Одлазећи у иностранство удаљавамо се од својих најближих, од нама битних људи, од нашег града, од неких планова. Нешто што смо планирали морамо одложити за касније, неке жеље које су у Србији биле реалне сада су неостварљиве.

Све то остављамо а са собом носимо, поред гардеробе и личних ствари своје бројне навике. Неке навике су добре неке лоше, неке се мењају неке остају. Сви смо навикли на неку храну, свако нешто воли да једе. Имамо бар по неколико омиљених јела.

Кад почнемо причу о храни на коју смо навикли одмах спомињемо ајвар, кајмак, паприке у павлаци, плазму... Све то недостаје али нису то јела без замене. Нису замене на нивоу оригиналног, али неке мање неке више успевају да нам помогну. С друге стране бројна јела која смо у Србији редовно јели спремају се и овде али на други начин, а начин спремања учини их потпуно другачијим. Све салате које се спремају за зимницу у Русији су много другачије, зато што они додају шећер. Друга врста салата су оне које нису додатак јелу већ јела.У њих се додаје свеже или сушено воће. На пример димњена пилетина са мајонезом и и свежим анансом за Русе посластица, а за мене је боље да останем гладан.

Решење нисмо дуго тражили, оно се само наметнуло. Морали смо да почнемо више времена да проводимо у кухињи, и да сами себи спремамо. Једна колегиница је незадовољна дебелим корама за питу (више личе на тортиљу) одлучила да сама почне да развлачи тесто.

Ја сам научио прво да киселим купус, а потом и да спремам сарме. Руске колеге сам угостио киселим купусом, а они су ме питали зашто је морало толико са толико сирћета. Кад сам објаснио да сирћета нема предложили су да додам мало шећера. Нисам их послушао.

Блини са кавијаром

Палачинке су у Русији популарније него у Србији. Кад треба определити чиме да их пунимо ја инсистирам на еурокрему са плазмом (који сам донео из Србије). Моја жена каже да неће да квари укус палачинки и она их једе са џемом и или само с павлаком. После извесног времена, сагласили смо се да су најлепши са творогом у коме је сушено воће.

Шта је творог? Творог је млечни производ који се добија тако што се из киселог млека удаљи сурутка. Тај производ је основ из кога се праве десетине других млечних производа. Руси једу и обичан творог тако што га засладе џемом или варењем (оним што се у Србији зове слатко).

У односу на Србију избор хлеба, посебно црног у Русији је много већи. У већим хипермаркетима изложено је више десетина врста хлеба. Сваки је упакован и на паковању је обавезно уписан датум производње. Избор рибе је такође много већи по цени доступнији обичном купцу. Посебно се то односи на лосос (сјомгу и фарељ). У Србији се у неким хипермаркетима продаје лосос увезен из Русије, али цена многима не дозвољава да га пробају. У Русији је велики избор икре, која нама практично није ни потребан, јер Срби углавном је не једу.

Оно што је много другачије у односу на Србију то је избор чаја и навика људи да га пију. Камилица, нана, жалфија... не сматрају се чајем. Тосу лековите траве и продају се углавном у апотекама. Чајеви су црни и зелени. У већим хипермаркетима може се наћи и бели. Различити произвођачи, различито их комбинују са листовима или цветовима неких биљака са кором лимуна или поморанџе или им просто додају арому неког воћа. Све те комбинације имају за резултат огроман асортиман укусног чаја.

У Русији сам много јео лосос, спремљен на много начина, као и много слаткиша на бази творога, али оно што бих морао да издвојим то је кувана хељда (греча, гречка).

Шта је то хељда? Хељда је житарица, пореклом из Кине, стара преко хиљаду година. У четрнаестом веку монголски освајачи пренели су је у Европу. Посебно је заступљена у Русији. У неким подручјима Индије гаји се и као вишегодишња биљка. У Србији се као и у Русији гаји као једногодишња биљка, житарица дугог дана.

Не желим рећи да је хељда укуснија од меса лососа или од било ког специјалитета из меса. Просто њен укус ми одговара, и обично једем кувану хељду која је помешана са издинстаним црним луком и шаргарепом. Добра је комбинација и са динстаним месом, са павлаком и са сиром.
То јело у Србији никад нисам пробао, а сада га са задовољством једем бар два пута недељно.
Важно је поменути да хељда има бројна лековита својства. Смањује концентрацију шећера и масноћа у крви, што доприноси смањењу холестерола, такође доприноси смањењу високог крвног притиска. Такође спада у медоносну биљку. Двадесет дана након ницања почиње да цвета и цветање траје око четрдесет дана.

Мед од хељде има предност у односу на шумски и ливадски мед (изузев сунцокрета) у антиоксидантским својствима. Пошто сам се у Србији задржао око годину дана покушавао сам да нађем хељду, али безуспешно, један пријатељ ми је два пута доносио хељду из Бугарске.
Кад сам се вратио у Русију сазнао сам да се хељда ипак продаје у Меркатору.