Воле да буду виђени

У својој архиви предузеће „Старс” има имена око четири хиљаде статиста које ангажује за снимање емисија забавног карактера, квизова, али и филмских пројеката, ТВ серија, реклама, музичких спотова, промоција... Ко су људи из публике који тапшу, навијају и веселе се као да су на сопственом слављу или прате телевизијске екипе и фигурирају у сценама онако како се то од њих тражи?

– Много је ту различитих људи. За снимања ангажујемо и бебе од четрдесет дана, наравно, у пратњи родитеља, а имамо и неколико бакица и декица старијих од осамдесет година, који су довољно витални да могу да издрже напорна и често исцрпљујућа снимања – каже Светлана Костић, директорка ове фирме.

– Кад је реч о занимањима, сарађујемо и са онима који су социјално угрожени, до лекара, новинара, свештених лица... Мислим да је тренутно највише пензионера, или се стиче такав утисак, јер се они најредовније одазивају, пошто имају највише слободног времена. Има доста и студената, углавном из унутрашњости, којима сваки динар добро дође. Међутим, због предавања и испита на њих не можемо увек да рачунамо, јер се снимања углавном одржавају радним данима и почињу пре подне, што се поклапа са њиховим обавезама. Међу статистима нађу се и незапослени људи, али они нису тако бројни, можда и зато што ово није зарада која може значајно да попуни кућни буџет – истиче наша саговорница.

Долазе са свих страна

Вероватно се многи питају шта те људе толико привлачи да долазе на снимања.

– Новчана надокнада за присуство није висока – искрена је директорка. – Све зависи од трајања емисије и од тога колико сниматељи хоће да плате. Има оних који за те паре не би устали из кревета, док неки други воле да буду виђени и пошто-пото траже да седе у првом реду само да бу ушли у кадар. Ако су ангажовани краће, сат или два, то је све што добију, а ако остану дуже време, обавезно им понудимо сок и сендвич, а некад и топли оброк.

(/slika2)Светлана каже да није било тешко окупити овако многобројну екипу.

– Круг се просто шири сам од себе. Долазе нам из свих градова Србије, па и из Црне Горе, Републике Српске, Босне... Људи чују за нас од неког ко већ статира, па после и сами препоруче комшији, пријатељима, рођацима... – каже.

– Неколико пута смо радили и кастинге за потребе неког филмског пројекта, па се тако увећао број наших чланова. Сарађујемо такође и са групом људи из фолклорног ансамбла из Скобаља, код Смедерева, која је статирала неколико дана у сценама вашара у филму „Свети Ђорђе убива аждаху”. Они се радо одазивају кад год су у питању „Грандове” емисије, а редовно долазе и на снимање „Великог брата”. Када је снимана рекламна кампања за Електропривреду, наша фирма је имала кастинг у Бечићима, па су неки од тих људи наставили да долазе и у Београд, јер због природе посла често бораве овде у Београду – објашњава Светлана Костић.

Мала правила игре

Број статиста који се ангажује варира у зависности од концепције емисије и захтева продуцената.

– Најмање их је било у емисијама „После кафе” (од четворо, до осморо) на телевизији Фокс, јер је тако захтевао њихов помало камерни карактер – каже Светлана – а највише у Пинковом „Гранд шоуу”, посебно у новогодишњим издањима, када је на окупу било и триста статиста. На снимању емисије „Ја имам таленат” тај број је летос и премашен. Када је снимана рекламна кампања за „Евросонг”, сем статиста, ангажовани су и гимнастичарке, дизачи тегова, фолклористи... који се још групно појављују пред дневник.

Пошто је званична сезона почела ових дана, директорка са сигурношћу може да наведе емисије за које ће ангажовати статисте. Понекад помажу и младим редитељима када спремају дипломске радове.

Нема неких посебних припрема и захтева за статисте, али ипак, постоје одређена правила игре.

– Неке у старту одбијемо, а онима које учланимо, одржимо предавање о кодексу понашања. И поред тога деси се недолични испад, и тада морамо да поделимо црвене картоне. Што се одевања тиче, зна се ред. Када седе у публици током емисија забавног карактера, које се често емитују уживо, наглашавамо да се обуку пристојно и лепо, као кад иду у позориште, а не на пијацу. Остало диктира сценарио. Све зависи од тога да ли се радња одвија у коцкарници, кафани, на улици, у недођији или неком репрезентативном простору – додаје директорка.

Сваки посао носи неку тежину и ризик, тако и овај њихов није изузетак. Како изгледа радити са толико људи?

– То треба доживети, а некад и преживети! Рецимо, припреме за снимање „Немогуће мисије” коштају живаца, главобоља... Задовољити и статисте, и продуценте, у последње време је – велико бреме – признаје Светлана.

Али, те „порођајне муке” се забораве кад се све лепо заврши. Како би се са статистима боље упознали и изградили још веће поверење, фирма наше саговорнице је дошла на идеју да у догледно време, када им временске прилике и обавезе дозволе, организује једнодневни излет за своје сталне поуздане чланове.

Дана Станковић

-------------------------------------------------

Гордана не изостаје

Неки од статиста се и сами опредељују за одређене емисије. Има оних који желе да учествују само у „Караокама”, док други више воле „Све за љубав”, „Курсаџије” или рецимо „Народ пита”. То је ствар укуса који у овој фирми уважавају, јер сматрају да нема ништа горе него да неко седи на месту које му не одговара и уопште није активан, али, таквих је мало. Више је оних који не бирају, а поједини готово да и не изостају. Једна од њих је Гордана Манић, црнокоса госпођа која није остала незапажена. Она долази самоиницијативно, јер ужива да се појављује пред камерама.

– Добила сам почасну фотељу у многим емисијама забавног карактера. Кажу да сам најбоља, јер не седим скрштених руку, већ аплаудирам и дајем подршку онима који наступају, а то се и тражи. Друштвена сам и волим музику изнад свега, па се на овај начин дивно забављам – каже Гордана весело као девојчица, иако јој је шездесет девета.