У шпорету чува старе новине

Ја сам слободан човек, жена која више не стаје на вагу и не поставља себи од раног јутра питање – шта ћу да кувам данас…

Тако говори Маја Волк, драматург, сценариста, професор, радио и телевизијски водитељ, фадо музичар и мама троје одрасле деце. Необична и по томе што јој у кухињи шпорет служи за одлагање старих новина, јер га није укључивала у последње три године. Нема ту ни оне четири беле смрти (со, шећер, брашно, маст), нема детерџента за прање судова, ни шерпи и прљавих лонаца. А нема ни кафе.

– Цео живот сам кубурила са дијетама, калоријама, гојила се, мршавила, бивала болесна, а никако нисам повезивала свој живот и оно што ми се дешава са онимшто једем. Знам да сам мрзела поврће од малена, да су ме терали да једем кувано и кашиком, а да сам ја постала месождер, чија је омиљена храна била – печење, кромпирићи, гибаница, крвава џигерица и резанци са сиром. Једино што ме је некако спасавало, а да то нисам ни знала, било је моје обожавање воћа – каже она.

У градовима у којима је живела и студирала обично није имала новца за ресторане нити је волела да кува, па је живела на воћу. То што се добро осећала, са пуно енергије, приписивала је лепотама Париза, Сиднеја и Стокхолма, не помишљајући да своје здравље дугује управо том јефтином воћу.

– Уосталом, тада нико није говорио о здравој храни, а вегетаријанци су били као секта, исто као и фанатични макробиотичари. Истина, у Аустралији сам две године била здрава, тен ми је био савршен, коса жива и густа, моја црева, ојађена операцијама у детињству и навикнута на лаксативе, одједном су сама радила, а ја сам све то приписивала благодетима мора и климе. Двадесет година касније, моје тело, изнурено и исцрпљено, деценијама лоше храњено, одлучило је да прекрати себи муке и да умре – оболелоје од рака. Прошла сам кроз агресивне и варварске методе медицине и кад су завршили самном, била сам инвалид – без пљувачних жлезда, без епиглотиса, ишчупаног гркљана, трајно опале косе од губитка тежине и стреса, мртве коже, са имунитетом на нули, старица којој су испадали зуби од радијације и хемотерапије и чија крвна слика ничим није могла да се поправи – искрено говори ова жена.

– Кренула сам, као и сви, са идејом да ће ме јака храна оснажити – ударила сам по месишту, кајмаку, сиру, сланини и џигерици – и  направила још гори хаос. Појавио се холестерол, а крвна зрнца се увећавала у милиметрима… И онда, сломљена депресијом, не на ивици, већ на дну нервног слома, обратим се човеку кога знам десет година и који је трајно здрав и све млађи, виталнији сваке године, за кога сам знала да се чудно храни, али нисам се нешто уносила у то. Замолила сам га да ми открије своја знања – истиче Маја. – Тог дана је почео мој преображај, путовање у сасвим нови свет, свет трајног здравља, свет будућности, свет који је одувек био надохват руке, свет природе, истине, праве животне радости и љубави према себи. Нисам ни сањала да ћу променом исхране променити цео свој свет, од размишљања до вредносних судова, од понашања до карактера.

Ипак, она истиче да је битно да се зна да исхрана живом храном није још једна од могућих дијета, која ће тренутно помоћи или неће помоћи. То је, по њеним речима, опредељење за здравље и живот, насупрот болести, старењу и смрти. – Реченица „У рају нема кувања, котлићи су у паклу”, коју ми је учитељ Груја на самом почетку рекао, била је као песма из самог раја, као одговор на мој дугогодишњи унутарњи отпор према кувању. А одсуство рецепата – слобода истраживања и ослушкивања себе – додаје Маја Волк.

Ипак да идемо редом.

– Прво, постоје само две врсте хране. Мртва ижива. Кувана и пресна. Жива храна је жива, зато што кад ставите кувану шаргарепу у земљу, ништа не никне, а кад ставите пресну, нешто никне. Једући сирову храну, уносите живе биљне ћелије, са ензимима (витаминима), који нестају и при благој термичкој обради, а они су носиоци свег блага,а кад њих нема, тело троши своје, метаболичке ензиме, којих има ограничено, кад их потроши, умре. Просто речено, једући живу храну, продужавате живот – уверава нас.

– Ми смо једини облик живота на Земљи који термички обрађује своју храну и једини смо толико болесни. Шећерну болест смо добили кад смо са меда прешли на прерађени шећер. Данас, готово сва храна у себи садржи шећер, који не само да је штетан, већ изазива зависност (отуда деца не могу да живе без кечапа) – подсећа.

