Dragan Radosavljević, instruktor vožnjeu Aleksandrovcu, i njegova žena Slavica, medicinska sestra, imaju troje dece. Da bi mogao da ishrani porodicu, on se dodatno bavi stolarijom, tako da mu ne ostaje mnogo slobodnog vremena, a ni para, za neki lični ćef. Ipak uspeva da neguje jedan svoj hobi za koji mu je povod „pao s neba”, a onda je nekako sam od sebe počeo da buja.

Prosto je dirljivo s koliko strasti Dragan pokazuje zbirku svojih starih radio-aparata. Nije ga mrzelo da najvrednije primerke dovlači iz raznih budžaka u kući, da briše prašinu s njih i da ih ređa na veliki sto u dnevnoj sobi. Ni sam ne zna koliko ih tačno ima, valjda oko 70, od kojih većina radi. Pokazuje nam najdraži primerak i počinje priču.    

– Ovaj radio, „komedija-grac” iz tridesetih godina prošlog veka, kod nas je u kući otkad znam za sebe. Svojevremeno ga je moj pokojni otac Dobrivoje doneo iz Nemačke, iz zarobljeništva. Zato, pored svoje realne vrednosti, on za mene ima i emotivnu. Prvi stari radio sam dobio od druga Džame, to je bila „melodija-A”, pa sam onda od Ivice dobio „melodiju” i „simfoniju”, a od Mije još jednu „simfoniju”... i tako je krenulo, a posle je išlo samo od sebe.

Radio-aparate Dragan uglavnom dobija od rođaka i prijatelja, neke trampi, najređe kupuje. Mnogi primerci iz ove zbirke skinuti su sa raznih tavana i izvađeni iz podruma, pa su, restaurirani, ponovo zablistali starim sjajem. Nekoliko je izneo iz kontejnera, a naročito ceni napor svoga brata Mire,koji mu je četiri aparata doneo iz Švajcarske, kao i druga Bendže,koji mu je autobusom, držeći ga sve vreme  u krilu, doneo izuzetno vredan i lep aparat –  „nordmende-elektra 59”.

 Od retkih primeraka iz svoje zbirke Dragan nabraja: „tesla 51”,53b,55c,57b,58a,58u,59c, RR140,230,240,340,520, „pupin 520a”, „savica 56”,EMRA-ccb, „elektron-vršac”, „kosmaj48”,49... Njihovu vrednost mogu da procene samo poznavaoci, što dokazuje i naš afinitet prema jednom veoma dekorativnom, „čipkastom” primerku, na koji je on odmahnuo rukom uz komentar: „Ma to je samo replika, nije original, služi kao ukras.” A onda nam je pokazao čitavu seriju niškog RR-a i jedan izuzetno redak RIZ-ov model, koji nisu izazvali naročitu pažnju našeg laičkog oka.

Dragan ume da prepozna vredne originale starih radio-aparata, ali ne ume da ih popravlja. Zapravo, popravi on sve što se odnosi na drvenariju, a za sve druge opravke je...

– Zadužen majstor Riki Đukić, jedini od starih majstora što lampaše poznaje u dušu – veli naš hobista. – Sve što znam o lampašima naučio sam od njega.Uz ove aparate majstor Riki preživljava drugu mladost,tako da me opravke ne koštaju mnogo.Ako nešto i naplati,to mogu da budu samo neki delovi do kojih se teško dolazi, a i to su simbolične sume.Od majstor Rikija sam dobio i nekoliko lepih aparata na poklon.

Za svaki nov koji nabavi Dragan se, priznaje, raduje kao dete.Supruga ga u potpunosti podržava u njegovom hobiju, a podržava ga i Ivan Brborić, direktor Zavičajnogmuzeja „Župa”, gde je više puta organizovana izložba o razvoju radiotehnike na kojoj su posebnu pažnju privlačili i aparati iz ove zbirke.

--------------------------------------------------

Slike i starine

Osim starih radio-aparata, Dragan uopšte voli stare stvari, pa tako ne čudi što u unutrašnjosti kuće ima prava zaprežna kola, a po ćoškovima lampe, fenjere, pegle na žar... Istovremeno, zidovi su mu prepuni slika, jedne od njegovih„tajnih” ljubavi koje podrazumevaju i određen trošak, ali ne veliki. Neka sam kaže:

– Slike su moja velika strast, a pošto su uglavnom delo mog prijatelja Miloja Milojevića, većinu sam ili dobio na poklon, ili uz veliki popust. Ipak mislim da je bolje da trošim pare na slike, nego, recimo,na piće.

Rada Tamindžić