Ванкувер: снимак перформанса плесне групе "Аериоза" (архива АФП)

Гледам календар и размишљам. Петнаест је година да живим на Западу. Нема „западнијег“ запада од овога, јер испред мене је вода, а након тога Исток. Добежала сам тог октобра далеко, што сам даље могла, од лудила у коме се распала моја земља. Добро, да се не лажемо, остала бих ја била у Европи да је постојала нека земља која је нудила тако добре услове новим усељеницима као што је то радила Канада. Но, знајући да бих увек била грађанин другог, а богами и трећег реда, када сазнају одакле долазим, одлучила сам се на овако један драстичан корак и преселила се на други континент, на запад Запада.У Ванкувер.

Ванкувер има много зеленила и природа је јако лепа. Шуме, језера, планине, океан. Ванкувер је прелеп када не пада киша. Нажалост, киша пада осам до девет месеци годишње. Али, добро, не би било тако лепо и зелено да не пада, зар не? Мештани се поносе чињеницом да је ово једини град у коме се можете скијати и пливати у истом дану. Не знам, ја нисам покушала, али мислим да је могуће. Чињеница је да је предивно бити на планини изнад града, рецимо Cypress Mountain, само 30 минута од центра града, удисати свежи планински ваздух и полако се спуштати ски стазом а доле, испред вас, Ванкувер као на длану и сунце које се огледа у Пацифику пре него што урони у њега.

Али, не може се живети само од лепоте, мора и да се ради. Кренем ја да тражим посао. Обзиром да сам дошла са течним знањем енглеског језика, проблем није представљао енглески него кинески језик. Да, добро сте прочитали. Не, чак ни француски, него кинески. Елем, тих година у Канаду су долазиле десетине или чак стотине хиљада богатих Кинеза из Хонг Конга и Тајвана, који су се плашили да ће изгубити богатство када их преузме Кина. Тако су они долазили са огромним сумама новца, куповали некретнине (што је довело до великог скока цена) и канадске компаније су почеле да трче за њима, желећи их за своје клијенте, што је ваљда и нормално. Ванкувер се и због њих популарно у сленгу зове „Хонгкувер“

Е, сада се ту појављујем ја, онако још збуњена, и покушавам да смислим шта бих то волела да радим, обзиром да је мој посао у Београду био уско везан за те просторе и није био преносив овамо. Када сам решила да се преселим у Ванкувер била сам спремна да почнем од нуле и то ми није представљало проблем. А пошто сам одувек волела да путујем, направим ја резиме, истакнем и неколико језика које сам говорила (не, не ради се о српском ,хрватском и босанском) и заређам по авио- компанијама. Смислила сам да би било добро да почнем као службеник на шалтеру, па да се полако пењем на неку бољу позицију, а све то уз добре бенефиције и бесплатне летове по свету.

И тако, кренем ја да тражим посао гледају они мој резиме, климају главом, коментаришу како је импресиван, лепо, одлично. Порадујем се ја, осмехујем се са надом, тек чујем питање:

-Све је ово сјајно али нисте написали да ли говорите и мандарин?

- Не – осмехнем се ја.

- Ахаа, а онда кантониз? – госпођа из персоналног наставља а ја одмахујем главом.

- Можда јапански, онда? – са надом ме пита.

Ту се ја већ љутнем, и дође ми да је продрмам. Већ сам написала које језике говорим, зар три језика поред енглеског нису довољна?

Углавном, захвали се мени госпођа и рече да јој је јако жао али да они тренутно траже људе са знањем неког од поменутих језика. Захвалим се и ја и пођем даље. И свугде буде иста прича.

Након треће одбијенице, ухватио ме јед..

- Чекајте мало- помислим ја – ја сам била убеђена да сам аплицирала у канадској амбасади у Кнеза Милоша, а не у кинеској, на Новом Београду. Мене је друштво зезало да ћу морати да учим француски, који ми некако никада није ишао. Нисам никако могла да изговорим како треба одређене гласове, а и граматика је потешка. Али, ја сам била спремна да због боравка у Канади учим француски без проблема, а сада се испоставило да ми је потребан кинески. Не, на то већ не пристајем.

....

И за крај, мала локална занимљивост. У последњих десетак година је склопљен повећи број бракова наших мушкараца са Кинескињама и Филипинкама. Обрнутих примера нема и иначе нисам видела више од једног или два пара где су Кинези са белим женама…Наши су се поделили у два табора, за и против тих снајки из Азије и тема је сјајан повод за дискусије.... Толико за овај пут, поздрав из Хонгкувера!