Кад се приближи крај године и наступи одбројавање пред Божић и Нову годину, све око мене поприми свечарски тон и завлада расположење грозничаве куповине. А онда се сваког јануара, кад почну да стижу рачуни на наплату, углавном сви покају и себи чврсто обећају да више неће тако. И неће - до прве прилике, наредне године. Живећи у различитим деловима света, чак и тамо где Божић пада у летњој сезони, могла сам да видим како се том празнику увек придаје велики значај. Градови су сваке године лепше декорисани, а маркетиншки магови стално смишљају неке нове « форе » које вас неодољиво маме да их купите и поклоните онима које волите.

Овде у Алзасу Божић је велики празник и велика прилика да се « заради ». Од краја новембра захуктава се у великим и малим градовима атмосфера божићних вашара, чији су « пелцер » пре још више од 400 година Немци пресадили у пограничним областима Француске. Познати су вашари у Кајзбергу, Мулузу, Колмару док је по многима највећи и најраскошнији « Крисмас маркет » у Стразбуру. Ове године Стразбур се дичи титулом европске престонице Божића, шта год да то значило.

На главном градском тргу од 28. новембра до 31. децембра, ове године чак целу седмицу дуже након католичког Божића тј. до краја календарске године, вероватно у зељи да се купцима пружи прилика да недељу дана више трошкаре, а продавцима више могућности да остваре бољу зараду у време светске економске кризе, постављене су дрвене кућице у којима се продаје и нуди све и свашта. Ту су најспосећеније тезге на којима се точи вруће вино са ароматичним зачинима, које лепо греје на нижим температурама. Не пролазе лоше ни многобројни уметници који су изнели своје рукотворине – колаче, лампе, украсе за јелке, накит, одећу, дрвене играчке итд. Прави вашар свега и свачега. Сваке године божићни маркет се одржава у знаку неке друге земље. Ове године та част је припала Русији те отуд наилазите и на штандове са традиционалним руским украсима, пићем, јелима, а долазе и бројни руски уметници и руска деца да нам дочарају како се слави Божић у православној Русији.

Цео град поприма свечанији изглед и сваке године декорације су другачије. Нови украси красе не само центар него и удаљеније делове града, а под утицајем чаролије Божића и грађани ките своје балконе са зеленим гирландама, црвеним машницама или златним лампионима, каче лутке Деда Мраза који се веру по балконским оградама, пале трепераве свеће на прозорским клупицама, или у скромнијим варијантама само окаче на прозор или врата светлосну рекламу “Срећни празници”, односно “Срећан Божић”. У време кад би сви требало да штедимо енергију и строго пазимо да исту што мање трошио, ово божићно електро расипништво је прилично ирационално. Градски оци кажу да ће се ове године упркос већем броју декорација ипак потрошити чак 30 посто мање енергије, захваљујући томе што су свуда коришћене специјалне штедљиве лампице. Хајде да им верујемо на реч…А то улично осветљење попут магије утиче и на ваше расположење, напросто се и сами боље осећате кад све око вас тако бљешти.

Најдаље је у божићном слављу ове године у Француској отишао Лион, са спектаклом “Празник светлости”, на музику Жан Мишел Жара који је иначе и рођен у Лиону. Фантастичан спектакл боја и звука који се одвија широм града уз помоћ компјутерске технике која чини чуда на великим јавним просторима - свака зграда под утицајем светлосних ефеката добија различите форме, као да гледате уживо филмове уз чаробне звуке музике. На лионској Катедрали тако гледате “уживо” како се из темеља виртуелно гради та велика катедрала, док на другим фасадама можете да гледате различите анимације, музичке спотове, сцене научне фантастике итд.

Ту су наравно и локални музиканти који на сваком прометнијем тргу у граду настоје да измаме неки “еврић” од туриста или локалног становништва. Оркестар као својевремено Бурдушеви музиканти из “La campanella”, преобучени у костиме Деда Мраза, на главном тргу Брољи ове године свирају валцере, популарне шансоне, али и наш Ђурђевдан.

У предбожићном периоду током децембра мени лично најтеже пада то што треба “одрадити” и бројне божићне ручкове са колегама и пријатељима. Треба свима изаћи у сусрет, ником се не замерити. Смисао је пре свега очување некакве традиције, у духу оног нашег веровања “ваља се”.
Сваке године открива се неки нови ресторан, проба нека нова кухиња, да не буде увек искључиво француска, односно алзашка божићна трпеза, наравно под условом да сви прихвате исти избор. 

На крају ручка следи обичај “tirer les Rois“, односно „извлачи краљ“, традиција која постоји још од 14. века у Француској. Некада се у божићни колач који се пекао од теста и разног сувог воћа, стављао и новчић « couronne », што је касније замењено са зрнцем пасуља или неке друге бобице. Током векова су се стављале и порцеланске минијатуре, а данас је то најчешће нека јефтина пластична фигурица. Сви за столом ломе по парче “краљевске“ галете и наравно само један « срећковић » постаје краљ целе свечаности јер извлачи ту фигурицу. Има и оних Француза који - будући да су раскрстили са краљевима још у току француске револуције, више воле тзв. Јелисејску галету, у коју се не ставља никаква « couronne ». 

Децембар је и месец када се одржавају велике добротворне манифестације као нпр « Telethon », када скоро сваки Француз позивом одређеног телефонског броја донира одређену суму новца у хуманитарне сврхе, углавном за болесну и хендикепирану децу. Ове године само током једне недељне емисије скупљено је преко 90 милиона еура.

Широм Француске током месеца децембра у многим супермаркетима и локалним продавницама спроводе се и акције “банка хране”, где сваки купац приликом изласка оставља по неки артикал из своје корпе – пакет тестенине, конзерву хране, флашу уља, врећицу брашна, колико ко може. На овај начин скупи се подоста хране и осталих потрепштина за сиромашне и старе. Из године у годину расте количина донираних намирница, али кажу да је то још увек недовољно, јер истовремено расте и број оних којима је помоћ неопходна.

И многи појединци се труде да неким личним примером помогну хуманитарним циљевима. Ове године једна моја колегиница се досетила да испече разне колаче и да нас све у колективу почасти. Наравно свако ко је кушао њене посластице остављао је по властитом нахођењу нешто новца у кутију, која је стајала поред колача. Тако смо за два дана скупили нешто више од 150 евра од кафенисања уз њене колаче. Одлучили смо да се новац поклони мањој локалној организацији, која пропагира борбу против рака дојке. За следећу годину музикалне колеге планирају божићни концерт, на коме ће свирати и певати традиционалне божићне песме. Биће врло интересантно, будући да нас у целој “кући” има из много земаља. Наравно, цео приход ићи ће у хуманитарне сврхе.