И сад, изненађење за љубитеље млека.

– Ми смо једини сисари који кад престану да сисају мајчино млеко, пређу на крављу сису, и то цео живот! Животиње немају остеопорозу нити проблем са калцијумом, јер калцијума има свуда. Те болести изазива кравље млеко, прављено за теле, које има и рогове и копита,и треба да нарасте са 40 килограма на 200 за годину дана… У њему има казеина, материје од које се праве туткало и лепак… Треба ли даље да причам? Али млечна индустрија, моћна као и остала прехрамбена индустрија, од малена нас учи да је кравица добра – упозорава ова дама, која свежим изгледом потврђује своју различитост.

Наравно, од некога ко је заувек месу рекао „не” може се очекивати да шницлама замера много тога.

– Деведесет одсто токсина које уносимо у себе долази од меса (од земљишта, сточне хране до антибиотика, вештачких боја), а само 10 одсто од прсканог воћа и поврћа. Али добробит живих ћелија јача имуни систем толико да се он без проблема бори са тих 10 одсто токсина. Још нешто – човек никада није разрешио питање глади. И данас, половина човечанства једва преживљава. А биљне хране има довољно за седам милијарди људи, меса нема. И помислите на милијарду говеда, која у својим цревима стварају опасан гас метан, који иде директно у атмосферу и уништава озонски омотач, па ћете схватити шта значи истина, да када би људи прешли на биљну храну, спасили би не само себе, већ и целу планету… – истиче Маја.

– Многи ме питају како одолевам изазовима дивне хране, како могу без овог или оног, а не могу да разумеју чињеницу да се ја ничег не одричем, да ја уживам у храни, више него икада, јер се моје тело радује сваком залогају, као да зна, а зна, да је то добро за њега. Уосталом, када наручите цеђени сок од поморанџе, зар немате нагон да га одмах искапите, а не да га лагано испијате, као што радите са газираним пићима? То је та исконска радост тела, које ће вас наградити својим изгледом, свежином и здрављем, за то најбоље гориво које у себе стављате. И наше гориво је једноставно – кисеоник, вода, сунце. Биљке су једине које могу директно да претварају сунчеву енергију у материју, и када једете живе биљке, добијате ту сунчеву енергију. И то ћете одмах осетити. Нема подочњака, нема умора, кожа блиста, сјаји се, нема бубуљица, нема тврдих пета, грубих лактова, целулита, веница, ожиљци нестају као руком однети, а крв вам се већ после три недеље тако среди, као и метаболизам, да више ни кијавицу не можете да имате… Тврдим да се деца вегани, која су од рођења на живој храни, никада не разболевају – истиче професорка, која радо говори о живој храни и препоручује је свима.

– Шта је то жива храна? Воће, поврће, семенке, клице, хладно цеђена уља, без соли, јер пресна храна има своју со, коју губи кувањем, зато је храна кувана бљутава док се не додају зачини. Хладно цеђена, девичанска уља од маслине, сусама, кикирикија, бундеве, кукурузних клица, мака, лана, растварају се у води и лимуну, не лепе се за црева, а подмазују органе, тако да све заиста ради као подмазано… Ја имам врло јасан и жив осећај да су ми органи изнутра чисти! Нема зноја, нема мириса, нема киселине, а онда вам се промене и мисли – нема киселих и љутих мисли – духовита је, као и увек, Маја Волк.

– Не могу да прежалим што нисам све ово знала у тренутку када ми је дијагностициран рак. Јер никада не бих дозволила ни операцију, ни хемотерапију, ни радијацију. Ојачала бих овом храном свој имуни систем и он би се изборио са раком. Захваљујући овој исхрани мене више ништа не плаши. Ја знам да могу и да ћу бити витална и у дубокој старости, и да то неће бити старост, већ младост. Знам да се више никад нећу разболети. Ја знам да ће мој живот бити све лепши и све испуњенији сваким даном. Ја немам лекове у кући, чак ни аспирин. Више не идем лекарима, чак ни на контроле – признаје наша саговорница.

----------------------------------------

Замрзавање – да, кување – не

Воће и поврће чувани у замрзивачу имају исту вредност и ензиме као и свеже, јер ништа не губе замрзавањем – они бивају уништени загревањем. Воће би требало јести ујутру до подне, јер се тада у организму врши детоксикација. Ако неко поједе обилан кувани или пржени доручак, његово тело ће морати да одвоји новy енергију за варење, зато се човеку спава, па мора да узме киселину (кафу) да се разбуди и већ је зло учињено, а није се још ни разбудио.

