Mноги се праве Енглези

Свако може да отвори школу страног језика код нас. У Агенцији за привредне регистре та формалност се заврши за кратко време, при чему власник нове фирме не мора да говори ниједан страни језик, нити да га је студирао, нити ће… Зато и не чуди да се не зна ни колико их има уопште, мада се нагађа да их има између 800 и хиљаду, с обзиром на то да и Привредна комора Србије настоји да власнике школа за стране језике окупи, подстакне да раде квалитетно и – бар тако преброји. На другој страни и Удружење школа страних језика Србије (YALS), које за две недеље обележава десетогодишњицу постојања, труди се да промовише светске стандарде у настави, да између осталог разбије и заблуде о експресном савладавању енглеског језика за 20 дана које се чују у громогласним рекламама неких школа које организују курсеве.

Између осталог, YALS шаље и редовну инспекцију у школе које су њене чланице као и једног независног експерта не би ли прихваћени квалитет у раду и захтеви у погледу администрације и просторија остали на високом нивоу и, наравно, не би ли се временом побољшали.

– Не постоји никаква регулатива, ни кад је реч о професорима, ни о стандардима, јер нико званично не проверава како се ради у школама страних језика. Ових дана настојимо да закажемо састанак у Министарству просвете, да покушамо да ову нашу делатност ставимо у неке правне оквире. Да се зна који услови морају да буду испуњени да би неко могао да узима новац за држање часова, да у крајњем случају полазници који заврше течај на крају после полагања добију диплому која ће им бити призната на факултету или при запошљавању – објашњава Марија Пејатовић, председница YALS-а, у коме има свега 13 чланова.

Наша саговорница каже да је штета што се више школа не налази у њиховом удружењу, јер по квалитету, уверена је, они то заслужују. Колеге се плаше контроле, а и то све поприлично кошта с обзиром на чланарину за YALS од 300 евра годишње и тражено усавршавање професора од 20 сати у току године.

– Ако знамо да само повратна карта од Лесковца, где живим и радим, до Београда кошта 20 евра, а сва предавања се углавном одржавају у главном граду, трошак је на крају велики – наводи Марија Пејатовић. – С друге стране, с обзиром на то да ништа није регулисано, нелојална конкуренција обара цену услуга и чини да они који су врло добри у свом послу остану без пара за усавршавање јер не могу по ценама да одскачу много изнад оних који су неквалитетни. У Лесковцу имамо две школе које су у YALS-у, много смо напредовали, али  проблема ето има доста.

(/slika2)Српско удружење школа страних језика настоји да прати и европске токове, па је придружени члан EAQUALS-а, Европске асоцијације за квалитет језичких услуга, што подразумева редовно праћење њихових дешавања.

– Зато нам део чланарине оде на та путовања у европске градове, а и оглашавање у новинама да овдашњим људима објаснимо како ствари стоје, ко смо и шта радимо. Део новца потрошимо за семинаре, које, рецимо, припреме две школе из нашег удружења на које онда дођу сви остали – истиче председница Пејатовић.

Интересантно је да у школи која настоји да негује квалитет, библиотеке морају бити пуне нових издања књига, да уџбеници не смеју бити фотокопирани…

Ипак, две београдске школе успеле су да оду у Европу саме и учлане се у EAQUALS, асоцијацију основану 1991. и признату од Савета Европе.То су Центар за наставу страних језика у Коларчевој задужбини и приватна школа „Том и Ема”. На популарном „Коларцу”, како неки зову најстарију школу страних језика код нас, отворену још 1933. године, с поносом подсећају да су течајеви енглеског, кинеског, шпанског и шведског, одржавани код њих и пре него што су основане катедре за те језике на Београдском универзитету.

Анастазија Јадријев-Дошеновић, директорка Центра за наставу страних језика на Коларцу, већ на почетку разговора најављује долазак инспектора изEAQUALS-а крајем године, с обзиром на то да су њихови чланови постали почетком 2007. Ригорозна контрола се понавља сваке три године.

