Ерупција вулкана Ејафјајајокул који је направио највећи хаос у новијој историји авиосаобраћаја и узроковао губитак од око две милијарде долара, скренула је пажњу на најсеверније острво Европе, које се налази на рубу поларног круга и које магнетски привлаче филмаџије, романописце, астронауте и туристе жељне да током целе године уживају у ерупцијама вулкана и гејзира, купању у језерима која извиру између вулканске лаве и поларним данима и ноћима.

Главни архитекта Исланда је његово величанство вулкан, а најбоља илустрација ове тезе је податак да се на овом острву налази око 140 вулкана, од којих је 26 активно. Ерупције вулкана дешавају се на сваке три године и најчешће почињу испод глечера – иако дебљина леда износи 1.800 метара, довољно је само сат времена да се он истопи када ерупција почне.

И, мада тај призор изгледа застрашујуће, Исланђани нису изненадљиве природе – за свако месташце постоји план евакуације, јер из искуства знају да се вулкан само претвара да спава. О величини њиховог неповерења према ћудима природе најбоље говори податак да је на Исланду најстроже забрањено градити било какав стамбени објекат у радијусу од неколико стотина километара од било ког вулкана.

Ово острво, величине Србије и Црне Горе, насељава свега 300.000 људи, а две трећине њих живи у главном граду Рејкјавику.

Ако се има на уму да је свега три одсто ове земље „гостољубиво” за живот, јер остатак припада вулканима, глечерима и гејзирима, онда и не чуди податак да у најсевернијој престоници света живи само 200.000 људи.

Они се упорно труде да уз помоћ траве, коју увозе из Данске и љубичастог растиња, које увозе из Аљаске, оплемене пејсаж Рејкјавика, који изгледа као да је неки далтониста префарбао сваки кубни сантиметар града.

Постојбина Викинга и Тролова налази се на свега шест сати летом из Београда и важи за најтрусније подручје на планети.

Ако не знате како изгледа како се земља тресе – правац Исланд. Потомци Викинга данас у шали кажу да имају толико земљотреса да никада не држе тањире близу ивице стола.

Они знају да свака планина, која на Исланду спава стогодишњим сном Трнове Ружице, за трен ока може да доживи метаморфозу у бога Хефеста. Да ли због тога сви вулкани на Исланду носе женска имена?

Прва станица на путу кроз фасцинантну географију Исланда је Рејкјавик, а туристи се и данас углавном искрцавају на истом месту где и први човек који је отворио историјску читанку ове земље. Норвежанин и викинг Исолфур Арнарсон, који је са неколицином својих другара запловио ка отвореном мору како би успоставио сопствено краљевство искрцао се 850. године у садашњем главном граду Исланда.

Ови викинзи касније су ушли у историју и као оснивачи првог парламента у Европи, а оснивањем државе, 930. године на скупштини у Пингвелиру, Исланд постаје прва парламентарна република у Европи.

У буквалном преводу, Рејкјавик значи град изненађења, иако би се овај превод могао проширити и на цело острво. Међутим, најпријатније вруће изненађење Исланда свакако је „плава лагуна”, језеро са геотермалном водом у загрљају вулканске магме, чије азурно плаветнило потиче од плаво-зелених алги, минералних соли и силицијум оксида.

Ако вас неко упита какав је осећај купати се у води која извире из дубине од 2.000 метара, предложите му да помножи задовољство које осећа у плесу водених мехурића у џакузију са СПА третманом професионалних масера. И да у ту рачуницу убаци и 40 степени Целзијуса, колико износи температура воде ове нестварне плаве оазе.

Катарина Ђорђевић