Моја кућа
Сачувајте топлоту у кући
Према грубим проценама, у неизолованој кући 35 посто топлоте губи се кроз спољашње зидове, 25 посто кроз прозоре и врата, 25 посто кроз кров, и коначно 15 посто кроз под. Задатак термоизолације јесте да смањи ове губитке, посредно и трошкове грејања, а притом повећа комфор. Понуда на тржишту је богата, нарочито последњих година. Појављују се нови алтернативни материјали, често побољшаних еколошких својстава. Топлотна проводљивост је најважнија особина при избору, али постоје и други критеријуми – попут трајности материјала, лакоће уградње, механичких и еколошких особина, цене, акустичких својстава, противпожарне отпорности. Стиропор, стиродур, стаклена вуна, камена вуна, плута, таролит… сви ови материјали имају и добре и лоше стране, што између осталог зависи и од места примене.
При постављању термоизолације најважнија је доследност, јер нема сврхе одлично изоловати зидове, а при том заборавити на кров, или „уштедети“ на прозорима. Често и „ситнице“ на које не стижемо да мислимо могу да нам, и поред труда, ускрате ужитак у топлом дому и повећају рачуне.
Хладни мостови
Није довољно грубо изоловати зидове, кров и подове. Термоизолација мора да буде непрекинута око запремине животног простора. То значи да сви контакти грејаног и негрејаног простора треба да буду изоловани. Балкони, испусти на фасади и слично, могу бити проблематични. Зидови између, на пример, гараже и дела куће у коме се борави често се заборављају, као и таванице изнад којих је простор који се не греје, спољна страна степенишне плоче, подови над хладним негрејаним просторима, конструктивни елементи, места где инсталације „продиру“ кроз фасаду... Накнадна решења увек постоје, али је најбоље добрим пројектом и разрађеним детаљима избећи топлотне мостове и додатне трошкове.
Прозори и врата
Уколико осећате хладан ваздух у близини прозора и врата, по свој прилици топао ваздух излази истим путем. Уградњом дихтујућих алуминијумских, силиконских и сличних трака елиминишу се топлотни губици изазвани овом промајом. Посебну пажњу треба обратити на шупљину између доње ивице врата и пода. За то постоје посебне „четке“, као и алуминијумске и гумене траке. На старим кључаоницама постоје клапнице као одбрана од овог невидљивог извора промаје. Такође, прозори и врата морају бити исправно постављени, тако да између рама и зида не постоји процеп. Уколико постоје пукотине, кроз њих улази не само хладан ваздух, него и вода која уништава малтер са унутрашње стране зида, као и сам прозорски оквир. Заптивање процепа врши се успешно пурпеном и сличним производима.
Двоструко прозорско стакло је нешто што се данас подразумева. Поред топлотне изолације, оно представља и значајну заштиту од буке. Што се тиче улазних врата, као одлично решење појавила су се врата са посебном термоизолационом испуном, скупља, али исплатива.
Ролетне
Уколико су лоше монтиране и слабо или нимало изоловане, кутије за ролетне могу бити извор великих губитака топлоте. Старе кутије су отворене са спољне стране, где је прорез за ролетну, а са унутрашње су затворене само једном даском, која често и лоше пријања. Топао ваздух у просторији се диже и одлази кроз кутију. Истовремено, хладан ваздух улази и тако се ствара циркулација која додатно хлади простор.
Савремене кутије за ролетне су затворене са три стране и обложене изолационим плочама (хераклит, стиропор и сл.). Алуминијумска шина омогућава одлично дихтовање поклопца. Старе кутије могу накнадно да се изолују, што је свакако исплатива инвестиција.
Саме ролетне, када су спуштене, могу да смање топлотне губитке кроз стаклене површине и до 35 посто. Оне могу бити израђене од различитих материјала, а има и оних са термоизолационом испуном. Спуштене ролетне су одлична заштита од ветра, падавина, јаког сунца, буке.
Радијатори
Још један аспект о коме се готово и не мисли јесте изолација радијатора. Они треба да греју животни простор, а не зид уз који су прислоњени. Зид апсорбује просечно 25 посто топлоте коју радијатор емитује. Овај поражавајући проценат може да се смањи једноставним постављањем танког изолационог слоја (од полистирола на пример) иза радијатора, са рефлектујућом површином ка њему. Ова фолија рефлектује топлоту назад у просторију.
Централно грејање
Топловодне цеви које пролазе кроз део куће који се не греје (подрум, гаража, остава и слично) треба изоловати. На тај начин не само што се спречавају топлотни губици, него се спречава и орошавање цеви које може довести до влажења зидова и таваница и изазвати значајне трошкове да би се штета санирала.
