Било да је у питању романтични сан, уметнички идеал или потреба, поткровље је увек актуелан и привлачан животни простор. Посебан шарм и јединственост којима одишу овакви простори, „ушушкана” атмосфера и интересантни светлосни ефекти често су инспирација за јединствена и неуобичајена решења везана за уређење и опремање косих равни и неправилности које оне чине.

Први сусрет са станом у поткровљу никако не би смео да изазове помисао како се ту не би могао сместити ни обичан ормар. Све оно што се на први поглед чини као недостатак, уз стручне савете и добре идеје може се претворити у предност таквог простора.

– Пре било какве интервенције неопходно је проверити да ли постојећа конструкција може да поднесе додатну тежину или се мора ојачати. Такође је битно проценити стање конструктивних елемената, заменити труле греде уколико постоје, обезбедити се против влаге и целокупан простор добро термички изоловати. По завршетку свих техничких радова, од чијег квалитета у многоме може зависити дуготрајност коришћења простора, може се приступити његовом даљем уређењу.

Различите врсте видљиве и „скривене“ конструкције, решење крова и његова величина, чине свако поткровље својеврсним изазовом у погледу уређења. Носећа конструкција је најчешће дрвена, али се у зависности од идеје крова могу користити и бетонске греде или челични носачи. Ови материјали битно утичу на наш доживљај простора, па се често дешава да баш они послуже као полазна тачка за његово уређење и да дефинишу стил – каже архитекта Соња Лапчевић.

Према њеним речима, при планирању распореда просторија подела треба да буде што једноставнија, а собе што веће, како би се избегао утисак скучености. Ради преграђивања просторија у поткровљима често се користе гипс-картонски зидови, који су веома захвални због сувог начина градње и минималног оптерећења на остатак конструкције. Простор је могуће и привидно поделити на функционалне целине употребом паравана или вештом организацијом намештаја. Увек треба имати на уму да минималистичко уређење чини простор визуелно већим и да зато треба избегавати гомилање „украса”.

– Уградни ормарићи по мери идеално су решење за најниже делове тавана, а такође представљају и практичан начин да се сакрије сав неред. У делове тавана са нижом висином могу се поставити и радни столови, лежајеви, софе и сличан намештај чије коришћење не захтева пуну висину стамбеног простора. Поред њих, веома је захвално имати неколико елемената који могу да задовоље више функција у исто време – додаје архитекта.

Утиску величине доприносе и осветљење и примењени колоритет. Више прозора и светлости учиниће простор визуелно већим, што такође важи и за употребу светлих боја.

– Ипак, то не значи да се треба ограничити само на белу, јер се исти ефекат може постићи и суптилном комбинацијом неколико боја истог интензитета или употребом светлих тонова плаве, зелене или пурпурне. Додатни шарм и дубина простора може се постићи фарбањем једног зида у неку интензивну боју – каже Соња Лапчевић.

С. Марић