? Најбоље је избегавати контакт са оболелим лицима и ограничити кућне посете. Чак је и руковање опасно. Уколико маске нису доступне у довољној количини, препоручује се да заштитну маску носи оболела особа. Сви чланови домаћинства морају да спроводе хигијену, перу руке или користе неки дезинфицијенс на бази алкохола.Све док сте болесни, не идите на посао, у школу или на пут, чак и ако се добро осећате.

Вера Бошковић

---------------------------------------------------------

Прехлада или грип? Узрочници прехладе су најчешће риновируси, коронавируси, вирус параинфлуенце, респираторни синицијални вирус, аденовируси и коксаки. Болест постепено напредује, а заражени прехладу релативно добро подносе. Температура код грипа је много виша, пење се и до 40 степени и праћена је изразитом малаксалошћу, боловима у мишићима, зглобовима и око очију. Грип траје најмање пет до седам дана, а код млађе деце или осетљивих и дуже.