Баштенске колоније – срце велеграда

Баштенске колоније постоје више од 150 година у великим европским, америчким и канадским градовима. Кад авионом слећете на ове градске аеродроме, погледе привуку квартови сређених мини башти и „кућица у цвећу” из филмова. Али, има их и у зимском (застакљеном) облику.

Гарден-колоније имају економску, еколошку, забавну и друге сврхе у милионским градовима. Сређене су и плац у њима се издаје на конкурсу. Становништво слабије социјалне моћи у њима може да производи воће, поврће и разне лековите биљке за сопствену кухињу, али и за продају којом обезбеђује породици сигурност, објашњава за „Моју кућу” француска архитекта-пејзажиста и сликар Лори Конијам.

Међутим, мала дворишта у колонијама могу да служе и за узгајање ретког биља, за отварање клубова, за подучавање младих пословима али и за рекреирање припадника трећег доба послом и дружењем..

Зелене колоније у светским градовима имају и по стотину парцела, на просторима од 70 до 1.500 квадрата. Најчешће припадају градским властима и изнајмљују се на одређени период, организоване су и постоји „баштенски ред” који мора да поштује сваки њихов станар.

Како још каже Лори Конијам, по истом принципу организације баштенских парцела настали су и неки од чувених паркова у Паризу и другим светским градовима. Урбане баште су сређене, функционалне али и декоративно искоришћене. На тај начин се уређују и мање градске парцеле до 50 квадрата, на којима је, рецимо, симпатично видети бокор живописног цвећа засађеног у преврнутој гајби…

По речима Наде Јаџић, члана Удружења подмлатка пејзажне архитектуре, колонијама управља обично управни одбор у ком учествују и представници локалних власти и баштенски станари. Они, при том, морају да се држе пријављених и утврђених активности на њиховим парцелама. Грађани сами одлучују које су им активности битне, али се проверава које су дозвољене, рецимо, да ли је у баштама у питању дозвољени узгој биљака. Станари колонија планирају заједно сајмове, колоније, састанке…Воде рачуна о организовању паркинга, прилаза и инфраструктуре. Постоје и заједничке парцеле, углавном и зграда за састанке, а колонија башти има и радно време.

– Осим што хуманизују међуљудске односе у отуђеним велеградима, ове колоније чувају и квалитет животне средине. Често, и квалитет заједничког породичног времена, јер најчешће целе породице обрађују башту. Организују се и хуманитарне активности и у неким парцелама оснивају сигурне и друге куће које упошљавају угрожене што им је истовремено и радна терапија и зарада, каже Јаџић.

Биљана Гламочић из Секретаријата за за заштиту животне средине Београда, групи младих архитеката који желе да код нас врате традицију уређења башти и слободних простора саветује да општинама понуде предлоге и пројекте и контактирају са саветима за животну средину на тим територијама. Ратне година и криза занемарили су праксу која Србији није непозната и треба је само оживети, сматрају саговорници.