U srpskoj svadbarskoj praksi običaj je da spavaću sobu kupe roditelji – najčešće, mladini. Kao deo miraza „soba sa pridevom” neretko je i povod razmirica između bračnih drugova, posebno onda kada se potegne pitanje koliko je ko uložio i doprineo u bračnu zajednicu. Ove klasične sobe koje i danas možemo da vidimo u mnogim domovima, sastoje se, uz male razlike, iz nekoliko praktičnih delova: krevet suvereno dominira jer zauzima, gotovo, polovinu sobe, dok se na preostalom slobodnom prostoru tiskaju istovetni garderoberi – popularno, s pravom, nazvani „blizanci” – koji često „opkoračuju” bračni krevet, identični „noćni” stočići i sto sa ogledalom za damu. Boje ovih komada variraju u malom rasponu – od tamne do svetlosmeđe. Ponekad izbor padne na crni ili beli nameštaj. Mladin ukus prepoznaje se, jedino, na zavesama ili tepihu. A i tu su joj ruke prilično „vezane”.

Današnji mladenci izborili su se za to da sami uređuju životni prostor. Najhrabriji među njima kreativnost iskazuju izborom boja zidova i nameštaja koji se, često, „protivi” ukusu roditelja, a ponekad i ukusu jednog od partnera. Neki se odlučuju i za baldahin koji daje romantičnu i nežnu notu bračnom krevetu.

Baldahin, izvorno naziv za svilu iz Bagdada, koju su u srednjem veku nazivali baldak, postao je sinonim za zavesu koja obavija krevet. U početku je ovaj zastor imao praktičnu svrhu – za vreme letnjih vrućina štitio je od komaraca i ostalih insekata. Ali, vremenom je stekao estetsku ulogu i postao simbol poštovanja i visokog položaja. Tako je krevet francuskog kralja Luja XIV imao nekoliko slojeva zavesa, dok je njegov naslednik poželeo i dodatne ukrase – trake, kićanke i pletenice.

U sedamnaestom veku baldahini su izrađivani od damasta – svilene ili platnene tkanine sa cvetovima. Danas se koristi čitava „paleta” materijala – svila, saten, lagani pamuk, markizet (koji je, možda, najzahvalniji jer ne mora da se pegla, lako se održava, a i cena mu je pristupačna).

Boja tkanine za baldahin zavisi od ukusa oba partnera ali i od kolorita ostalih pojedinosti u sobi. Crvenu mnogi smatraju bojom ljubavi jer podstiče želju i strast, međutim, ova boja budi i agresivnost pa se zbog toga ne preporučuje osobama koje su sklone takvom raspoloženju. Stručnjaci savetuju da treba izbegavati belu i sivu jer mogu proizvesti neželjeni efekat, kao preterano „anemične” boje. Žuta iritira oči i može da proizvede nervozu. Muškarcima se, obično, ne dopada ružičasta koju smatraju „ženskom” bojom. Osećaj lagodnosti donose plava kao i zelena koju povezuju sa plodnošću i brakom zbog čega je stekla status „intimne” boje. Preporučuje se i ljubičasta koja u sebi sadrži stabilnost plave i energiju crvene. Osim toga, simbol je kreativnosti i elegancije. Smatra se da ova boja deluje umirujuće pa se ispod „ljubičastog neba” može i meditirati. Boju baldahina možete „ukomponovati” sa bojom svetiljke, ormarića, slike ili nekog drugog predmeta u okruženju.

Možda se ispod „vazdušastog oreola” neće čuti priče o Aladinu i čarobnoj lampi, Sinbadu moreplovcu ili Ali-babi i 40 razbojnika, ali čini se da baldahin ima moć „Aladinove lampe” pa će stvoriti atmosferu iz „1001 noći”...