Još su Džek London i Herman Melvil, veliki romanopisci, nakon  putovanja po Pacifiku pisali o načinu života na ostrvima u južnim širinama. Tada se establišment Londona zgražavao nad crtežima stanovnika ostrva širom Tihog okeana koji žive na očigled čitave zajednice. Kuće tropa, za šok, salonskog Londona srednjeg veka, bile su sa sve četiri strane sveta otvorene za sveži morski povetarac.

Lahore koji odnose vrućinu ali donose svež, mirisan vazduh sa mora, prepun joda i čestica soli koji su blagotvorno delovali na svakodnevni život ostrvljana, potomstvo ali i budili znatiželjne poglede.

Novi Hebridi, Borneo, Arhipelag Tuamoto, Havaji, ili bilo koje drugo ostrvo na ovom ogromnom prostranstvu imali su zajedničku crtu a to je život na otvorenom. Tako je rođena, vek kasnije, čitava filozofija stanovanja mondenskog sveta Nice, Kana ili drugih pripadnika haj klas sa Kaprija i švajcarskih jezera. Filozofija života na nameštenim terasama gde je dnevna soba preseljena na pokrivene, senovite i prijatne delove kuće.

Sunčana i topla Kalifornija je modu zvezda pretočila u stil života pa se industrija nekada baštenskog nameštaja, pomalo grubog, preorijentisala na izradu udobnih dvoseda, troseda, fotelja, ljuljaški, otpornih na atmosferske neprilike.

Kada je sve prepuno jastuka čitav sparni letnji dan može da se uživa na blagom povetarcu i zaboravi na tropske vrućine koje sve više pogađaju i naše geografske širine. Nije potrebno da imate pozamašne bankovne račune  da bi u sparnim letnjim danima uživali na otvorenom a zaklonjeni od ubitačnog sunca. Terasa je dovoljan preduslov da uz malo mašte i inventivnosti sve to i vi napravite, sa suncobranom ili običnim gredama preko kojih možete da nabacite impregniranu tkaninu koja će da štiti od sunca.

Uz premeštanje starog, prethodno presvučenog dvoseda i fotelje koja je pravila gužvu na tavanu ili garaži, uz par saksija palmi, tuja, filadendrona ili fikusa napraviće doživljaj kao da ste, ako ne u Polineziji, onda bar na terasi uz reku ili more. Produžni kabl i zaboravljeni stalak pomoći će da postavite televizor na terasu. Uz kaficu, voće na stočiću, omiljenu knjigu potpuno ćete se oporaviti od gužvi u prevozu, vrućine i zahtevnog šefa.

Ako su noći tople i blage prespavajte na terasi i videćete zašto u Polineziji ima najmanje smrti od bolesti modernog doba i brzog života – infarkta i stresa.

Ištvan Dekanj