– Ако почнете дан воћем, имаћете енергије на претек. За веганску кухињу вам је потребно само да имате соковник, блендер и сецка. Кухиња без мириса, пржења, тигања, шерпи, лонаца, са драстично смањеном потрошњом струје и детерџената, јер топла вода све испира – истиче Маја Волк.

Шта и када једе

Принцип је једноставан – сваког дана све, у свим бојама.

– Ујутру и увече воћни оброк. Ја, на пример, у блендер сваког јутра ставим банану, киви, замрзнуто бобичаво воће, клице, мед, полен и сок из соковника од цвекле, шаргарепе, јабуке, поморанџе, целера, першуна. Комбинације су бескрајне, у зависности од годишњег доба и сезонског воћа, али увек ту буде бар 10 различитих састојака, што воћа, што семенки. Од килограм и по буде литар густог сока, ја то поделим на два дела, пола литра ујутру (то ми је доручак) и пола литра увече (то је вечера). Између поједем један или два салатна оброка, којечине – увек су основа замрзнути кукуруз шећерац и грашак (само отопљен или преливен топлом, не врелом водом), то су протеинии угљени хидрати, и онда све могуће комбинације – парадајз, лук, паприка, рендана цвекла, рендана шаргарепа, рендана тиквица, рукола, салата, све зачинско биље, рендана бундева, кад је има, целер. Све то зачињено оним дивним уљима и, уместо сирћета, соком од лимуна. И то поспем млевеним семенкама сусама, лана, голице, додам 2-3 бадема, 2-3 ораха, 2-3 сирова кикирикија (укупно не треба да буде дневно више од 50 грама свих семенки заједно). Када идем на пут, спремим литар мог сока, а у ресторану наручим салату, коју поспем мојим семенкама. Између оброка понекад грицкам суво воће, шљиве, кајсије, грожђице. За овакву исхрану, награде су – трајно здравље, подмлађени изглед, затегнута кожа, бујна, жива коса и радосне, позитивне мисли…

------------------------------------------------------------------- 

КАКО СЕ СПРЕМА

„Лудило” од сока

У блендеру разбити две банане, два кивија, две поморанџе, шаку смрзнутог воћа из воћног микса (три малине, три јагоде, четири крупне купине), кашику меда, кашику сувих клица и кашику свежих клица од зеленог јапанског грашка (два дана), чаша топле воде (у којој се отопило воће).

У соковнику исцедити: једну шаргарепу, једну јабуку, једну малу цвеклу и парче свежег ђумбира.

То помешати иумутити у блендер два пута по један минут.

-----

Шарена салата

Потребно је: две кашике смрзнутог грашка, две кашике смрзнутог кукуруза шећерца, одмрзнутог у топлој води (не кључалој!), једна рендана шаргарепа, четврт рендане тиквице, рендана мала цвекла, једна исечена паприка црвена, струк младог лука исечен, пола краставца (ја га рендам), шака руколе, два листа зелене салате, два листа радич салате и зачинско биље – свеж босиљак, свежа мента, лаванда, рузмарин, што год постоји на тераси или у башти.

Салата је заливена мешавином уља направљеном од једне кашичице уља од мака, кашичице уља од кикирикија, две кашике маслиновог уља. Уз то посути и са две кашике млевеног семења – лан, сусам, голица, сирови кикирики, 2-3ораха, 2-3 бадема…и, поврх свега, на коцкице исечене поједна поморанџа и јабука! Боје су невероватне…

-----

Напитак

У блендер ставити кашику меда, кашичицу цимета, кашичицу полена раствореног у мало топле воде, једну банану, три нектарине, четврт диње, шаку смрзнутих црних рибизли. У соковнику исцедити две шаргарепе, две поморанџе, једну јабуку, једну малу цвеклу. То сипати у блендер, додати три  листа свеже нане, четири листића босиљка, мало свеже лаванде…укључити блендер – укус је невероватан!

-----

Бадемово млеко

Пола чаше од три децилитра напунити сировим бадемима и налити до врха водом. Онда сваког дана увече променити воду (сипати у цедиљку, испрати, па назад, па нова вода) и тако радити три дана.

У блендер сипати чашу бадема натопљених и чашу воде. Минут блендати да се добије фино бело бадемово млеко. Додати четврт диње, две мале банане, неколико листића свеже нане, босиљка, лаванде, кашика меда, пола кашичице цимета, шаку смрзнутих црних рибизли. У соковнику исцедити две поморанџе, једну јабуку и једну шаргарепу. Сок помешати са бадемовим млеком и воћем у блендер, блендати два пута по минут и добијате укус милк шејка, или воћног јогурта, а десет пута јачи. Бадемово млеко вреди као пола килограма говедине и вегани га зову горила милк. Ако се помеша са кокосом – мишићи бујају само тако.