Када је на крају Другог светског рата бомбардер Б-25 залутао на Менхетн, ударио је у Емпајр стејт билдинг. Зграда је примила двомоторни ударац на 79-ом спрату. Погинулоје 14 људи, штета је била милион долара – и то је било све! Конструкција зграде је издржала ударац.

Тиме су више него потврђени снови Џона Раскоба, оснивача гиганта америчке ауто-индустрије Џенерал моторса, да ће направити највишу зграду у Њујорку, а направио је и доказано најтврђу. Раскобове амбиције, заправо, нису биле да направи највишу него вишу зграду од љутог конкурента Валтера Крајзлера, који се поносио својим чедом Крајзлер билдингом у срцу Менхетна.

Раскоб је основао акционарско друштво и 17. марта 1930. почео је да гради невероватним темпом – четири до пет спратова недељно. Тајна је била у новом систему градње: готова челична конструкција довозила се из око 500 километара удаљене Пенсилваније и на градилишту само „шрафила“.

На углу 5. авеније и 34. улице рекордно се подигла гвоздена конструкција која је добила камену оплату и личила је својим равним странама и зашиљеним врхом на оловку. 102 спрата – 320 метара висине. И много уграђених снова.

Финансијски – солитер је био чиста пропаст. Рентирање простора је пропало. Зграда је била само занимљив видиковац. Што је и остала. Прве године инкасирали су 2 милиона долара од посета на видиковцу, а то је било више него сва кирија. Колики су њени акционари били сањари, довољно говори лифт између 102. и 86. спрата, који и данас стоји као траг пропале идеје да се на врху зграде направи пристаниште за диржабле. Па да се путници диржабла спусте до широког видиковца. Идеја је одбачена од стране градских власти као опасна.

Мада би посетиоци диржабла натенане могли да прегледају панораму Њујорка са свих страна. Видиковац на 86. спрату је кружан и довољно широк за хиљаде посетилаца. Поглед пуца на двадесет километара дужине и четири километра ширине острва Менхетн. Види се по ведром дану веома јасно Кип слободе и скоро свака начичкана зграда. Али је зато поглед низ литицу Емпајера убитачан. Целих триста двадесет метара глатке литице сурвава поглед на црне тачкице пролазника и жуте флекице таксија. Крупно упутство: „Не протурајте руку с фотоапаратом изван ограде видиковца“. Полетела би бомба.

И данас је у Емпајеру најисплативији посао наплаћивање карти за видиковац. Сваког дана у години је гужва, дугачак ред чека испред чекинг рентгена, па благајне и за улазак у лифтове. Лети је чекање дуже од пола сата. Карта за одрасле кошта 18.46 долара, деца 12.92 а сениори 16.61. У лифту је гужва као у кутији сардина. Посетилац из Србије прво помисли: „Неће ваљда лифт да се заглави!?“ Али то се скоро никад не дешава, иако лифотови горе-доле возе непрекидно од 8 ујутру до 2 ујутру. Међутим, они који не желе да се гужвају и чекају ред, треба само да плате 41. 52 долара и експресно ће бити упућени до видиковца. А они који желе да посматрају кроз телескоп на 102. спрату, треба да доплате 15 долара. Ко жели да види филм о Њујорку треба да плати 3 долара. И тако редом. Емпајр стејт билдинг је једна шиљата касица – прасица. Здраво амерички.

Ненад Новак Стефановић