Последњи коментари
Lep i koristan tekst. Postoje mali lapsusi kod koleginice. U poslednjem pasusu je navedeno da cevi u negrejanom prostoru treba izolovati izmedju ostalog da ne bi doslo do kondenzacije na zidovima. Treba napomenuti da samo vodovone cevi (sa protokom hladne vode) mogu dovesti do kondenzacije. Takodje, ako se ne izoluju cevi u podrumu temperatura u podrumu se moze povisiti za neki stepen sto opet moze biti korisno ako to korisniku odgovara.
Pre svega bih zeleo da se zahvalim gospodji Andjelkovic
na "otvaranju " ove veoma bitne teme, u gradnji stanbenih prostora. I ne samo stanbenih. Pre dve ipo godine na jednom poluzvanicnom skupu gradjevinara sam naceo bio temu termo, akisticne izolacije vartootpornosti u gradjevinastvu. Sam sbi sam tom prilikom vise licio na Don Kihota nego na nekoga koji se vec decenijama bavi gradjeviskom fizikom , kako se taj deo planiranja objekata naziva u vecini zemalja EU.
Vec dvadeste godina je na primer u Nemackoj, neophodno pri podnosenju zahtava za gradju, priloziti i energwetski bilans planiranog objekta. U zavisnosti od zapremina stanbenog (grejanog)prostora, propisane su maksimalne dozvoljene kolicine za grajane i toplu vodu u istim. Ovi kriterijumi su se kontinuirano poostravali (smanjivana dozvoljena mak. kolicina energije za istu kubaturu). Da bi se2004 godine kompletirao kriterijum za dodatni faktor specificnog gubitka u trasmisiji temparature. Ovo zadnje indiraktno regulisi kavlitit prozora ,balkonskih i ulaznih vrata. Od Jula meseca 2008 se ne moze ne samo dobiti gradj.-dozvola nego niti izvrsiti kupoprodaja postojecih objekata bez energetskog bilas. Rezulati napora zakonodavca da se ustedi energenat koga najmanje imaju (Nemci) su drasticni. U mnogome se smanjila opsta potrosnja energenata za grejanje i toplu vodu. A kupci (investitori) sa opredeljuju kupovinu i izgradnju kuca sa tzv KfW 60 ili KfW 40-kriterijumima cime dobijaju znatne finansijske olaksice od drzave (Banka za obnovu -poznata i u Srbiji kao KfW-Bank). Ovi broje 60 i 40 su tzv broj primarme energije na godisnjem nivopu u kWh po m2 stanbenog prostora (grejanje i topla voda). 60 kW su na narodnom jeziku 60l loz ulja ili 6 m3 zemnog gasa. Uvek po m2 stanbenog prostora godisnje.
Kako se mi odnosimo prema energentima , mogao bi neupuiceni gost u Srbiji pomisliti da smo ili najbogatija nacija na svetu ili da imamo veca nalazista nafte i zemnog gasa nego ceo arapsi sveta i Rusija zajedno. Nastavak sl
Prikljucio bih se pohvalama za autora clanka onako kako
navodi gospodin Pavlovic,i onim zalaganjima u kojima navodi evropu i njihove propise o uslovima pri ili po
kojima se izdaje dozvola za gradnju objekataa koji u krajnjem dejstvu imaji koristi korisnici stanova,kaze
se i drzava.Elem,kad se kaze korisnik tada imam u vidu
sebe koji sam ove godine zavrsio novu kucu na kojoj su
izracunati gubici od 36 w/k°m2 za spoljasnju temperaturu
- 18°C,kako ce biti prakticno stanje to cu tek da utvrdim i o tome nesto dodatno kad bude prilika objavim.
Medjuti,korist za nase drustvo-citaj DRZAVU SRBIJU nije
mi jasno,jer osim deklaracija u vidu podrski nema nicega
opipljivog kao sto je to u evropi pa otuda dolazi i ovakva ocena da su kod nas prisutne drzavne deklaracje bez racuna o navodnoj koristi drzavi.
Zato,bih predlozio Drzavi ako zaista ima nekve koristi
od upotrebe alternativnih izvora energije da donese nekakav konkretan i validan dokumant-zakon kojim bi badava delila materijale za izolaciju postojecih zgrada;kuca pod kontrolom da se vidi gde se to ugradjuje
kao i da korisnici olaksica pri kupovinama drugih materijal ;suncanih kolektora npr. moraju da dokazu racunom ovlascenih servisa-agencija da ista kuca
poseduje min.termicke izolovanosti o kojoj pise gospodin pavlovic,da bi se korisniku dala olaksica.
Sada nema nista od ozbiljnog programiranog rada i saradnje od strane drzave prema korisnicima-investitorim
pa se jos za duze vreme moze ocekivati prica na pricu od svih ,a narocito onih koji ce da grade vetrenjace na vetru kojeg kod nas i nema za ekonomsku eksploataciju.






