На сто тридесет километара од Прага налазе се Карлове Вари. Град који је настао у првој половини 14. века. Назван по Карлу Четвртом, који га је и основао. Легенда каже да је краљ пошао у лов на јелене и на том месту ранио једнога који је успео да побегне. Стигли су га пси заглављеног у блату, а кад су га ловци извукли – ране није било. Онда је краљ, опет по легенди, намазао руке блатом јер је имао проблема са костобољом и бола је нестало! Тада је наредио да се ту подигне насеље где ће људи долазити да се лече.

Град лежи на обалама реке Тепле, чувене по топлој води, а градио се око још две: Охрже и Ролаве. У почетку, када је настало, ово место било је за уживање високог друштва. Због његове лепоте и лековитости изграђена је бања чијој је изградњи допринео и бечки двор.

Кроз град се иде као кроз изложбени павиљон с краја 19. века, пун прелепих грађевина у стилу необарока, неокласицизма и неоренесансе. Међутим, и овде је успела да заузме видно место модерна архитектура. Данас у Карлове Вари, познато монденско лечилиште и бању, долазе они који имају проблеме са разним стомачним болестима, костобољом, дисајним органима, али и они који желе да уживају у тишини околних шума или ноћним проводима. Смештај може да се потражи у осамдесет хотела високих категорија.

Још давних педесетих година прошлог века Карлове Вари постале су центар Међународног филмског фестивала и стециште најпознатијих звезда и припадника светског џет-сета. Али, у својој основној намени, бања има шездесет четири извора лековите воде са дванаест термалних минералних, који се данас користе.

Највиши од њих је гејзир од дванаест метара висине чија температура воде достиже и седамдесет два степена Целзијусова. Вода се пије на лицу места (бесплатно) из специјалних лончића, наискап, или шетајући кроз бањске колонаде.

Нисмо пробали ову воду јаког сумпоровитог мириса, јер Београд је био далеко, а како нам се чини у групи нисмо имали лекара за не дај боже!

Поред разноврсних сувенира који се продају у радњицама поред гејзира, могу се купити и „окамењене“ руже. Прича се да се цвет руже остави десет дана у овој води и настане „камени цвет“. У Бањи живе Чеси, Словаци и Роми.

Могло би се помислити да је ово место само за уживање и лечење, али овде је развијена индустрија порцелана, кристалног стакла и хартије. Из Вари никако не смете отићи а да не пробате и купите (да понесете) чувене округле обланде са најразличитијим филовима.

Такође, и – бехеровку. Није баш сигурно да ли је ликер или ракија, али је сасвим сигурно да садржи тридесет две врсте лековитог биља, да је јачине тридесет осам процената (вотка је 37,5), па процените шта је!

А сада један куриозитет везан за Карлове Вари и Србију. Године 1895. закључен је у Карловим Варима Карлбатски аранжман између Краљевине Србије, чији је председник владе био Стојан Новаковић, и њених иностраних поверилаца о конверзији најважнијих српских државних дугова. Укупна сума дуговања износила је 355 милиона златних франака.

Тако је Србија почела да зависи од страног капитала.

А кад поново уђосмо у аутобус, негде из средине зачу се глас: „Да л’ је неко био у Сијеринској Бањи. Колики је тамо гејзир!“.

М. Б. Корочкин-Давидовић

Фотографије: Р. Давидовић