– Посебне припреме за то и не постоје, кад једном достигнете тражени ниво, за ту прву инспекцију, значи да сте испунили врло високе захтеве – наглашава директорка. – Није само реч о квалитету наставе, дакле раду у учионици. Контролори EAQUALS-а проверавају безбедност у просторијама, апарате за гашење пожара, да ли је свуда истакнут план евакуације у случају земљотреса, пожара и сличних непогода, да ли су датуми на прибору за прву помоћ валидни…

Европска асоцијација не дозвољава некоме да буде њихов члан ако не поштује закон своје земље, прописе о запосленима, хонорарцима.

– Нисам сигурна да бих могла да набројим пуно школа у којима се професорима уплаћује пензионо и здравствено осигурање и редовно исплаћује зарада. Све је „бело” и под конац, порезе и остало плаћамо редовно за тридесетак наставника и четири секретарице. При том се не сме обећати и написати у рекламном материјалу ништа што неће бити спроведено у дело – истиче Анастазија Јадријев-Дошеновић.

(/slika3)Зато директорка настоји да прави разлику између правих школа страних језика код нас и осталих који се зову студији, модерни центри и тако редом, с тим што је њима име „центар” остало по жељи задужбинара Илије Коларца („унапредити културу у центрима за музику, издаваштво, предавања…”).

– Законом се мора прецизирати ко обавља ту делатност, да се зна који су стандарди, да се дефинише вредност диплома, простора, положаја запослених. На многим местима предају апсолвенти језика, онима којима је рецимо енглески био предмет под Бе на Филолошком факултету, или су научили језик живећи у Либији, радили на градилиштима. Исто тако и изворни говорници који нису професори језика не би смели да држе наставу као што се то сада догађа, јер иначе би сваки наш лекар или инжењер по том принципу било где у свету могао да предаје српски – пореди различите примере из праксе Анастазија Јадријев-Дошеновић.

Весна Стакић, директорка и власница школе „Том и Ема”, такође се сећа захтева које је 2007. морала да задовољи да би прошла строгу инспекцију из EAQUALS-а, потпуно истоветних као и оних за Коларац. Због детаља као што су налепнице за показивање пожарних излаза нашетала се, каже уз смех, по целом Београду, али свакако од те ситнице је много важније и озбиљније да је ова дугогодишња професорка енглеског језика постала у међувремену кантри-менаџер EAQUALS-а за Србију. Дакле, европска асоцијација за квалитет језичких услуга настоји да посредством сајта на српском језику покушава приближи овдашњем свету шта ради и да привуче још чланова одавде, да стотинак школа из из Велике Британије, Немачке, Француске, Ирске, Пољске и других европских земаља учлањених у EAQUALS добије друштво са Балкана. Јер, у противном, многи ће, између осталог, тек када дођу рецимо у Британски савет на испит по мерилима престижног Кембриџ универзитета и – падну, схватити да су потрошили узалуд и време и новац за учење енглеског језика. Искуство каже да је за припремање испита за FCE (First Certificate in English) или још виших нивоа Certificate in Advanced English и Certificate of Proficiency in English изискује  најмање две године.

------------------------------------------------------------

Лесковац: Шпански све траженији

По речима Снежане Величковић, сувласнице Школе за учење страних језика „Смарт“, у Лесковцу постоји пет озбиљних школа за стране језике, а то значи да имају више учионица и више наставника. У школи „Смарт”, највеће интересовање је за енглески, али све више и за шпански који једино у овој школи може да се научи. Има и трогодишњака и педесетогодишњака, а и мотиви су им различити: деца да стекну слух за језике, средњошколци због уписа на факултет, а одрасли због запослења, или усавршавања.

