Bilo da je u pitanju romantični san, umetnički ideal ili potreba, potkrovlje je uvek aktuelan i privlačan životni prostor. Poseban šarm i jedinstvenost kojima odišu ovakvi prostori, „ušuškana” atmosfera i interesantni svetlosni efekti često su inspiracija za jedinstvena i neuobičajena rešenja vezana za uređenje i opremanje kosih ravni i nepravilnosti koje one čine.

Prvi susret sa stanom u potkrovlju nikako ne bi smeo da izazove pomisao kako se tu ne bi mogao smestiti ni običan ormar. Sve ono što se na prvi pogled čini kao nedostatak, uz stručne savete i dobre ideje može se pretvoriti u prednost takvog prostora.

– Pre bilo kakve intervencije neophodno je proveriti da li postojeća konstrukcija može da podnese dodatnu težinu ili se mora ojačati. Takođe je bitno proceniti stanje konstruktivnih elemenata, zameniti trule grede ukoliko postoje, obezbediti se protiv vlage i celokupan prostor dobro termički izolovati. Po završetku svih tehničkih radova, od čijeg kvaliteta u mnogome može zavisiti dugotrajnost korišćenja prostora, može se pristupiti njegovom daljem uređenju.

Različite vrste vidljive i „skrivene“ konstrukcije, rešenje krova i njegova veličina, čine svako potkrovlje svojevrsnim izazovom u pogledu uređenja. Noseća konstrukcija je najčešće drvena, ali se u zavisnosti od ideje krova mogu koristiti i betonske grede ili čelični nosači. Ovi materijali bitno utiču na naš doživljaj prostora, pa se često dešava da baš oni posluže kao polazna tačka za njegovo uređenje i da definišu stil – kaže arhitekta Sonja Lapčević.

Prema njenim rečima, pri planiranju rasporeda prostorija podela treba da bude što jednostavnija, a sobe što veće, kako bi se izbegao utisak skučenosti. Radi pregrađivanja prostorija u potkrovljima često se koriste gips-kartonski zidovi, koji su veoma zahvalni zbog suvog načina gradnje i minimalnog opterećenja na ostatak konstrukcije. Prostor je moguće i prividno podeliti na funkcionalne celine upotrebom paravana ili veštom organizacijom nameštaja. Uvek treba imati na umu da minimalističko uređenje čini prostor vizuelno većim i da zato treba izbegavati gomilanje „ukrasa”.

– Ugradni ormarići po meri idealno su rešenje za najniže delove tavana, a takođe predstavljaju i praktičan način da se sakrije sav nered. U delove tavana sa nižom visinom mogu se postaviti i radni stolovi, ležajevi, sofe i sličan nameštaj čije korišćenje ne zahteva punu visinu stambenog prostora. Pored njih, veoma je zahvalno imati nekoliko elemenata koji mogu da zadovolje više funkcija u isto vreme – dodaje arhitekta.

Utisku veličine doprinose i osvetljenje i primenjeni koloritet. Više prozora i svetlosti učiniće prostor vizuelno većim, što takođe važi i za upotrebu svetlih boja.

– Ipak, to ne znači da se treba ograničiti samo na belu, jer se isti efekat može postići i suptilnom kombinacijom nekoliko boja istog intenziteta ili upotrebom svetlih tonova plave, zelene ili purpurne. Dodatni šarm i dubina prostora može se postići farbanjem jednog zida u neku intenzivnu boju – kaže Sonja Lapčević.

S. Marić