Meni

Moj život u inostranstvu

Ufa - prestonica Baškortostana

Grb Baškortostana

Na padinama južnog Urala prostire se Baškotorstan, republika Ruske federacije. Naziv je dobila po matičnom baškirskom narodu.

Baškiri su turkijski narod i govore baškirskim jezikom koji je takođe iz porodice turkijskih jezika. Područje današnjeg Baškortostana nekada je bila „ Velika Hungrija“ zavičaj današnjeg mađarskog naroda.

Islam je prodro među Baškire u desetom veku, a tokom mongolske vladavine (od dvadesetih godina 13.veka do sredine 16 veka) postao je dominantna religija.

Krajem 16.veka Ivan Grozni je zauzevši Kazanj (prestonicu susednog Tatarstana) pozvao baškirski narod da se prisajedini Rusiji. On im je garantovao pravo na lokalnu vlast, pravo na muslimansku veru, i pravo na zemlju (na koju se plaćao određeni porez).

Baškiri su se obavezali da će ratovati u sastavu ruske vojske. Posle Ivana Groznog, tokom 17. i 18. veka bilo je više Baškirskih ustanaka. Oni su se završavali tako što su Baškirima potvrđivana ona prava koja im je obećao Ivan Grozni. Poslednji ustanak predstavlja učešće u ustanku Jemeljana Pugačova (1773-1775) protiv Katarine Velike. Bio je to socijalni, a ne nacionalni ustanak. Ujedno ustanak mnogo širih razmera. Jedan od vođa ustanka bio je Salavat Julajev, danas zaštitni znak i simbol Baškortostana i baškirskog naroda. Nacionalni heroj koji je poznat i kao pesnik, njegove pesme su među retkim delima Baškirske literature iz tog perioda.

Pored Rusa i Baškira u Ufi (i Baškotorstanu uopšte) žive i Tatari, to su tri dominantna naroda ostalih je mnogo manje.

Zajedništvo ovih naroda traje preko četristo godina, u balkanskim očima ogromnih 400 godina. Zajedno su ovi narodi preživeli ratove, revolucije, diktatore...

Iako nisam dugo u Ufi, uzeću sebi za pravo da kažem da su razlike među njima u senci sličnosti, sporedno je u senci glavnog. Neko je jedne, neko je druge vere, ali uvažavanje je obostrano.

Rat protiv Religije nije zaobišao ni Ufu. Mnogo je svetinja srušeno, i mnoge su zauvek srušene. Njihove lokacije zauzeli su drugi takođe važni objekti. „Monument družbi“, spomenik koji simboliše jedinstvo ruskog i baškirskog naroda podignut je na temeljima crkve Svete Trojice.
Na mestu gde se nalazio hram Hristova Vaskrsenja sada se nalazi Baškirsko dramsko pozorište.
Može li se osporiti značaj „Monumenta družbi“ ili značaj dramskog pozorišta?Treba li ih uopšte osporavati? Mogu li se osporiti njihove lokacije? Može li se bilo kakvim ciljem opravdati rušenje spomenika koji simbolizuje nešto što treba podsticati, produžiti, nastaviti? Zašto rušiti? Zašto je za izgradnju novog sveta rušen stari svet?

Pripadnici muslimanske vere takođe su osetili strahote rata protiv religije. Hakimovska džamija zatvorena je 1930. godine a zatim je u njoj otvorena škola za borbu protiv nepismenosti. Ukinuta je muslimanska opština.

Jedina sinagoga u gradu je pretvorena u klub NKVD (Narodni komesarijat unutrašnjih poslova).

Predugačak je spisak srušenih, hramova, spisak nevinih žrtava, palih samo zato što su stajali pored puta kojim su išli utopijom zatrovani ljudi. Iako nisu stajali na putu, smetali su, smetalo je njihovo prisustvo. Smetali su i svi oni koji su bili u crkvama i džamijama. Mnogo je sveštenika i pobijeno i bez osnova uhapšeno i poslato u neki od brojnih logora.

Ipak posebno me je zaprepastilo kad sam saznao da je u jednom od pozorišta u Ufi, davana predstava (zvala se „Pop i radnik“) u kojoj radnik proleterskim čekićem sveštenika udara po glavi.

