Danas u veterinarskoj praksi ima dosta kvalitetnih vakcina protiv zaraznih bolesti pasa (besnila, štenećaka, parvoviroze, hepatitisa i leptospiroze ...).Vakcinisanjem određenom vakcinom postiže se zaštita protiv tih bolesti.

Protiv besnila vakcinisanje je zakonski obavezno i vrši se jednom godišnje. Obavezno se vakcinišu psi stariji od četiri meseca bez obzira na pol i rasu i obavezno je obeležavanje pasa .

Svaki pas koji je vakcinisan i obeležen dobija pasoš i biva evidentiran u centralnu bazu podataka sa imenom, prezimenom i adresom vlasnika. Vakcinisanje pasa ( i mačaka ) protiv besnila je od neprocenivevažnosti za zaštitu zdravlja životinja, kao i ljudi.

Vakcinisanje pasa protiv drugih zaraznih bolesti nije zakonski obavezno, ali je korisno u sprečavanju širenja tih bolesti i olakšava njihovo eventualno lečenje. Štenad se vakcinišu prvi put

između šeste i osme nedelje života. Revakcinacija se vrši četiri nedelje nakon vakcinacije. Dve nedelje je dovoljno da organizam stvori antitela i tek tada štene može da se izvodi napolje. Busterizacija je treća vakcinacija koja se sprovodi da bi se broj antitela podigao na zavidniji nivo a samim tim i otpornost organizma prema tim bolestima. Vakcinacijom se postiže vremenski ograničena otpornost na određene bolesti, tako da je potrebno jednom godišnje vršiti ponovno vakcinisanje. Vakcinišu se samo zdravi psi dobre kondicije koji su prethodno očišćeni od crevnih parazita. Vakcinacija je i sa finansijske strane povoljnija jer su vakcine i njihovo aplikovanje dosta jeftinije od lekova i eventualnog lečenja bolesti koje može da bude i neizvesno.