Брусница је код нас све популарније јагодасто воће, које на тржиште стиже сушено, у облику сока, чаја, џема... Велика тражња диктира и цену црвених бобица, па тако за килограм сувих брусница треба платити и до 1.000 динара, док чај, у којем ове лековите воћке обично има само у траговима, кошта око 400 динара.

Да би се ублажио удар на кућни буџет, или започео уносан посао који би могао да донесе леп приход, као својевремено малина, и у Србији је све више оних који би желели да гаје брусницу, иначе пореклом из Северне Америке.

А где је Брус ?

Лековитост брусници не оспоравамо, а што се тиче домовине – ту ствари стоје мало другачије. Наиме, у разним крајевима наше земље називају је још и боровка, врисиња, брашњача, брусник, црвена боровница... што говори да ова биљка расте и у нашим крајевима. На Тари је кањон Бруснице, а у подножју Копаоника место Брус. То су само неки од топонима који указују на чињеницу да је ово самоникло шумско воће у нашем народу од давнина познато и цењено.

Брусница је најсличнија боровници (са којом се и често заједно налази) јер припада истом роду Vaccinium који има око 200 врста. Претежно је распрострањена у четинарским шумама и планинама изнад 2.000 метара на северној земљиној хемисфери, највише у Азији, Северној и Јужној Америци, северној Африци и у Европи. И ту долази до расплета: наша брусница није идентична оној која расте у Северној Америци или у северним пределима Европе, и од којих су настале данашње гајене врсте, али је њен блиски сродник.

Како се гаји

Крупноплодна или америчка брусница заједно с високожбунастом боровницом представља економски највредније врсте за гајење из групе јагодастог воћа, како у земљама Европске уније, тако и у САД, Канади, Кини и Јапану.Код нас се до сада није гајила, што не значи да не би могла, јер је отпорна на болести, не изискује посебну пажњу и бригу, а врло је декоративна, тако да се „препоручила” и као украсна биљка: зими црвена, лети зелена, с пролећа румених цветова, а у јесен окићена плодовима.

Вишегодишњи зимзелени, полегли жбун бруснице, чија је висина до пола метра, има развијен и плитак корен из кога избија велики број надземних изданака. Одговара јој хумусом богато, кисело, влажно и растресито земљиште на којем веома брзо формира густ тепих који у јесен доноси море црвених плодова, величине огрозда. Уколико се плодови не оберу у јесен, они остају на биљци као украс.

Саде се једногодишњи живићи, и то шест до осам биљака по квадратном метру. У току прве године развој биљака се може поспешити употребом био и органских ђубрива. Минерална ђубрива не долазе у обзир.

Битан предуслов за гајење бруснице је да рН земљишта буде 4,0 до 5,5. Уколико није, онда се пре сађења тле припрема тако што се откопа површински слој земље до дубине од око 15 центиметара и замени киселим тресетом. После две године потребно је поново додати тресет.

А где набавити саднице брусница? У домаћим расадницима их још нема, али, како смо сазнали од Перице Петровића, увозника садног материјала за Србију, ускоро ће стићи из иностранства: саднице крупноплодне бруснице су на граници, цена без трговачке марже је три евра по саксији са око 15 до 20 живића. Колико ће коштати у малопродаји – остаје да се види.

-------------------------------------------------------------

Како су америчке бобице постале европски „хит”

Популарности бруснице кумовало је сазнање да њени плодови, богати витамином Це (до 31,5 милиграма у 100 грама свежег воћа) и другим заштитним материјама – између осталих биофлавоноидима који имају снажно антиоксидантно дејство – могу да утичу на смањење ризика од канцерозних и срчаних обољења. А прави „хит” међу европским потрошачима постала је због благотворног деловања на различита запаљења и инфекције уринарног тракта. Управо је то допринело повећаној тражњи на Старом континенту, нарочито у Великој Британији, Француској и Немачкој, због чега је извоз бруснице из САД повећан у последњих шест година за седамдесет одсто!