Ова школа ради као филијала Оксфорд центра у Београду који је акредитован тестинг центар од стране Оксфордског универзитета, а то значи и да је регистрована преко тог центра. Цене зависе од степена и дужине учења. Тако, рецимо, учење за одрасле почетнике кошта од 4.500 до 11.250 динара месечно. Кроз школу „Смарт“ годишње прође 400 до 500 полазника, од којих 98 посто успешно заврши ниво школовања на који се упише, тврди Величковићева.

М. М.

--------------------------------------------------------------

Суботица: Потребне државне лиценце

То што се држава повукла из регулисања рада школа страних језика не одговара онима који желе да раде компетентно и квалификовано, сматра Ева Милојевић, директор Школе страних језика „Оксфорд” у Суботици.

– Закон дозвољава сваком да отвори школу без обзира на знање и квалификацију, и дошли смо у ситуацију да буквално свако може некомпетентно и нестручно да поставља постулате за рад. То директно неповољно утиче на школе у којима су квалификовани професори. Због тога сматрам да држава треба што пре да донесе мере које ће прописати ниво компетенције потребан за рад школа и издавати лиценце, односно акредитације. То је једини начин да наше школе могу равноправно да стану уз друге школе страних језика у свету – каже Милојевићева за „Магазин”.

Школа “Оксфорд” је члан Секције центара страних језика при Привредној комори Србије и, како каже директорица, настоји заједно са колегама да се настава у школама регулише у складу са нормама ЦЕФ-а, односно заједничког оквира за језике Савета Европе. „Оксфорд” такође има свог представника у Удружењу наставника енглеског језика (ЕЛТА), што им омогућава учешће на стручним семинарима и радионицама.

Енглески језик је без сумње страни језик који се највише учи, али у вишејезичној средини каква је Суботица није занемарљиво ни интересовање за курсеве мађарског језика. Рената Вукманов, координатор језичке обуке на Отвореном универзитету, каже да се два пута годишње формирају групе од по десетак полазника који четири месеца савладавају основе мађарског језика.

А. И.

--------------------------------------------------

Краљево: Додатни часови за додатне приходе

Тешко је утврдити број школа за учење страних језика на подручју града Краљева, будући да већина професора, нарочито енглеског језика, у изнајмљеним или својим просторијама, држе часове пре или после редовног рада. Они који за то баш немају услове углавном су „сарадници” својих колега тако да је то прилично уносна додатна професорска делатност у последњих неколико година.

Но, у Краљеву је, ипак, најпознатија и најпосећенија Школа страних језика у Дому друштвених организација, која већ две деценије ради као програм тамошњег радничког универзитета. У разговору са директором Радованом Радуловићем дознајемо да се ту редовно организује настава за енглески, француски, немачки, грчки, шпански, италијански и руски.

За језике за које је веће интересовање, попут енглеског, постоје курсеви за све нивое знања, они трају 70 часова и полазнике коштају 15.000 динара.

– Без обзира на то што наша школа није чланица ниједне асоцијације или агенције, наша уверења о стеченом знању признају и државе установе, рецимо Завод за тржиште рада, а чак и поједине више школе и факултети. Наиме, ми годинама откупљујемо методе наставе и учила од Института за стране језике. Тамо се обавља и едукација професора које ангажујемо и за разлику од многих сами смо стекли углед и поверење, како код полазника тако и у наше „дипломе” – тврди Радуловић.

М. Д.

-----------------------------------------------------------

Не учимо застареле фразе

Зорица Ковачевић, из Асоцијације школа страних језика Србије, напомиње да се прецизно зна шта би полазник на крају сваког нивоа учења морао да зна. Истичући да је улога њиховог удружења да се баве контролом процеса учења, Зорица Ковачевић објашњава да су они једини који имају редовне инспекције у школама страних језика које су њихове чланице. Сумње да можда и даље учимо језичке конструкције које се у говорном језику одређеног народа више не користе, Зорица Ковачевић побија тврдећи да је данас настава модернија, са савременијим наставним материјалима, наставници пролазе разне обуке, а томе доста доприносе и књиге страних издавача које преносе ученицима језичко благо са његовог извора.

Ј. Б.