Meni

Moja kuća

Otkup stanova solidarnosti

Kada su u pitanju stanovi solidarnosti, zaposleni koji su kod poslodavca pravnog lica ostvarili to pravo po osnovu prvenstva na rang-listi imaju pravo otkupa po povlašćenim uslovima predviđenim Zakonom o stanovanju i Odlukom o načinu, uslovima i rokovima korišćenja i vraćanja sredstava solidarnosti.
Ni Zakon ni Odluka ne prave razliku između zaposlenih u privrednim društvima i zaposlenih u državnim organima, ustanovama i javnim službama. Uopšte, kategorija otkupa stanova po povlašćenim uslovima (pri čemu je tržišna cena stana umanjena srazmerno plaćanim doprinosima za stambenu izgradnju tokom prethodnih godina radnog staža) uvedena je u postupku privatizacije u stambenoj oblasti i prelaska iz društvene u privatnu svojinu.

Pošto su za stanove u društvenoj svojini već jednom izdvajana sredstva iz zajedničke potrošnje i bruto zarada, dozvoljen je otkup po povlašćenim uslovima. Međutim, proces privatizacije s jedne strane nije okončan, jer još ima neotkupljenih stanova, a sa druge strane nije do kraja ni zakonski regulisan. Uredba o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini samo je jedan pokušaj da se lakše premosti prelazak na tržišne uslove u stambenoj oblasti, ali ona ne može da zadire u pravni odnos koji je već stvoren, naročito kada su u pitanju stanovi solidarnosti

Ako ostavimo na stranu različita tumačenja propisa, kao čisto pravno pitanje nedovoljno razumljivo običnim građanima, postoji i drugi niz okolnosti koje nameću potrebu da se otkup ovih stanova dovrši po povlašćenim uslovima, bez pravljena razlike između zaposlenih.

Po pravilu, funkcioneri u državnim organima nisu nikada dobijali stanove po konkursu već posebno, takozvane kadrovske stanove. Mada ni navedeni zakon ni odluka ne isključuju pravo rukovodilaca da konkurišu za stanove solidarnosti, u redovnom postupku to se retko kad događalo. Jedan od razloga su uslovi za dobijanje stanova solidarnosti: dužina radnog staža i nerešeno stambeno pitanje, što kod rukovodećeg kadra uglavnom nije slučaj. Drugi razlog je kvalitet i lokacija stanova solidarnosti, koji se često u žargonu nazivaju "radnički stanovi", što dovoljno govori o kakvim se stanovima radi (grade se u naseljima udaljenim od centra i nisu luksuzno opremljeni već standardno).

Većina zaposlenih koji su konkurisali za stanove solidarnosti a koji rade u javnim službama i državnim organima jesu lica sa niskim primanjima, učitelji, nastavnici, profesori, domari, tetkice, osoblje zaposleno u medicinskim ustanovama, često kadar sa srednjom i nižom stručnom spremom čije plate su osetno niže od zaposlenih sa visokom spremom tako da ne ispunjavaju uslove za otplatu kredita. Jedinu korist ima država koja nastoji da ponovo proda (preproda), po tržišnoj ceni, stanove solidarnosti, čija izgradnja je finansirana sredstvima izdvojenim iz bruto zarade i sredstvima učešća samih zaposlenih (u visini 15 posto vrednosti stana), ili eventualno ustanove u kojoj rade. Doduše, na dugoročni kredit, s tim što tako pribavljena sredstva idu u državni budžet a ne u stambeni fond ustanove, odnosno državnog organa.

Takođe, uslovi za prelazak na tržišni način rešavanja stambenog pitanja nisu još obezbeđeni, kako po pitanju odgovarajućih regulative, tako i po pitanju uslova za kreditiranje kupovine stana. Stambeni krediti su sa visokim kamatama i ograničenjima vezanim za lična primanja i godine života zbog otplate, iako je to protivno načelu zabrane diskriminacije. Tako zaposleni koji nisu uspeli da dobiju stan od preduzeća i da otkupe društveni stan dolaze u situaciju da su uskraćeni da stan kupe i po tržišnim uslovima putem kredita, jer ne ispunjavaju uslove koje nameću banke, a koji su mnogo nepovoljniji nego u drugim državama.

Nesporno je da je i kod dodele stanova solidarnosti bilo dosta malverzacija, naročito u slučajevima kada su zbog nedostatka sredstava za učešće kvadrati ustupani drugim pravnim licima, s pravom kasnijeg vraćanja, pa do vraćanja nije dolazilo, ili su stanovi dodeljivani bez pravnog osnova trećim licima. Međutim, to su sporadični slučajevi kojima treba da se bave nadležni organi, ali to nije razlog da se zaposlenima koji su te stanove dobili regularno uskrati već stečeno pravo otkupa po povlašćenim uslovima. S obzirom na postojeće uslove, iako relikt nekog drugog vremena i drugog oblika svojine, otkup stanova, naročito stanova solidarnosti, mora biti doveden do kraja i krug mora da se zatvori.

Načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, načelo pravičnosti, načelo pravne države, kao osnovna pravna i ustavna načela, takođe govore u prilog tome da se otkup stanova stečenih po ranijim propisima mora dovršiti pod uslovima jednakim za sve zaposlene.
objavljeno:

Poslednji komentari

Petra Bota | 28/11/2010 14:20

I ja imam slican problem, a resenja za sada nema.Naime, zivim u jednom stanu solidarnosti vec 12 godina koji sam dobila kao kadrovski, a konkurisala sam zbog neresenog stambenog problema, kao samohrana majka dvoje dece, tada maloletne, i kao kadar koji nikakav posao ne odbija vec godinama unazad..Direktor skole mi je, posle3 meseca premisljanja, kako da stan dodeli a da ga zapravo zadrzi za sebe , dao ugovor o zakupu na odredjeno vreme, a najdalje do odlaska u penziju. Kucala sam na mnoga vrata,bez uspeha. Od cetiri stana solidarnosti u zgradi, dva su vec odavno prodata, i to jedan mojoj koleginici,dok ja nailazim na odgovor da to sve zavisi od direktora i da cu izgleda morati na ulicu kada i u penziju.Sada imam 57 punih godina i nikada nisam bila u mogucnosti da obezbedim stan sebi i svojoj deci. Pozivala sam se i na princip istog, na koleginicu koja je otkupila stan....avaj; zakon ocigledno nije isti za sve Bila bih zahvalna ako neko moze da mi odgovori i pomogne u ovom problemu

lela lela | 18/03/2011 10:23

Saznala sam da je odobren otkup stanova za visoke funkcionere i pojedine sluzbe.Interesuje me da li ce do kraja godine biti odobren otkup stanova fonda solidarnosti i za nas obicne gradjane,zaposelne u javnim preduzecima.Svi ljudi koji ocekuju taj otkup nisu u zavidnoj materijalnoj situaciji.Pitam se da li njima treba izaci u susret?
Verujete ja i moja porodica zivimo u agoniji vec par godina iscekujuci da krene otkup.

ljiljana Cemerlic | 15/09/2011 16:40

moja mama je dobila stan solidarnosti pre 14 godina kao samohrana majka dvoje (tada) maloletne dece. U zgradama u mojima živimo ima od 10 do 20 stanova koji su takođe dodeljeni po istom principu. Međutim, pre godinu dana opština je ponudila stanove na otkup po nižoj ceni ali je novac tražila odmah. Neće da dozvoli otplatu na rate. Mislim da to nije fer jer su većina stanara tih stanova ostali bez posla u procesu privatizacije ili su invalidi...

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije