Мој живот у иностранству
Тамо и овде
Наранџасте ципеле
Код физиотерапеута сам. Не обичног. Необичног. На брошури о рефлекс-сунчаној терапији пише да се та врста терапије заснива на идеји да је сваки орган и део тела у спрези са неком тачком (зоном) на рукама или ногама.
Ево ме ту, у ординацији, лежим заваљена у удобној столици, док физиотерапеут помно проучава моја стопала већ шести минут. Зачудо, није ми непријатно. Већ сам јој на почетку сеансе рекла да имам ружнија стопала и од Уме Турман, да су моји криви прсти и чукљеви резултат дугогодишњег ношења мањег броја ципела. Наиме, убеђена сам да већина наших људи и дан данас носи мањи број ципела него што би требали.
У књизи Србија (опис земље, народа и државе) у поглављу “Телесне особине народа” професор Владимир Карић описује тип љепоте код Срба:
“На црномањасте се гледа у Србији као на тип лепоте. Народне наше песме, опевавајући лепоту помињу вазда бело лице и црне очи, црне обрве и трепавице и мрке брке”.
Овом опису из 1887. године могла бих само додати и - мала стопала.
Зашто би иначе љyди из моје околине приликом куповине нових ципела обавезно куповали и фластере у првој апотеци?
Кад сам се преселила у Холандију радознало сам посматрала нови свет око себе. Западњаци су одавно научили неке лекције. Ако се човек може посматрати као јединство духа и тела, они су се побринули да њихово тело буде “мера свих ствари”. Можеш их видети у ципелама које клепећу иза њих, сандалама које носе на спортске чарапе, све је некако лежерно и у исти мах ружно за видети.
Ми чак и код бирања одеће имамо тај мазохистички приступ, правимо исте грешке:
“Нема везе што су ми панталоне малчице тесне, намеравам да смршам.”
Или:
“Па јакну ионако не мислим да закопчавам.”
Већина Холанђана не прати модне токове већ линије свог тела. Бар сам ту лекцију овде научила.
Прешла сам са магичног броја ципела 39 на 41. Можда није дамски, али је удобније. Идемо даље.
Последњи коментари
odlican tekst.nastavite da pisete... ne mislim da zapad ne prati modu, jednostavno zapadnjacka moda ide skladu sa razvojem drustva, razvijenija je,da ne kazem kultivisanija za razliku od one u srbiji...ali valjda cemo se i mi nekad kultivisati i smanjiti komplekse svih vrsta.
Drage moje, zivim na zapadu 4. godine i shvatila sam da stil zena na zapadu je "kezual i raznovrstan" nosi sta ko hoce i kad hoce i niko se posebno ni za kim ne okrece. Samo u nasoj Srbiji se vodi stroga racuna sta je "in" a to da li ima sta da se pojede i ostalo to je manje vazno !!!???
Ne napadajte autorku, niti je lepo, niti je bilo ko sasvim u pravu! Stopalo se s godinama starosti pomalo spusta(slabljenje misica), samim tim i siri, znaci da svakom kasnije trebaju vece cipele nego u mladosti! I u pravu je autorka da se Srbi, a posebno Srpkinje, trude da im cipele stoje kao carape, sto je naravno nemoguce, ali mnogi i dalje uporno pokusavaju. To su verovatno oni sto su u detinjstvu nasledjivali obucu od starijih, pa kako ispadne! O "obavezi" da se nose visoke stikle, cak i na cizmama u kojima se ide po snegu, da i ne govorim! Sve je to pitanje para(kad moze da se kupi samo jedan par cizama u dve godine, npr.)ali i nase, uglavnom, "istocnjacke" kulture i predstave o tome sta je lepo i kako bi trebalo da se izgleda. Tu spada i svakodnevno sminkanje i obavezan nakit u svako doba dana i noci, ali i "ideal malog stopala" koji autorka pominje. Mene su i rodjeni ukucani oduvek ismejavali sto kupim, po njima, prevelike cipele. Ali ako u njima odmah ne mogu da provedem ceo dan - ne trebaju mi. Sad su i oni shvatili da se stopalo i u toku samog dana "menja", uostalom, kao npr. i sirina struka! Poseban teror su ne samo male, nego i simi-cipele i malo blaze varijante od simika kakve se nose vec decenijama. A cipele su vazne, jer se bez njih ne moze daleko stici! I u snu nam se cesto javlja neka simbolika vezana za njih, pa tako: ako sanjate da hodate u prevelikim cipelama, znaci da imate jos mnogo potencijala, ali i hitnih potreba da se razvijate-menjate. Ako su premale, znaci da vas neko ili nesto, a mozda i vi sami sebe, ozbiljno frustrira-ugrozava. Ici bos uglavnom oznacava neku veliku bedu, cesto se sanja kad nam neko blizak, ne daj Boze, umre! Molila bih autorku da nam opise i sta je na kraju bilo kod tog fizioterapeuta, jer i sama duboko verujem da u toj teoriji o povezanosti odredjenih tacaka na dlanovima, stopalima i usnoj skoljci s unutrasnjim organima ima mnogo istine! Hvala na dobrom prilogu i pozdrav svima!