Cilj je opravdavao sva sredstva, a nasilje je bilo ne samo sredstvo, već normalan metod za borbu protiv onih koji predstavljaju stari svet koji treba srušiti.

U svakom ratu neko preživi, preživela je Prva saborna džamija, preživele su neke crkve. To su preživeli heroji.

Crkva svetog Spasa nerukotvornava obraza (Spaskaja cerkov), izgrađena je 1779. godine a zatvorena 1929. - nisu je rušili, ali nije održavana, nije bila u službi vernika. Vernicima je vraćena tek 2004. godine. Sada postoje realne inicijative da se renovira i da joj se vrati sjaj koji je nekad imala. Što je najvažnije sačuvala je svoje mesto.

Nakon pobede stvarnosti nad nerealnim i naopakim svetom na brojnim lokacijama izgrađene su pravoslavne crkve (Crkva Rođenja presvete bogorodice Hram Kirila i Metodija), džamije (Lala Tjuljpan), izgrađena je nova sinagoga i svaki od tih hramova na slici grada zauzima svoje mesto.

Većina novih hramova, predstavlja vaskrsnuće starih. Iako nečim podsećaju na svoje predke svaki je u novom stilu. Upečatljivi su i grad je sa njima lepši. Gradu je vraćeno ono što mu je oteto. Ipak ostaje žal za onim čega nema a moralo je biti sačuvano. Novo je novo, staro je neponovljivo.

Vlasnik stana u kome živim baškirske je nacionalnosti. Žena mu je takođe Baškirka. Pre nekoliko dana bili su moji gosti. Pričali smo o Ufi, o razlikama između baškirskog i tatarskog naroda, o specijalitetima baškirske kuhinje. Govorili su da gube identitet i da im je mentalitet skoro isti kao kod Rusa. Divili su se mojoj ženi (Ruskinji) jer je deset meseci živela u Evropi. Oni maštaju da emigriraju u neku Evropsku zemlju, najviše bi želeli u Španiju.

Odmah sam se setio da sam i ja nekad maštao da u vreme zime otputujem u neku toplu zemlju, jer ne volim zimu koja je u Srbiji mnogo hladna. Naravno bio sam dečak i klima mi je bila mnogo važna, a toplo volim i sad, ali drugi ciljevi i okolnosti svako razmišljanje o klimi ostavljaju po strani.

Moja žena im je govorila o izobilju ukusnog voća u Srbiji, o prelepoj klimi, o Beogradu, o Savi i Dunavu. Ja sam se uključivao u razgovor koliko da dopunim ženinu priču o Srbiji, ali i da ostavim utisak prijatnog domaćina.

Nijednom nisam pomenuo probleme zbog kojih sam otišao iz Srbije, probleme koji bi pokvarili njihovo raspoloženje, a možda i razbili iluziju o preseljavanju u neku topliju zemlju. Nisam spominjao ni razlike između geografske Evrope i one Evrope koja simbolizuje neke norme i neke standarde (uključujući i životni standard) o kojima sanjamo svi mi koji smo rođeni u socijalizmu.

Goran Antonić, Rusija
objavljeno: 03.01.2012.

Poslednji komentari

Dragana Rosic | 08/02/2012 21:51

Divno,samo Vi pisite,a ja cu da uzivam citajuci,stvarnoiz Vaseg teksta ,kao i komentara citaoca moze mnogo da se sazna,hvala i pozdrav svima.

C . Bgd. C. Bgd. | 05/03/2012 23:55

Kad bi Srbija, bar bila slicna, Austriji ili Svajcarskoj?
Gde bi nam bio kraj? Koji bi nam bio sledeci potez?

Đorđe Solarov | 29/01/2013 13:28

Igrom slučaja zabavljam se sa devojkom iz Ufe i sad cemo se venčati. Bio sam tamo 2011. godine i bilo mi je lepo, ali nisam ostao dovoljno dugo da vidim bolje kakve su tamo okolnosti za posao i za život stranca tamo. Ona je u Srbiji kod mene već više od pola godine zato što imam stalan posao. Ozbiljno razmišljam da napustim posao i da odemo tamo. Sada me zanima kakva je situacija sa strancima tamo za posao? Koliko je teško naći normalan posao i neki normalan život. Hvala.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije