Мој живот у иностранству

Панчо Виља из равнице

Карактеристично поткресано дрвеће у центру града Леон, Мексико (фото сајт града)

Сунчани дани током целе године, прелепе старе цркве, паркови и тргови, насмејани људи увек спремни да вам изађу у сусрет и мирис такоса који се са улице полако увлачи кроз прозор, то су ствари које ме асоцирају на Мексико.

Живети у овој земљи далеко иза седам мора је прави доживљај, спој културе, музике и језика вам обузима сва чула.

Сасвим случајно живот ме је нанео овамо. Сећам се мојих првих дана у Мексику, нисам знао пуно, имао сам једну, испоставило се потпуно погрешну, идеју о овој земљи.

Посао којим се бавим ми омугућава да преко интернета радим са било којег места на свету, тако да сам могао да путујем и радим у исто време. На позив дугогодишњих пријатеља пошао сам да посетим Мексико и нисам ни слутио да ћу на крају ту одлучити да останем.

Бојао сам се да ће ми бити тешко да будем сам, далеко од породице и пријатеља али сам убрзо схватио да није тако!

Мексиканци су изузетно пријатни, друштвени и увек спремни за причу и шалу, што је сушта супротност у односу на искуства која носим из других земаља. Веома су религиозни што се може видети на сваком кораку, радни су и веома сналажљиви; лоша је велика класна подела између богатих и сиромашних и то што је свима веома битна боја коже, тј.раса. Имао сам срећу да упознам породице Аренас и Ривера које су ме прихватиле оберучке као неког свог.

Предиван је осећај када чујете да вас неко зове сине или брате, када су ваши рођендани пуни драгих насмејаних лица или када вас на столу чека омиљено јело, јер домаћини знају шта највише волите. Тек после свега тога иако далеко од своје куће схватите да нисте сами и да сте нашли себи нови дом.

Леóн де лос Алдама, град од скоро два милиона становника, налази се у држави Гуанахуато у самом центру Мексика. Због надморске висине од 1815м немамо велике врућине и стиче се утисак да током целе године имамо пролеће, док током зимских месеци дневна температура варира између 22 и 27степени Целзијуса. Леóн, град који је ушушкан околним брдима је једним делом модеран али у њему не доминирају високе зграде него широке улице пуне разнобојних кућа са лепо поткресаним дрвећем.

Поред трга "El Arco de la Calsada" је и парк "Explora" у коме доминира језеро окружено палмама, пуно рибе, гусака и патака а около непрегледни травњаци на које људи често седну да се одморе и уживају. Град је познат по предметима израђеним од коже, при чему имамо четврт "Zona piel" у којој се налази на стотине радионица и продавница у којима можете купити све могуће кожне производе.

Недалеко од свега тога је и стари центар града "Centro Histórico" једно од мојих омиљених места којим доминира градска кућа и дрвеће ошишано у облику печурке. Ако којим случајем кренете ван града према северу у близини ћете наићи на град Гуанахуато који се налази високо у брдима и који је од изузетне историјске важности за ову земљу. Када закорачите по први пут у уске кривудаве улице овог градића мислићете да је време стало и да се можда налазите у неком филму.

Препун је старих цркава, тргова и зграда урађених у колонијалном стилу који се налазе под заштитом државе.

Бићете очарани разним ресторанима из којих допиру прелепи мириси традиционално припремљених јела или можда богатим културним садржајима по којима је овај град познат. Даље, према северу преко огромних планина Chihuahue видећете непрегледну Сонора пустињу и песак докле вам поглед досеже.

На другој страни према истоку у држави Quintana Roo су дугачке плаже Канкуна покривене белим песком који је као прах и запљуснуте тиркизним карипским морем. Ако желите да ту проведете који дан обавезно морате обићи и Chichen itzu, старе мајанске пирамиде које се налазе у срцу мангрове шуме.

Онда наставите према југу и држави Chiapas, којом доминира огромна прашума која је дом јагуарима, мајмунима и осталим ретким животињским и биљним врстама.

Наравно, није све сјајно у Мексику, од како је председник објавио рат криминалним бандама десиле су неке ружне ствари, мада све то не утиче на нас обичне грађане, који верујемо да ће свему томе брзо доћи крај. Мексико граби крупним корацима напред: у последњих 20 година толико се напредовало и изградило да је просто невероватно да је ово до недавно била земља са огромном инфлацијом, великим сиромаштвом и непредвидивом будућношћу.

Научио сам да волим ову земљу исто као и моју Србију, не осећам носталгију јер било да сам у Србији или у Мексику ја се осећам као код куће. И док са мојим Мексиканцима испијам текилу уз звуке маријачија позивам вас да ако вам се икада укаже прилика, обавезно посетите Мексико.

Борис Шијачки, Леон де лос Алдамас, Мексико
објављено: 08.01.2012.

Последњи коментари

Boris Sijacki | 02/03/2012 20:08

@Marco Polo Mislim da ne bi trebalo da vas cudi moj pas. Lola je doberman star godinu dana kao dvomesecno kuce je spasena sa ulice. Lola je dobila i brata jer nedavno sam spasao patuljastog snautsera kome je bila slomljena noga i koji je imao 2 tesko inficirane rane, Posle mnogo muke uspeo sam da ga spasim i sada sa mnogo radosti uziva u Lolinom drustvu. Da ne zaboravim Maza i Panco su dva macka koja su takodje spasena pre 2 godine sa ulice, ne zalim pare kada treba da se pomogne nekoj zivotinji ili coveku. inace nikada ne bi kupio kucnog ljubimca u nameri da ga koristim kao svoju zastitu ili zastrasivanje cak nikada necu ni kupiti ljubimca jer ima toliko napustenih zivotinja kojima treba pomoci...

Marco Polo | 03/03/2012 00:13

@ Boris Sijacki, postoji izreka, ko voli/postuje zivotinje, on voli/postuje i ljude, svaka Vam cast. Pre odlaska u moju novu domovinu, ziveo sam u Istri, imao sam starog(samo ime ) belgiskog ovcara, potpuno crnog ovcarskog psa, Moja tadasnja devojka i kasnija supruga se grdno uplasila kada je videla tolikog psa. Na moje reci da nije opasan, da obozava decu, etc, je odgovorila; da to je mozda tako, samo zasto me zagleda kao da sam biftek ili slatkis. Posle pet godina boravka u Nemackoj naleteo sam slucajno na ulici koji je vodio isto takvog psa. Mahinalno sam pomilovao psa po glavi, vlasnik je bio malo zabrinut ali kada je video da pas mase repom bio je zadovoljan. Pas je bio takoreci blizanac, cak sa istom malom belom tackom ispod repa. Popricali smo malo o psima i on mi rece da je psa kupio u Jugoslaviji, u mestu X u Istri kod jednog uzgajivaca. To je bio mladji brat mog Kastora, koga sam pred odlazak poklonio miliciji iz straha da ne padne u lose ruke.

Branko Pjanic | 03/05/2012 03:23

Borise, samo naprijed! mex je divan! ovdje u DF vec ima fino malo drustvance nas sa balkana pa se javite ako ste u okolini!